Ђорђе Бојанић: ШТА ЈЕ СВЕ ПРЕТХОДИЛО САРАЈЕВСКОМ АТЕНТАТУ… једно виђење !!!

Поделите:

У јуну 1910. Богдан  Жерајић покушава атентат на управника Босне и Херцеговине генерала Маријана Варешанина, Хрвата, и то неуспешно.

Последњи метак испаљује себи у главу, и постаје инспирација многим младим људима у Босни и Херцеговини да се прикључе организацији Млада Босна.

Жерајићу секу главу и користе као узорак који показује како изгледа једна „анархистичка“ глава, а тело сахрањују на тајно место.

Богдан Жерајић

Међутим, млади откривају то место, које постаје место ходочашћа и заклетве генерацијама које долазе да се неће смирити док се Босна и Херцеговина не ослободе насилне аустро-угарске окупације.

Идеја о атентату никла је искључиво из понижења, унижења младића и целог народа из Босне и Херцеговине који више нису могли да трпе насилно отимање своје територије, односно понижење и унижење СРПСКОГ народа од стране моћне Аустроугарске Монархије. Не смемо заборавити догађаје који су предходили овом чину …насилна анексија (отимање) Босне и Херцеговине од стране монархије 1908. , као ни Царински рат који се увелико водио (1906-1911).

Године 1908. Аустроугарска је анкетирала односно насилно заузела Босну и Херцеговину.

Србија је тиме била дубоко незадовољна и нашла се на ивици рата са суседном монархијом.

Да нагласим, Аустроугарска је насилно окупирала Босну и Херцеговину на основу XXV члана Берлинског конгреса 1878. године и Аустријско-Турске конвенције.

Декларација Српске владе из марта месеца 1909. године, којом је прихваћен чин анексије, као и пасивност Срба из Босне и Херцеговине, за Богдана Жерајића и за многе друге  били су сурови ударци. На војним припремама у Србији рекао је једном официру „да је неопходно ослободити се или умрети.“

И ово је занимљиво…после хапшења, Гаврило Принцип је у свом исказу рекао да се још 1912. године заклео на Жерајићевом гробу да ће га осветити. Кад је Гаврило Принцип први пут посетио Србију, понео је у Босну прегршт „слободне српске земље“ и положио је на Жерајићев гроб, а уочи Видовдана 1914. године Принцип је са Данилом Илићем и Неђом Чабриновићем последњи пут посетио гроб Богдана Жерајића.

Царински рат

Свињски рат

Наглашена српска политика индустријске заштите, аустроугарски аграрни протекционизам, склапање српско–бугарског царинског савеза и закључивање зајма у Француској за наоружање и изградњу железница (1905) Аустроугарској су послужили као разлог да 1906. године уведе економску блокаду Србији. Ова блокада, која је трајала до 1911. године, позната је као Царински рат. Двојна монархија је затворила границе и сасвим забранила размену робе са Србијом. Због тога је српска привреда морала да тражи нова тржишта.

Из тог рата Србија је изашла као победник. Производе које је раније извозила само Аустроугарској сада је упућивала Дунавом и преко Солуна у друге земље Европе. Србија се на тај начин ослобађала зависности од трговине са Аустроугарском, и у све већој мери окретала се Француској. Српска влада је у новембру 1906. године уговорила зајам за наоружање и изградњу железнице.

За Србију је овај Царински рат био од неизмерно повољних последица. Први пут се она онда ослободила страха и први пут је осетила своју снагу. При том, никакву, ни тренутну штету она није претрпела.  Убрзо су нађена нова тржишта за стоку и сточне производе. Кланичка предузећа су у овом времену учинила сјајне услуге земљи. После тога рата осетио се у Србији и нагао напредак трговине и индустрије и уопште цео привредни живот и развитак добио је изванредан полет.

Царински рат са Аустроугарском завршио се 1911.године закључивањем новог аустријско – српског трговинског уговора.

Балкански ратови

Монархији није одговарало ни јачање Србије после Балканских ратова. Зато је и створена Албанија у новембру 1912. са јединим циљем Монархије да Србија не изађе на море.

Аустроугарска је учинила велики напор да умањи успех Србије и Црне Горе, од Србије је тражено да повуче војску са Јадрана, а од Црне Горе да уступи Ловћен. У Бечу су направљени планови да се створи самостална албанска држава, која би била препрека Србији за излаз на море. План је остварен у Валони 28. новембра 1912.године проглашењем независности Албаније, а Бугари су све више подстрекивани да уђу у рат против Србије, што се и десило у Другом балаканском рату.

Тако да је Србија после два балканска рата била изнурена и у тешком стању и није јој падало на памет да уђе у још један рат…ВЕЛИКИ РАТ . Који ће Србији бити наметнут а као повод послужиће Сарајевски атентат.

Узрок Првог светског рата 

Узрок Првог светског рата је  борба за колоније између два непријатељска (освајачка) блока, на која су се поделиле водеће светске силе, Централне силе и Анатанта, била је узрок рата. Централне силе настојале су да дођу до колонија, и да изврше прерасподелу. А колонизација , шта је друго до отимање туђих територија не битно са чије стране.

Немачка и Аустроугарска настоје да продру на исток. Пут је водио преко Балкана односно преко Србије. Немачки капитал је почео да гради Багдадску пругу,  савезници су са Турском. Једино им фали територија Србије, да пруга прође кроз њу. Србија је након мајског  преврата (1903) престала са аустрофилском политиком. То се није свидело Немцима и поготову Аустроугарима.  Аустроугари чак покушавају да Србију униште економски (Царински рат) . У том случају Аустроугарска има додатни разлог за мржњу према Србији.  Монархија је дуалистичка, Аустрија и Мађарска. Словени хоће да се преуреди у триалистичку монархију. Ниче Југословенска идеја (једна од највећих заблуда Срба) , идеја да се јужнословенски народи ослободе аустроугарске и сједине са Србијом. Аустроугарска на то гледа као на смрт. Беч то не сме дозволити. Аустроугари морају да се обрачунају у земљи али и ван ње, тачније директно са Србијом… чекао се само повод.

Шта је био циљ доласка Франца Фердинанда у Сарајево баш на Видовдан. 
Званично, циљ доласка Фрање Фердинанда у Босну било је присуствовање великим маневрима (приказивање силе). Аустроугарски корпуси, развијени у ратни поредак према граници Србије, требало је да улију поштовање малом балканском суседу који је насилно и без воље њених грађана заузео Српске територије. То је требало истовремено да делује на српски  живаљ у Босни – ” да осете снагу царевине, против које је сваки отпор илузија”. Незванично, ова посета, предвиђена на сам Видовдан, имала је превасходно политички значај. Будући цар, намеравајући да своју државу прошири на рачун Србије, милом или силом, претио је – ратним манервима.

Сво ово насилно отимање територија, понижење и унижење једног народа нису могли да трпе млади људи …чланови „МЛАДЕ БОСНЕ“ на челу са Гаврилом Принципом.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *