Жељко Ињац: Срђан Драгојевић је „рана“ српске културе

Поделите:

Срђан Драгојевић је илустративан пример како је оно што се назива српском елитом заправо једна булумена размажених, бахатих и превртљивих појединаца који, чак и кад имају несумњив таленат, нису од користи свом народу и држави. Најчешће су паразити а неретко и велике штеточине. Срђан Драгојевић је започео каријеру као панкер, рокер, и даровити уметник. Његов редитељски почетак је обећавао. За време власти Слободана Милошевића, којег у тадашњим интервјуима назива „Диктатором“ и цинично критикује СПС, а истовремено од државе и државних предузећа добија велики новац и снима филмове: „Ране“, „Ми нисмо анђели“ и „Лепа села лепо горе“. “Лепа села” су рађена по истинитој причи на основу текста драме коју је написао Вања Булић и нису ни просрпски али ни антисрпски филм, мада јесу антиратни филм.

Након тога, одлази у Америку, са великим очекивањима, сматрајући себе достојним наследником Тарантина. Међутим, у Холивуду нису препознали његов дар и таленат за виц филмове. Враћа се у Србију. Поново критикује власт, али сада ДОС-ов режим. 2005. године у интервјуу за лист „Време“ каже: „Мислили смо да ће након Слободана Милошевића доћи неки фини, толерантни, демократични, некорумпирани и некористољубиви људи. То се, нажалост, није догодило. Скоро да се не зезам када кажем да ми је жао што нисам био члан ЈУЛ-а“.

Убрзо са „корумпираним и користољубивим људима“ налази „политичку копчу“ и 2009. године од ДОС-овог режима добија невероватних 5 милиона евра да сними катастрофално лош филм „Свети Георгије убива аждаху“, а преко фирме „Св. Георгије“ у којој је један од продуцената. Филм је катастрофалан и по питању слике о Србима у Првом светском рату који су приказани као руља ненормалних и неморалних сподоба и по питању занатског дела. Политичка „љубав“ Драгојевића и ДОС-а резултира и  добијањем новаца за политички коректан филм „Парада“. У том филму су наравно мали добри и симпатични али потпуно неспособни и смотани гејеви изнајмили групу мало мање симпатичних и врло виспрених криминалаца “из региона” да их одбране од потпуно сатанизованих противника геј параде који нису приказани ни као људи. У филму видимо и оригиналне снимке геј параде у Београду што укупно говори да је овај филм – ПР филм геј лобија. Укратко и без нијанси гејеви су приказани као  доброћудни дебили, а противници геј параде као крволочне звери. Драгојевић овим филмом гејевима није учинио никакву услугу, али је успео да им узме паре.

Након што је снимљен „Свети Георгије убива аждаху“ филмски радници и јавност, отварају многа  питања у вези трошкова филма, која  и данас трају. Где је завршио огроман новац од филма, ко га је „опрао“, и да ли је завршио у Драгојевићевом џепу? Фирма „Св. Георгије“ у којој је Драгојевић био један од продуцената остала је дужна РТС-у 5 епизода серије „Свети Георгије убива аждаху“ иако је од РТС-а добила велики новац. Продуценти филма наводе да је фирма „Св. Георгије“ у међувремену отишла у стечај и да РТС-у не могу да врате новац. Све по принципу „стечаја“ приватизованих компанија које су подигле огромне кредите од банака и  никада их нису вратиле.

Спретни Драгојевић поново налази „политички кишобран“ и 2010 године учлањује се у СПС, постаје члан Главног одбора а на изборима 2012. је на листи СПС/ПУПС/ЈС и постаје народни посланик у Скупштини Србије. О новом политичком ангажману каже: „Приступање баш Социјалистичкој партији Србије за мене је био логичан и једини могућ избор. То што смо некад били на супротстављеним странама не видим као проблем, напротив. То је доказ да са годинама људи могу да се мењају – набоље, да могу да уче и да стичу искуство и мудрост. Већи проблем видим у томе што смо ја и неки које сам подржавао током деведесетих сада противници“

У време политичког ангажмана у СПС-у, снима  најгори од свих, филм „Атомски с десна“. За време боравка у Парламенту подржава коалицију СНС/СПС. Хвали Вучића, а са Дачићем се дружи. То се чини као ефикасна и добитна комбинација.

Kако Министарство културе не додељује средства за његове нове мегаломанске филмске пројекте, поново постаје огорчени критичар власти, али сада Александра Вучића. Данас Срђан Драгојевић не снима филмове. Пише  твитове против Вучића. Подржава Јанковића. Актуелну  власт назива „свињском хунтом“. Вучића „Диктатором“. Саветује, даје искуствени консалтинг- (фирма Св. Георгије), на твитеру: „Мора да направиш“ комбинацију“ уградиш се или украдеш….“ Тужан крај једне каријере која је обећавала. Остао је само виц твит или пљувачина по друштвеним мрежама по чему је овај некада “перспективни уметник” данас препознатљив и непознаница где је нестало 5 милиона евра од филма „Свети Георгије убива аждаху“? Појела аждаја?

Жељко Ињац

Поделите:
33 replies
  1. Znalac
    Znalac says:

    G Dragojevicu, gde su pare od filma ‘Sveti Georgije ubiva aždahu?
    Znam, tvom dzepu.
    5 milona eur,malo li je?
    Sad kao bogati „Pljačkaš sa Kariba“,uz dobro vino,pises twitove protiv Vučića:
    “ Glasači svinjske hunte “ Ikeu“ i “ Air Huntu“ dozivljavaju kao „prozor“ u svet- taj koji nikada neće ličnoo videti baš zahvaljujući Diktatoru“
    Prostački i vulgarno,ali, ide to uz „Pljačkaše sa Kariba“

    Одговори
  2. дулебг
    дулебг says:

    Колико ѕеру по свему – кад би сваки дан радили по сат или два – па макар кратке филмове, окачили их на Јутјуб и живели од реклама. Не знам зашто се толико примају на антисрпску сису?

    Одговори
  3. Arnold Von Zekovich
    Arnold Von Zekovich says:

    „..ubiva azdahu“….film fol govori o Srbima u I sv ratu, a od toliko zivotnih drama gosn drugosrbijanac je pola filma posvetio kako neka budala j*be zenu drugom Srbimu….to je „od suviska srca“ toboznja „umetnost“….mucenici drugosrbijanski

    Одговори
    • Arnold Von Zekovich
      Arnold Von Zekovich says:

      A ona glumica…na stranu to sto je perfektna za kakav pornic, ali reziser je prilikom odabira uloga imao takvu „sposobnost“ da izabere „srodnu dusu“ srpske zene, pa makar ii kurve, sa pocetka proslog veka, da je to cudo jedno….gluma, ako se iskljuci sirenje nogu, je…svaki komentar je izlisan.

      Одговори
  4. Вуле
    Вуле says:

    Жељко свака част, када видиш, видиш….кад си слеп Вуле ти и то каже. Нису Куста и Срђан огледаљло србске културе.Први е войник Интернационале а други и не зна кое, неко располућено дете комунизма. То су обичне филмаџие, а зна се од када е филмска трака. Не смеш дозволити да те они избаце из шина.Свет и озбиљна наука зна шта е србска култура и то Вуле упорно понавља. Али, вама лакше метар у задњицу него сантиметар у главу.

    Одговори
    • Arnold Von Zekovich
      Arnold Von Zekovich says:

      Kad sumiras Kustino delo, i nije bogzna sta….a jako dobro naplacuje svoj antiglobalizam……iPa jos samo da Injac objasni koja srpska kultura izuzev hriscanske? Zar ima neka?

      Одговори
  5. Вуле
    Вуле says:

    Жељко, Срђан е златан, други филмаџия, Срби да не знаю шта е банана? Не можеш познавати два заната. Милорад е то схватиио тек када е добиио црвени картон од Империе. Сада их е одебо (њега и попупесника) али касно, већ га видим у Москви на чайанки код Юле, ако га не заебу, т.е. навуку.

    Одговори
  6. Obrad
    Obrad says:

    Два битна човека у једном периоду српске историје, били су Срђан Драгојевић (култура) и Борис Тадић (политика). Обојица су завршили факултете на истој катедри. Клиничка психологија. Очигледно да је њима овај народ представљао једно добро ткиво на којем су вршили експерименте и неуспешно лечење. Оно што нису схватили јесте да се народ не може третирати као појединац и да народу не треба лекар и саветник, већ делатник. Од суве филозофије и таквих идеолога смо боловали 60 година.
    Један Милош који је био и делатник и ратник (ако затреба), на жалост давни је и изгубљени идеал.

    Одговори
  7. vorkosign
    vorkosign says:

    ko je taj Dragojević?????
    i ko još baca 5 000 000evra za neki usrani film??????
    film nije kultura,film je kultura koja prolazi,čedo XX veka i polako ide u prošlost…..
    ljudi hoće nove vidove kulture,virtuelnu realnost,holloland…..
    sami da učestvuju u veštačkim svetovima hologramima koji prolaze oko njih a ne da statički posmatraju neku sliku na zidu i čitaju neki text ispod koji je preveo neki polupismeni traktorista na privremenom radu u filmskoj montaži..
    kultura pokretne slike je suviše daleko otišla da bi je neki anonimus pratio tehnološkim rešenjima iz prošlog veka..
    strip više niko ne čita,filmovi se još manje gledaju a knjige više niko ne ume ni da napiše jer treba da bude debil da bi bio pročitan kako to bestseler zahteva..

    Одговори

Trackbacks & Pingbacks

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *