Како је Милошевић због супруге одбацио Запад

Поделите:

„На седмом небу, на врху света. Пије виски с Рокфелером у Chase Manhattan Bank у Њујорку – најмоћнијој банкарској институцији на свету, одакле је почела глобализација – разбацује се фразама попут few and far between“, ћаска с Рокфелером о кукурузу, пшеници, сточарству, кредитима… И ко му шта може?“

„Та 1979. била је врло важна година. Можда најважнија у 20. веку. Та 1979. је била пријеломна година у 20. стољећу, како у светским, тако и у домаћим (југословенским) оквирима. Те године, када се информатичка револуција, а с њом и глобализација (под америчким вођством) захуктала, Запад дефинитивно побеђује над Истоком, у заправо је те године био срушен Берлински зид (стварно, тј. дословно, бит ће срушен десет година касније, 1989.)“, пише Дарко Hudelist у другом делу ексклузивног истраживања о политичком успону Слободана Милошевића, које можете да читате у актуелном Недељнику (на киосцима од четвртка 10. августа).

Худелист пише да је и Слободан Милошевић те 1979. године „он топ оф тхе wорлд“.

„На седмом небу, на врху света. Пије виски с Рокфелером у Цхасе Манхаттан Банк у Њујорку – најмоћнијој банкарској институцији на свету, одакле је почела глобализација – разбацује се фразама попут ‘феw анд фар бетwеен’, ћаска с Рокфелером о кукурузу, пшеници, сточарству, кредитима… И ко му шта може. Милошевић је тада на ‘ти’ са Западом, некако је пригрлио Запад и Запад (Рокфелер) га је баш заволео…“, пише Hudelist, да би потом поставио питање: шта је Милошевићу требало да се 1980-их с врха света спусти у домаће, балканске гудуре и да се – и то првенствено он, и највише он, међу свим политички ангажованим Србима и осталима у Југославији – супротстави том истом Западу, с којим је у преломној 1979. склопио тако срдачно пријатељство (обогаћено и материјалном користи).
„Другим речима, зашто је Милошевић 1980-их одбацио Запад и одлучио се, без компромиса, за Исток и Југ?“, пита се Худелист.

А потом даје своје виђење ове дилеме:

„Чини ми се да најбољи одговор на то питање можемо наћи у књизи његове супруге Мире Марковић ‘Између Истока и Југа’ (из 1996.). У предговору тој књизи Мира Марковић пише шта њу лично највише фасцинира на Истоку и Југу: ‘Са Истока су нам’, каже, ‘стигли нешто од масовне мистичности, много од народне мудрости, дивовско јунаштво, страшна суровост, дирљива солидарност, племенита религиозност, неконтролисана страст, изненадна инертност, ирационална осветољубивост…’

‘А Југ нам је донео’, наставља Мира, ‘дечју рањивост, савршену ирационалност, готово неуништиву виталност, безразложну ведрину, опасну неорганизованост, култну патријархалност, ведру неодговорност, (…) највиталнији јавашлук на свету, способност да се буде гладан и бос, неспособност да се буде сам.’

Кључна категорија која се, у овоме Мирину опису, појављује на обје стране свијета, и на Истоку и на Југу, јест – ирационално, ирационалност. На Југу је то ‘савршена ирационалност’, а на Истоку – ‘ирационална осветољубивост'“, пише Hudelist.

Недељник

Поделите:
1 reply
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Ta „dama sa (plastičnim) cvetom u kosi“ je (vidi se) bila ne organizovana, ne racionalna, ne talentovana (ali pesnički zanesena) glupača! Ali eto, i glupače (iako nisu naročito lepe) ako su iracionalno ambiciozne mogu da budu fatalne za neke muškarce! Takva je i ta Mira Marković, žena Slobodana Miloševića koja nije umela svoju decu da vaspita i odgoji u prave ljude, postala je kobna, ne samo za Slobodana Miloševića nego za Srbiju i Jugoslaviju!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *