Арктик годишње губи лед површине Србије

Поделите:

Сваког лета климатолози, капетани бродова, као и Инуити који живе на Арктику — пријављују да се ледени покривач стално смањује.

Не тако давно, чак и током лета, ово подручје би било покривено дебелим слојем леда и недоступно морским путем.

Сада, фински ледоломац „Нордика“, са капацитетом од 13.000 тона, без отпора плови овим путем. Његов навигатор, чији је задатак да наводи пловидбу кроз опасне воде, каже да је некада лед на овом месту био дебео неколико метара.

„Прошле године, на пример, подручје где се сада налазимо и које је сада још потпуно покривено ледом, потпуно се истопило, тако да је чак и мореуз Маклинток био комплетно без леда — што се веома, веома ретко дешава“, истиче навигатор Дјук Снајдер.

Сателитско праћење од 1979. године показује да се ледени покривач на Арктику сваке године смањи за око 88.000 квадратних километара, што је, на пример, једнако површини Србије.

Научници кажу да то смањење не може да се заустави чак и ако земље које су потписале Париски климатски споразум 2015. остваре своја обећања да ће глобално загревање држати на нивоу испод два степена Целзијуса, преноси „Глас Америке“.

„Арктик се топи по стопи од око два и по процента по деценији, ако гледамо нивое из маја, и око 10,4 процента по деценији у августу“, истиче климатолог Ендру Вивер.

Неки виде и одређене предности. Некада вечно замрзнути северозападни пролаз из северног Атлантика до северног Пацифика сада је отворен лети, што дозвољава пловидбу бродовима за крстарење, рибарским и трговачким бродовима који доносе робу локалним заједницама.

Међутим, негативне последице могле би да буду дугорочне.

„Може да се развије туризам када ће људи долазити крузерима да виде поларне медведе који неће бити ту за 20 или 50 година“, каже стручњак за климатске промене Мајкл Бајерс.

Научници кажу да ће, ако се овај тренд настави, већина инуитске деце ускоро редовно имати лета без леда, а можда — и зиме без леда.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *