Немачка „протерује“ старе дизелаше, 300.000 стиже у Србију

Поделите:

Возачи дизел возила у напреднијим земљама Европе ускоро ће своје аутомобиле морати на паркинг. Наиме, како би што више заштитили животну средину у Швајцарској најављују забрану регистрације дизелаша, док се у Немачкој забрањује вожња по великим градовима. Отвара се питање да ли и какве последице то може имати по тржиште аутомобила у Србији.

Одлазе ли дизелаши у прошлост – одговор зависи од тога у којој држави живите. У Немачкој, нова одлука једног од регионалних судова гласи: за све аутомобиле без стандарда мотора ЕУРО 6 – следи паркинг. Једини циљ Немачке је да у градовима смањи емисију штетних гасова и заштити животну средину.

Осим еколошког аспекта, то је казна и за произвођаче који су лажирали тестове о емисијама угљен-диоксида, али и стимулација да грађани купе нова возила, објашњава за Н1 Матија Даговић, са сајта Половни аутомобили.

„Наравно да ће та возила са Немачког тржишта да нестану и да дођу до нас, до Црне Горе, Бугарске, Румуније… Неки ће посматрати то као ‘још кршева са Запада’ који долазе до нас, док са друге стране објективно гледано, та возила могу бити и ЕУРО 5 норма из 2010. јако добро одржавана, вожена по аутопутевима“, сматра Даговић.

А сручњаци тврде: одлука Немачке највише ће се одразити на тржишта Балкана, Азије и Африке и додају да би у наредне три године око 300.000 старих дизелаша могло да заврши у Србији. То би значило и да Србија увози технологију од које напредније европске земље одустају.

„Возићемо возила која у овом тренутку у Немачкој не испуњавају високе материјалне стандарде и високе здравствене стандарде, али ће зато у Србији она бити боља возила него она која тренутно имамо. Све је то економска категорија, доношење оваквог закона није мотивисано само здравственим проблемима, јер су та возила постојала и пре десет година, па су та возила вожена. Мотивисано је и новим циклусом производње“, објашњава професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић.

Јер су у 2016. години 46 одсто аутомобила продатих у Немачкој – дизелаши, а свако пето радно место зависи од аутомобилске индустрије. У Србији су дизел возила и даље најтраженија, чине 60 одсто продатих аутомобила у 2016.

Само један од разлога што је, према речима професора Технолошко-металуршког факултета Петра Ђукића, Србија један од највећих загађивача у Европи.

„Мислим да сваки становник Србије емитује преко 6,2 тоне угљен-диоксида. Можда је једини тренд раста већи у Kини и Индији, тако неким великим земљама – загађивачима. А то ће нас коштати. Не само због онога што је принцип уласка у Европску унију, као поглавље 27 већ је и због тога што имамо огромне штете, пре свега у здрављу јавном и другим проблемима који настају због огромних трошкова загађења“, објашњава Ђукић.

И док државе у Европи предузимају поменуте мере из здравствених или економских разлога, у ишчекивању да електрични аутомобили буду све заступљеније превозно средство, у Србији је недавно постављен један од тек неколицине пуњача за електрична возила код Бубањ потока.

 

Н1

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *