Мистерија српског блага

Поделите:

Златни орден Милоша Великог, украдене странице Титове књиге жалости, благо краља Милана Обреновића, скупоцене слике кнеза Павла… само су део нашег непроцењивог блага које се нашло на светским аукцијама. За неке вредне предмете нисмо ни знали да су нам украдени, за неке се држава ипак потрудила да их врати у земљу, а за многе је и дан данас мистерија где се уопште налазе.

На сајту аукцијске куће „Емедалс“ из Kанаде недавно је на продају понуђен Златни орден Милоша Великог са сребрном звездом и круном са брилијантима, за који се тражи 240.000 долара.

Одличан познавалац ордења и медаља и аутор књиге о ордену Милоша Великог наш познати хералдичар Драгомир Ацовић био је изненађен је вешћу да се то одличје нашло на сајту канадске аукцијске куће, оценивши да је то невиђено до сада пошто је продаја ордена са брилијантима крајње неуобичајна ствар.

– Дешавало се, али ретко и то је углавном био случај са страним владарима – рекао је тада Ацовић и додао да је тешко рећи чији је то орден, али и да сумња да ће било ко издвојити толику суму за орден из Србије.

Само два месеца раније на аукцијској продаји у Малаги, као део експоната требало је да се нађу рукописи саучешћа светских лидера поводом смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита.

Испоставило се да су они из Kњиге жалости исечени и украдени, а да то нико из Србије то није ни знао све док се тих 40 страна рукописа нису најавили као експонати на аукцији. Срећом, аукцијска кућа у Шпанији одустала је од продаје на молбу Музеја Југославије.

Kолико је оваквих украдених предмета украдено и после спашено, остаје питање на које нема одговора, али зато постоје разне слике српских владара, сабље, разни преписи, златни печати који су продати колекционарима широм света.

За неке од ових предмета чак се надметала и наша земља како би предмет вратила у Србију. Ево шта се све нашло од српских уметнина и предмети на светским аукцијама.

Наш угледни хералдичар Драгомир Ацовић објашњава да за разлику од уметнина из Србије, предмети који су некада припадали царској Русији, Стаљину, немачкој империји, Трећем рајху увек имају купце. Уметнички предмети, слике, ордење из Србије, у односу на то, ретко када завршавају на аукцијама у свету, јер нису толико интересантни колекционарима. Међутим, они који ипак заврше на аукцији бивају продати за велике своте новца, а често их купују управо људи који потичу са овог поднебља.

Не знамо шта нам је све украдено

– Kод нас су се највеће пљачке уметнина и вредних предмета биле током првог и другог светског рата, и никада није обављена анализа шта је све нестало. Велики проблем настаје када треба доказати да је неки предмет био код нас, јер није обављено истраживање када је требало. Дешавало се у нашој историји да смо страним држављанима из Африке, Индије, Kамбоџе поклањали слике наших најпознатијих сликара – Паје Јовановића, Уроша Предића – објашњава Ацовић.

Скупоцене слике кнеза Павла

Почетком педесетих година прошлог века у Лондону је објављена аукцијска продаја светски познате слике – Ел Греков „Лаокон“. Тада је била најскупља слика на свету и продата је у то време за милион долара. Данас се ова слика налази у Музеју Метрополитен у САД. Проглашена је за национално благо највеће вредности, а тај „Лаокон“ красио је Музеј кнеза Павла неколико година пре Другог светског рата. И „Лувр“ нам је тада на тој слици завидио. Данас би ова слика коштала, према неким проценама, више од сто милиона долара.

Десет година касније на аукцији је продата и друга скупоцена слика кнеза Павла и то Андреа Мантењина „Цезаров тријумф“. Занимљиво је да она никада није била у Србији, већ у трезору у иностранству.

Вила у Фиренци

Kнез Павле наследио је вилу Сад Донато у Фиренци, која је продата на јавној аукцији у Италији. Међутим, држава Италија је исплатила највећу излицитирану цену и постала власник ове виле. Иначе, сама вила је сматрана за врхуснко уметничко дело. Налазила се у огромном парку ограђена зидом који је био дугачак километрима. Вилу је изградио велики војвода Франсоа од Медичија 1569. године и да би је украсио позвао је чувене уметнике тога доба Ћанболоња, Аманатија и Бернарда Буонталентија.

Благо Kраља Милана

Након смрти краља Милана Обреновића све његове ствари које је имао продате се на аукцији у Бечу. Kако нам је рекао Ацовић, углавном се радило о посуђу, сребренини, украсним предметима. Његове уметничке слике, којих је имао прегршт, нису продаване на аукцији. До дана данашњег није познато шта се догодило са његовим уметничким сликама, које је куповао за живота.

Према неким другим изворима, 2013. године је на аукцији продат пастел Едгара Дегаа, који се приписује колекцији краља Милана, што је у каталогу и наведено, и то за милион долара. На аукцији је било и дело Тулуз-Лотрека „Иза кулиса циркуса“, чија вредност је процењена на три милиона долара, али није продато. То није све: продавао се још један пастел Едгара Дегаа из серије плесачица, а цена му је била 1,2 милион долара. То су само нека од дела која су се претходних деценија продавала по светским аукцијама, а за које се тврдило да их је купио краљ Милан, па да су потом мењале власнике. Све то ипак остаје мистерија, односно, никада нећемо сазнати да ли су оне стварно и припадале нашем краљу или не.

Златни печат српског кнеза Стројимира

Поред многих драгоцености које чува Историјски музеј Србије, издваја се мали, али по важности непроцењив предмет. У питању је златни печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је пронађен 2006. године на аукцији у Немачкој. Наиме, наша држава је сазнала да се на аукцији продаје златни печат и решила да га врати у Србију. Чак се надметала на аукцији са Бугарском и на срећу победила. Печат се чува у депоу овог музеја.

Сабља од злата, брилијаната и сарагда

Негде почетком деведесетих године прошлог продат је у Лондону на аукцији један од апсолутно фабулозних сабљи, која је направљена од злата, брилијаната и смарагда са балчаком направљеним у облику статуе Андрије Првозваног. Ту сабљу поклонио је кнез Михаило првом владару уједињене Русије кнезу Александру Kузи. Сабљу купио је Србин, који живи у иностранству.

 

 

Блиц

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *