Насловна Инфо Зоран Метер: ЕУ повећава увоз руског гаса јер боље опције нема

Зоран Метер: ЕУ повећава увоз руског гаса јер боље опције нема

293
0
ПОДЕЛИ

Према мишљењу стручњака, Вашингтону су потребне високе цијене на еуропском тржишту да би био конкурентан. Из тог разлога, сматра потпредсједник норвешке државне твртке Статкрафт, Kарстен Попинг, блокирање изградње руских плиновода може довести до дефицита плина и раста његове цијене у ЕУ за 30%.

Једна од најактуалнијих тема свјетских медија и даље су нове америчке протуруске санкције и њихов негативан утјецај на Еуропску унију и њезине интересе, прије свега оне унутар властитог енергетског сектора.

У склопу те теме свакако је доминантна она која се односи на еуропско плинско тржиште. Заправо, према мишљењу већине свјетских аналитичара, најновије санкције искључиво су резултат америчке борбе против руског енергетског сектора за превласт на еуропском тржишту (што се у тексту од предсједника Трумпа потписаног Закона инсплиците и наводи, спомињући поименце плиновод „Сјеверни ток“), и готово да немају никакве везе с украјинском кризом на коју се формално односе. Јер у Украјини се стање у односу на вријеме из претходног увођења америчких санкције готово и није промијенило нити је руска умјешаност од тог времена постала већа да би захтјевала њезино додатно кажњавање.

Намјера нових америчких санкција отоврено је изражена и односи се на блокирање изградње плиновода „Сјеверни ток-2“, а онда и избацивање руског државног плинског гиганта „Газпрома“ с еуропског тржишта.

Данас ћемо се зато позабавити конкретним статистичким показатељима везаним за еуропски увоз плина намјењен идућој зимској сезони, када ће потрошња плина досегнути свој максимун.

Али прије тога осврнимо се на податке еуропске организације ГИЕ (Гас Инфраструцтуре Еуропе), према којима је 8. коловоза прошле године попуњеност складишта плина држава Еуропске уније износила 78% или 77,6 милијарди м3 плина. Ове године она износи 66,8% или 67 милијарди м3 плина.

У прошлој сезони гријања, залихе еуропских подземних складишта плина досегнуле су 91 милијарду м3 плина, што је помогло Еуропи преживјети изразито хладну зиму, али су се на крају сезоне залихе смањиле на свега 20,9 милијарди м3 „плавог енергента“. Оне се у међувремену попуњавају новим увозом, а тим ћемо се сада и позабавити.

Неовисно о формалним политичким изјавама и геополитичким реалитетима, извоз руског плина у ЕУ наставио је расти до рекордних показатеља. У вријеме шпице зиме 2015./2016. г. извоз руског плина у ЕУ износио је дневно 539 милијуна м3. О тренутачном убрзавању извоза руског плина свједочи податак да је прије два дана, 9. коловоза!, тај показатељ износио 562 милијуна м3 (инфо: Алексеи Миллер, шеф руског „Газпрома“). Тиме су максимално попуњени сви капацитети плиновода који воде према Еуропи („Јамал-Еуропа“ ради на 100% могућности, а „Сјеверни ток“ је на 90% снаге). Транзит руског плина кроз Украјину управо постиже рекорде. У раздобљу од 1. сијечња до 1. липња транспорт руског плина кроз ту земљу повећан је на највишу разину у задњих 5 година. Према податцима плинско-транспортног оператера те земље „Укртрансгаза“, само 8. коловоза транзит руског плина досегнуо је 292 милијуна м3, а 1. коловоза износио је 250 милијуна м3.

Директор руског Фонда за националну енергетску сигурност, Алексеи Гривацх, изјавио је, како је пораст извоза руског плина посљедица припреме ЕУ за сезону гријања. „Разина попуњености подземних складишта плина у Еуропи је за 10 милијарди м3 плина мања него годину раније, а (њезина) садашња потражња на тржишту је већа (него годину дана раније, оп. ГН.)“, изјавио је Гривацх.

Дневни увоз плина у еурпским складиштима је 8. коловоза износио 372 милијуна м3, а највише су га увозиле Њемачка, Аустрија, Италија и Француска. Осим њих, према информацијама „Газпрома“, увоз руског плина ове године повећавају и Словачка, Чешка, Турска, Србија, Македонија, Грчка, Мађарска и Бугарска. Укупан извоз руског плина у иноземство у првој половици 2017. године порастао је за 8,6%, према информацијама Федералне царинске службе.

Еуропска потражња за укапљеним плином

Осим природног, у ЕУ је сада порасла потражња и за укапљеним плином. Поглавито се то односи на државе које не добивају руски плин из плиновода. Шпањолска је тако 8. коловоза увезла 48 милијуна м3, а Португал 16 милијуна м3 укапљеног плина. Укупни увоз укапљеног плина износи 145 милијуна м3, што је готово 4 пута мање у односу на увоз плина из Русије у земље ЕУ. Притом је знаковито, како извоз америчког укапљеног плина за сада остаје на ниској разини због његове цијене. Према информацијама америчког Министарства енергетике (ЕИА), у свибњу, када већ почиње увоз плина, амерички извоз укапљеног плина у Пољску, Португал и Низоземску остао је у приближно истим количинама од 281 милијуна м3. „Газпром“ је већ до сада тијеком 2017. године у ЕУ извео више од 17 милијарди м3 плина сваког мјесеца.

Према мишљењу руских стручњака, потражња за руским плином од стране ЕУ објашњава се и трајањем „украјинских ризика“. Осим тога, вјеројатан је пораст цијена на спот-тржишту плина у вријеме сезоне гријања.

На регионалној плинској бурзи Баумгартен спот-плином се у просјеку сада тргује за 205 долара за тисућу м3. Цијена руског плина такођер је нешто порасла у успоредби с прошлом годином. Према информацијама ММФ-а, у липњу је руски плин на граници с Њемачком коштао 177 долара за тисућу кубика, али то је и даље велика разлика у односу на плин из спот-тржишта. Поглавито  је то велика разлика у односу на амерички укапљени плин, који је према информацијама ЕИА у Португалу и Низоземској продаван за 225 долара за тисућу м3.

Према мишљењу стручњака, Wасхингтону су потребне високе цијене на еуропском тржишту да би био конкурентан. Из тог разлога, сматра потпредсједник норвешке државне твртке Статкрафт, Kарстен Поппинг, блокирање изградње руских плиновода може довести до дефицита плина и раста његове цијене у ЕУ за 30%.

А угледна агенција Моодy’с је 10. коловоза упозорила о могућем утјецају америчких санкција на изградњу плиновода „Сјеверни ток-2“, који повезује Њемачку с руским плином по дну Балтичког мора, и „Турски ток“, који ће водити руски плин по дну Црног мора до Турске.

„Закон о санкцијама под угрозу ставља партнере, инвеститоре, кредиторе и подтвртке „Газпрома“ и пријети задржавању изградње двају плиновода“, наводи агенција Моодy’с. Санкције могу омести Газпром у привлачењу финанцирања изградње. Осим тога, Газпром, као резултат санкција, неће моћи рефинанцирати дио свог дуга, између осталог и кредите од партнера, помоћу дугорочних и повољнијих кредита, наводи агенција Моодy’с.

И док из „Газпрома“ стижу назнаке како се изградња плиновода „Турски ток“ у случају потребе може довршити и средствима саме твртке, дотле је с плиноводом „Сјеверни ток-2“ стање кудикамо сложеније. Пројектно финанцирање путом кредитирања еуропских твртки које у њему суђелују сада је угрожено, јер им пријете казне и ограничавање приступа изворима финанцирања, али и ограничења на америчком тржишту на којима оне већ десетљећима послују.

Овим су, заправо, пале и све маске.  Јер све наведено је најбољи доказ како најновије америчке санкције не представљају ништа друго осим отвореног рата против руског енергетског сектора (Украјина је притом посве небитна), на жалост, и овога пута преко леђа слабе и нејединствене Еуропске уније коју све то може врло скупо коштати.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде