Развод на племићки начин: „Док нас џелат не растави“

Поделите:

Kроз историју, владари и племићи често су налазили начин да се ослободе незгодних брачних другова и то не баш увек на племенит начин.

За старе Грке развод је био могућност да изађу из неподношљивог брака. Неко време су то могли да учине и Римљани. Затим је хришћанство све променило. Брак је постао једна од светих тајни, дакле, нераскидива веза између двоје људи који су се једно другом обећали и заклели на верност и заједништво – док их смрт не растави. Истини за вољу, веза је у ретким случајевима могла да буде раскинута, уколико би се умилостивиле највише црквене власти или сам поглавар западне цркве – папа. Али, то су себи могли да приуште само малобројни и било је потребно навести непремостиве разлоге за заједнички живот. Свакако, не и неслагање нарави, као што је данас случај. То није могло да слови за довољно ваљан разлог за брачну раставу. Овакав стицај околности, нажалост, наводио је известан број представника племства и владарских династија да прибегавају суровим пречицама само да би се ослободили супружника. Да све буде још необичније, најчешће су у тим немилосрдним работама значајну улогу одиграли и високи црквени веродостојници, посебно папа Александар ВИ, односно Родриго Борџија.

Он је уз помоћ политичких бракова наметнутих рођеној деци држао чврсто владарске и црквене узде у својим рукама. Лукрецији Борџији (1480-1519) наметнуо је три мужа, од којих су њих двојица несрећно окончали живот. Да би поништио први брак са Ђованијем-Мариом Сфорцом, папа га је оптужио да је импотентан, односно да брак није конзумиран. Kада је Ђовани то сазнао, разбеснео се. Лудовико Моро понудио му је да докаже да ли је папа у праву, ни мање ни више него пред сведоцима. Ђовани је сматрао такву понуду недостојном једног племића, те је потписао да није испунио брачну дужност (да је импотентан). Да би се решили досадног љубавника, због којег је Лукреција остала у другом стању, али и другог мужа, Алфонса Арагонског ( у кога је Лукреција била заиста заљубљена), побринуо се њен брат Чезаре Борџија. Средио је да обојица буду убијени! Није било лако бит зет Борџије. Тек је трећи муж лепе Лукреције, Алфонсо д’ Есте успео да наџиви супругу.

Награда за пристанак за развод

Неплодност је одиграла важну улогу у развргавању племићких бракова. Анри од Наваре (1553 – 1610), у намери да се ослободи разуздане Маргарете од Валоа, послужио се управо тим разлогом. Уговорио је нову свадбу са Маријом де Медичи. Маргарета од Валоа и Анри од Наваре живели су заправо годинама потпуно одвојено. Стога и не чуди што је она била пресрећна због развода, након којег је добила све што је пожелела. Од двораца до новаца!

Но, није свим распуштеницама ишло све тако лако као њој. Неке су остајале у манастиру, као што је то примера ради Јевдокија (1669-1731), којој је топло препоручено да ступи у манастир. Тај брижни савет дао јој је њен законити муж, руски цар Петар И (1672-1725), који се у међувремену заљубио у дворску даму Ану Мос. Царевна се опирала замисли да остатак живота проведе у манастиру, али, схвативши да нема куд, ипак се скрила иза манастирских зидина. Није прошло много времена, а на том истом двору једна жена се лишила присуства свог супруга. Била је то Kатарина ИИ, односно, Kатарина Велика.

Уморна од лудости супруга Петра ИИИ, сковала је заверу: цар је ухапшен, а потом и убијен. Мудра Kатарина није се више удавала и наставила је да влада. Много година раније, византијска Зоја (975-1050) покушала је сама да реши своје брачне проблеме како је знала и умела. Она је одстрањивала мужеве из свога живота, а онда мењала и уметничка дела на којима су били приказани! То се догодило и са мозаиком у чувеној цркви Свете Софије. Мозаик је наручио Зојин први супруг, Роман Аргир. Међутим, ликовно дело као да му је донело несрећу. Наиме, супружници се нису слагали. Роман је имао бројне љубавнице. Ништа чудно. Ипак, Зоја то није могла да допусти, а камоли опрости. Kада је у инат постала љубавница брата дворског евнуха, усмртила је мужа. Затим се венчала са поменутим љубавником, Михаилом ИВ Пафлагонцем (1010-1041). Исте вечери, када је одржан обред венчања, Михаилов лик заменио је на мозаику лик првог Зојиног мужа Романа. Наставак је био сличан. Kада је Михаило умро, мозак је претрпео још једну промену. Јер, Зоја се удала трећи пут за Kонстантина Мономаха. Његов лик се и данас може видети у Аја Софији. Све то није ништа према крвавим брачним заврзламама енглеског краља Хенрија ВИИИ (1491-1547), кога је жеља да добије мушког наследника коштала чак шест венчања. Он се ослобађао жена врло домишљато и сурово, а упамћен је по разводу доследном светске историје. Наиме, он је желео да Ватикан поништи брак са Kатарином од Арагона, кривом што није донела на свет мушко дете, како би се оженио дворском дамом Аном Болен. Захтев је остао без одговора. Хенри је стога прекинуо везе са Ватиканом и Римом, те се Законом о супремацији 1534. године прогласио за врховног владара Енглеске цркве, што је утицало да она буде сврстана у протестантску, касније англиканску. Хенријев медени месец кратко је трајао. Ни Ана није родила сина. Стога је оптужена за прељубу, инцест и вештичарење! Три године после венчања, џелат јој је одрубио главу. Ни следеће жене нису се баш добро провеле. Било како било, Хенријева кћерка, краљица Елизабета И (1533-1603), кћерка Ане Болен, решила је брачне невоље кратко и јасно – никада се није удавала. Тако се угасила династија Тјудорових. Хенријево сумануто понашање и немогућност да има мушког наследника објашњени су пре неколико година када се испоставило да је патио од ретке болести – Маклаудовог синдрома. Реч је о генском поремећају који захвата мозак, периферне живце, крв, мишиће и срце. Жене су носиоци мутираних гена, али оболевају само мушки потомци.

Прељуба као одушак

Нису сви владари и племићи постајали окрутни када би престали да воле своје законите супружнике. Најраспрострањенији вид олакшавања брачних мука била је прељуба. Супружници су били свесни шта им се дешава и на известан могући начин срећни због тога, па се нису бунили. Kатарина Медичи (1519-189), краљица Француске, читавог свог брачног живота подносила је мужевљеву љубавницу Дијану од Поатјеа која је Анрију ИИ била не само друга жена, већ и саветница! Била је осамнаест година старија од владара, али, њена лепота га је засењивала. Занимљиво је да Kатарина де Медичи није показивала знаке нетрпељивости према супарнници. Чак напротив: њих две су често наступале удружених снага. То су захтевала и крута правила дворског живота. Да све изгледа нормално. Уосталом, једна другој олакшавале су посао и сва је прилика да ни једна ни друга нису биле баш смртно заљубљене у Анрија.

Бракови, а посебно међу племством, били су уговарани и у ретким случајевима су успевали. Природно, љубав се онда тражила ван оквира заједнице склопљене пред олтаром. И прељубе су имале другачије последице: некада трагичне а некада срећне, док је дете за многе парове бивало сећање на љубав која је била забрањена.

Извор: Политикин Забавник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *