Знаш Миона, ти имаш тако снажне родитеље…

Поделите:

Знаш, Миона, можда ове моје речи нећеш разумети сад, али за коју годину сигурно хоћеш.

Пишем ово једном руком, док ми је длан друге наслоњен на Срнина малена леђа. Срна је моја ћерка. Годину дана млађа од тебе. Данас су је болели зуби, доње тројке, плакала је на моменте и ја сам се цепала изнутра. По средини.

Онда сам је гледала испред куће како прилази девојчицама осам година старијим, пружа им своју малену руку да их поведе на место где би да се игра, а њима занимљивије да шетају и причају о слатким момчићима, што сам и ја у њиховим годинама радила. Мало су се играле са њом, па отишле својим путем, а она је стајала па их гледала ко тужно кученце, ко да је заувек напуштају, а ја се цепала. По средини.

Прошлу целу недељу имала је вирус и први пут високу температуру и ја сам је неговала ко рањеника, туширала неколико пута дневно, шприцем готово насилно убризгавала сируп у расплакана уста, расхлађивала мокром пеленом док спава, бдила сам, нунала је, певала јој, по осамсто пута дневно давала да сиса јер толико је хтела, и после шетала са хладним облогама.

И цепала се унутар себе суптилно, да не осети она.

Знаш, Миона, ти имаш тако снажне родитеље. Заиста снажне, ко два лава, ко цело крдо лавова, боре се, кидају, јуришају, не дају, верују. Верују и не предају. Не познајем их, ни не морам да их знам, да бих закључила колико снаге и воље имају. И љубави. Љубави. Љубави.

И знам да се плаше. Али ти то нећеш видети. Потрудиће се они да ти то и не осетиш. Тај страх можемо да осетимо ми, родитељи.

miona-kojadinovic-bicikl

Видела сам твоју фотографију на којој седиш на пластчном ауту гуралици и смејеш се са косом завезаном у палмицу. Ми ћемо се од овог момента сви потрудити да та палмица израсте у једну дивну дугу косу која це красити лице једне здраве и насмејане девојчице.

Знаш, Миона, чекају те красте на ногама. И прављење ручка од блата. И дување у маслачак. Купање у Дунаву и гутање бар мало његове воде. И вртић. И плач што мама и тата морају на посао. И после неколико дана срећа што идеш код својих другара.

И чекају те сви они рингишпили што ће са летом стићи у твој град и донети шаренило, гласну музику, коњиће што иду горе доле, велике лизалице, цапало и шећерну вуну.

Чекају те полазак у школу и велика торба на раменима. Први другар у клупи. Прва љубав. Прва петица. Прва ескурзија и песма у аутобусу. И куповина сувенира за све које волиш.

И… чека те живот.

Нећу те лагати, а ни не могу, понекад суров, до несхватљивости суров, али уистину леп. И вредан.

Све ово знају твоји родитељи. И колико год да су јаки као крдо лавова, не могу сами.

Зато пишем све ово, јер желим да им сви помогнемо у њиховој мисији која није ни лака ни предвидива. Они живе страх сваког родитеља и ми их морамо ослободити тога.

Мајка сам и немам снаге, драга Миона, да користим тешке речи, дијагнозе, процене, да би неког уверила колико је важно да помогне да би ти јахала коњића на рингишпилу и препирала се са родитељима око одабира факултета.

Једино у шта сам сигурна јесте да се доброта умножава.

И то овако:

РАЧУН

Динарски рачун: 160-480638-67
Девизни рачун: 00-540-0002240.6
IBAN: RS35160005400002240603

СМС

СРБИЈА:

Упиши 346 и пошаљи СМС на 3030

Цена поруке је 200 дин (ПДВ се не наплаћује)

ШВАЈЦАРСКА:

Упиши хуман346 и пошаљи СМС на 455

Цена поруке је 20 CHF

Уколико имате било каква питања у вези са начином на који можете да се укључите у акцију, на телефон 062/210-575

luftika.rs/miona-kojadinovic-apel

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here