Српска црква на Косову као Света гора у Грчкој?

Поделите:

Уколико би се у унутрашњем дијалогу о Косову, који наша држава намерава да покрене на јесен, нашла и тема уређења СПЦ на КиМ, питање је да ли и како би идеја коју је пласирао Ивица Дачић о „грчком“ моделу могла да се примени.

Може ли се српска православна баштина на Косову и Метохији сачувати стварањем самосталних манастирских заједница по атоском моделу у Грчкој, како је то предложио српски министра спољних послова Ивица Дачић?

Према његовим речима, све је решиво ако се прихвате темељна политичка начела решавања српско-албанских односа у овој историјској етапи.

Миливој Ранђић, директор задужбине Хиландар, не жели да пореди ситуацију са српским манастирима на Космету, али објашњава за Спутњик како је регулисан статус Аутономне монашке републике Свете горе у Грчкој.

Наш саговорник каже да је све у вези са овим питањем регулисано чланом 105 Устава Грчке, али и низом међународних уговора који до данас важе. Он напомиње да цела аутономија Свете горе вуче корене из одлука Берлинског конгреса, уговора из Првог светског рата и званичног мировног споразума из Лозане из 1923. године, као и из међународних уговора за које су велике силе дале гаранције, када говоримо о скоријим дешавањима.

„Суверенитет Републике Грчке је апсолутан на тој територији и то је специфична аутономија коју различити аутори различито тумаче. Неки је зову персонална аутономија. Али то није аутономија као што је рецимо код нас Војводина. Грци чак и не воле да се употребљава реч аутономија јер сви грчки закони важе на тој територији. Једно што постоји јесте да поменути члан Устава обавезује Грчку да када доноси неки закон провери да ли је потребно да се направи неко изузеће за Свету гору. То се обично тиче пореских закона“, објашњава наш саговорник.

Ранђић наводи још неколико ствари које су битне. Забрањени су насељавање Свете горе и продаја земље, што значи да нико из света не може да дође и да купи земљу, па чак ни држава Грчка.

„Земља може само да се размењује између манастира. Могућа је продаја метоха изван територије Свете горе, али о њој прво одлучује управа манастира, па Свештена управа Свете горе где су представници свих манастира, па тек онда одобрење мора да дâ Влада Грчке“, наводи наш саговорник.

Он истиче још неколико важних чињеница у вези са том врстом аутономије.

Хиландар - Велики конак, поглед из дворишта
Хиландар – Велики конак, поглед из дворишта

Од превасходног значаја је да се дефинише чији је суверенитет над њом. У овом случају, каже, суверенитет Грчке је неупитан.

Чињеница је и да сви монаси који живе на Светој гори, без обзира на етничку припадност, уписом у такозвану књигу монахологију аутоматски постају држављани Грчке. У случају да неки монах буде избрисан из те књиге, он губи грчко држављанство.

Ранђић томе додаје и да је православље главна религија у Грчкој, а и из тога произилазе неке додатне погодности. Напомиње и да треба имати у виду да се манастири у Грчкој, уопште, сматрају јавним установама.

На Косову и Метохији постоји укупно 1.300 цркава, манастира и других објеката, локалитета и просторних целина које чине културно наслеђе српског народа у Покрајини.

Члан 81 устава Косова изричито каже да су од виталног значаја закони који се односе на заштиту културне баштине, образовање и језик и да је за усвајање аката из тих области, поред већине гласова албанских посланика, потребна и већина гласова посланика из редова мањинских група. То значи да по питањима културне баштине, образовања и језика, косовске власти и албански посланици не могу да доносе законе без учешћа и гласова косовских Срба.

Манастир Дечани
Манастир Дечани

Члан 143 косовског Устава, такође, обавезује косовске власти да раде у складу са свим одредбама „Свеобухватног предлога за решење статуса Косова из марта 2007. године“ (Ахтисаријев план), којем се, истим чланом, даје преимућство над свим другим косовским правним актима Косова. Анекс пет Ахтисаријевог плана предвиђа да „власти Косова морају да се консултују са Српском православном црквом (СПЦ) у вези с било каквим активностима које би промовисале српско православно наслеђе у туристичке, научне, образовне или друге јавне сврхе“.

То значи да власти у Приштини без консултације са СПЦ не могу самостално да предузимају било какве потезе који се односе на српско верско и историјско наслеђе, као што је на пример подношење захтева за чланство у Унеску.

Спутњик

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *