Где је дворац Стефана Немање

Поделите:

После две деценије истраживања, којима је руководила академик Јованка Калић, радови су напрасно престали, иако су откривени бедеми, три цркве, палата и капела, па ни данас није решена велика дилема српске историје.

 Готово цео свој радни век академик Јованка Калић, једно од најпознатијих научних имена из историје Византије и средњег века у Србији и Европи, посветила је доказивању тезе да Стари Рас, престоница Стефана Немање, није био на Пазаришту код Сопоћана, како тврди званична историја, већ на Градини, брду поред новог пута Рашка – Нови Пазар, удаљеном непун километар ваздушном линијом од Петрове цркве.

Након што је две деценије упорно копала по домаћим и страним архивима, проучила бројне историјске изворе и на универзитетима широм света објавила на десетине научних радова, Јованка Калић је 80-их година прошлог века, заједно са својим сарадницима са Филозофског факултета у Београду, дошла на брдо Градину у месту Постење, где до тада није било никаквих трагова археолошког локалитета. Убрзо открива све оно што је веровала да се ту крије. Археолошка истраживања локалитета вршена су 1982, 1983. и 1984. године, откривају три цркве, палату, капелу, остатке бедема и утврђења, што указује да је овде могло бити Немањино престоно место. Налазиште је уведено у централни регистар 1991.

Али, било је и још увек има оних који сматрају да историчарка Јованка Калић није у праву и да је Стари Рас био на Градини, али не оној у Постењу, већ на Пазаришту близу Сопоћана. Најупорнији заговорник ове верзије је проф. др Марко Поповић са Балканолошког института у Београду, такође велико научно име, који је добар део свог животног и радног века посветио Старом Расу.

Нема овде већ дуже од деценије, ни Марка, ни Јованке, на Градини-Пазариште је све одавно окончано, а на Градини-Постење тек започето, најављивана су нова и још већа открића, све је указивало да су надохват руке, али изненада све је стало.

– Нестало је пара, екипа Јованке Калић морала је да се повуче, а њен локалитет Градина-Постење, који је само делимично конзервиран, почео је да зараста у коров и пропада, бојим се да ће зуб времена поништити све што су археолози открили – прича Мирко Поповац, историчар и публициста из Новог Пазара.

Јованка Калић је посебно тражила да САНУ организује велики европски или светски скуп у Београду и Новом Пазару где би се рашчистила дилема где је тачно био Стари Рас, престоница великог жупана.

– Жељно смо очекивали тај скуп, али ни до њега, не знамо због чега, није дошло. Тако данас имамо два стара Раса, Марков и Јованкин, туристи би хтели да обиђу оба, Марков је приступачан, а до Јованкиног се, иако је својевремено пробијен и насут пут, стиже само пешице или добрим теренцем – објашњава Поповац.

Бивши посланик из овог краја Раденко Јоковић, који се својевремено пуно ангажовао да помогне екипи Филозофског факултета, ни данас није изгубио наду да се дилема може разрешити.

– Колико знам, Јованка данас има око 80 година и не верујем да више може да се бави Старим Расом и Градином, али ту су и њени сарадници на челу са магистром Душком Мркобрадом, њима би требало пружити прилику да наставе радове на Градини-Постење. Не би то за државу, ако јој је стало до своје историје, била нека велика пара.
Ранко Филиповић, домаћин из Постења који живи тик уз Градину, жали што губимо сопствену историју:

– Дуже од деценије дружили смо се са археолозима, помагали им, копали са њима и радовали се њиховим открићима, сваког лета смо се на Градини спонтано окупљали, а онда бисмо, сваке године, на крају истраживачких радова, обично на Велику или Малу Госпојину, организовали и народни сабор. Долазило је много људи и ван Новог Пазара да виде шта је тог лета урађено, а онда је све то из нама непознатих разлога стало, а локалитет који открива најсветлији део наше историје зараста у коров!

Тајна Новог Пазара

Неки научници сматрају да Стари Рас није био ни на Пазаришту, ни у Постењу већ на простору где се данас налази Нови Пазар. Било је, кажу, и пуно трагова за овакве тврдње, али су они, из политичких и неких других разлога и немарношћу државе, изградњом разних објеката или покривени или потпуно уклоњени. По овој верзији, Стефан Немања је своју престоницу градио у долини, где му је све било надохват руке, на околним узвишењима манастире, летњиковце и одбрамбена утврђења.

Вести онлине

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *