Зашто се Запад плаши разграничења Срба и Албанца

Поделите:

Идеја о српско–албанском разграничењу у ствари ставља по страни Косово и иницира дијалог између Београда и Тиране, односно Србије и Албаније.
Председник Србије Александар Вучић био је свестан да ће најава унутрашњег дијалога о Косову од самог почетка изазвати поделу на оне за и на оне против. Оно што га је, како је сам изјавио, изненадило јесте нервоза која је уследила после изјаве Ивице Дачића, министра иностраних полова, да је једнино могуће решење — разграничити шта су српски а шта албански интереси.

Са Косова су на ово наврле више него негативне реакције, а са Запада опаске да је „Дачићев предлог — пробни балон Београда“. Зашто је баш овај предлог подигао највише прашине?

Стефан Сурлић, са Факултета политичких наука, каже да постоји једна врста страха који долази са свих страна, да ће ново разграничење отворити „Пандорину кутију“.

„У овом тренутку Запад мисли да је косовска прича завршена и да Србија има маневарски простор да не призна независно Косово, али да би требало да прихвати чињеницу да је Косово на међународном нивоу представљено. Идеја о српско-албанском разграничењу у ствари ставља по страни Косово и иницира дијалог између Београда и Тиране, односно Србије и Албаније — шта је то српско а шта је то албанско — јер једино у тако директном дијалогу постоји потенцијал да се говори и о разграничењу на Косову“, објашњава Сурлић.

Он наглашава да у овом тренутку не постоји саговорник на ту тему у Приштини зато што она не прихвата никакву опцију поделе Косова, а више говори о некој врсти размене територија — север Косова за Прешевску долину.

„Све те теме, међутим, воде ка истом закључку: превише страна са различитим интересима. Питање је и да ли неко трајно разграничење између Срба и Албанаца може бити решено мирним путем и уз пристанак свих заинтересованих страна, пре свега српске и албанске, али и међународне заједнице која хоће да се неке ствари разреше у овом региону, а испада да свака иницијатива за решавање косовског проблема буди нове политичке проблеме и размимоилажења која могу да доведу до затегнутих и захлађених односа у региону“, закључује наш саговорник.

Запад је, не једном, био лицемеран према нама, а не би било изненађење ни кад би се унутрашњи дијалог о Косову, који Србија покушава да покрене, нашао на мети Запада, уколико Запад закључи да није по њиховим аршинима.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *