Милош Дојчиновић: Да ли је извршена ,,Декомунизација“ Србије?

Поделите:

Земља која је деценијама неговала својеврсни тип тоталитарног система, без издувног вентила било каквих слободних или грађанских иницијатива, тешко се сналази у периоду ,,ослобођења“ од тог истог тоталитарног поретка.

Одавно је дијагностификовано да се политичке структуре које освоје власт на Балканском подручју користе разним злоупотребама својих овлашћења које су пролонгиране Уставом. Жеља за влашћу и самопромоцијом јесте опсесија свакој од политичких партија које су успеле да популишу своју политику.

Можда је то последица менталитета вођења овдашње политике, или пак емпиријски закључак заснован на практичном искуству који је негован од победе Црвене солдатеске са средине двадесетог столећа?

Социолози и друштвени аналитичари изводи ће различита тумачења према свом слободном уверењу и оцени, у зависности да ли смо доживели друштвено-системски препород након ,,демократског васкрснућа“ или смо пак остали милитантни у својој политичкој пракси?

Да ли је заиста Србија извршила успешну ,,декомунизацију“ као што су то урадиле земље некадашњег ,,Источног блока?“

Немачка је милионима својих грађана омогућила увид  у документе тајне безбедносне службе ,,Штази“ који садрже податке о непрестаном праћењу и присмотри људи у периоду њеног активног деловања. Од њеног оснивања 1950. године до пада Берлинског зида и престанка 1989. године.

На тај начин је најјача земља Европске Уније реконструисала своју историју, и до сада је увид у те акте имало близу три милиона становника и бивших грађана некадашње Демократске Републике Немачке.

Међутим у Србији и након седамнаест година, не постоји јака политичка воља да држава обнародани истоимена документа и суочи се са немилом прошлошћу.

Једни проналазе разлог у томе што су бројни појединци из пост-Титоистичке ере и Милошевићеве ере, још увек заступљени у различитим сферама друштвеног живота. Није озбиљно разматрано усвајање закона о отварању тајних досијеа, нити су још увек решена бројна политичка убиства извршена од стране служби државне безбедности. Треба споменути и чињеницу, да постоји оправдани  страх, јер се премда ти документи користе у циљу уцене и претње разним политичарима, да ће се наштетити њиховој каријери и репутацији уколико ти документи буду угледали светлост дана.

Последице комунистичке историје се могу увидети и у нереформисаном образовању, те пракси која никако да надјача застарелу теорију у студентској катедри. Са једне стране имамо образовање које у потпуности не пружа поуздано знање за своје дипломце што је један архив некадашњег школства који је деценијама био негован. Са друге стране, немамо још увек објективну српску историју из периода пре и после Другог светског рата која се учи у књигама основних и средњих школа. Целокупна Партизанска револуција се слави као једно ослобођење за све Балканске народе док се сви српски интелектуалци или генерали који су представљали аутохтону српску војску представљају као ,,квислинзи и слуге окупатора“. И на тај начин се сврставају у један негативни кош историје.

Дакле, ми као нација још увек немамо представу о нашим  историјским чињеницама и догађајима.

Србија је већ другу деценију закорачила у транзицији а последица нерегулисане економске политике јесте поновна тежња становништва из некадашњег ,,средњег слоја“ за државним послом, илити свих бенефиција које су некада радници, наводно уживали у бившој СФРЈ. Болна инекција коју је Србија примила а чији састојак приватизација друштвених предузећа, имала је за последицу вишепроцентно увећање незапошљености током протеклих деценија. Тиме је Србија окончала или још увек окончава, неуспелу промену система из комунистичког у капиталистички систем, што је и један од главних проблема, због чега обично пучанство носталгично гледа на социјалистичка времена.

Држава није изразила јасну вољу да грађанима пружи додатну алтернативу у виду субвенционисања и помагања приватног предузетништва, што је допринела увећању да бројни млади људе траже ,,да преко везе среде себи посао у јавној управи“.

Све ово набројано и споменуто за последицу није имало процес аналоган ономе који је спроведен у такозваним бившим државама Совјетског блока.

Још увек није у потпуности извршена лустрација комунистичких кадрова, поједине државне институције нису очишћене од истоимених симбола и употребне терминологије, а приватна својина још увек није доминантна.

Док са друге стране, поимање демократије и грађанских права, још увек није на завидном нивоу.

Милош Дојчиновић

Поделите:
6 replies
  1. Lune
    Lune says:

    Hm,hmm…pa,karici I miskovici su razvlastili komuniste I radnike na osnovnim sredstvima,ostalo je,Samo da se,raspisuje tender,da se obnovi banjicki logor,I nacionalni park “ milan nedic Jajinci“, da,prime isporuku srba sa kosova i ostatak starih beogradjana,po programu “ bidzizam“ “ palmizam „..

    Одговори
  2. дулебг
    дулебг says:

    Аутор изгледа није гледао комунизам уживо: имао си тада веће слободе него данас. Постојали су табуи, али кад узмеш тадашње материјалне могућности – могао си да се бавиш са милион ствари које су ти данас мисаона именица.

    Као и данас: постојао је обичан свет, који је живео доста добро, штавише тим добрим животом Срби су анестетизовани да се не буне што им се нација цепа и распада. И постојала је партијска врхушка, која је презирала све и окретала се Лондону и Њујорку.

    Духовних дешавања било је свакако неупоредиво више, телевизија је имала неки смисао и садржај, култура није била сатанистичка.

    Са „декомунизацијом“ Штазија и сл. није урађена денатоизација западних служби. Декомунизација о којој се говори уствари је било падање држава у колонијално ропство.

    Одговори
  3. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Taj Ju „komunizam“ odnosno „radničko samoupravljanje“ za radnike je bio „mehur od sapunice“ dok su svi (viši) partijski rukovodioci živeli u realnom svetu koji je diktirao zapad! Naravno da se taj „mehur od sapunice“ morao rasprsnutu

    CINICI I SOFISTI BEZ MILOSTI!
    Nekada je fantastične snove sanjao
    – a tada je bio još mlad
    da duboko razmišlja o svemu
    – život ga naučio tek sad!
    A malo mu ta pamet vredi
    – kad veru je izgubio svaku
    sad nemože ni misli da sredi
    – „u jajetu nalazi dlaku!“
    ———————————–
    Kada se mehur čarolije rasprsne
    iluzije tad’ izblede mnoge
    – maske i kulise padaju sve
    zabludelima svet se ruši
    samo sofisti spremno – ostaju na noge!
    Kuda im tada odlazi ta nada?
    svim zabludelim što ideal vlada
    i snove što nekad su snili,
    da li im bar nešto cinici ostave?
    na čemu bi svoj svet ponovo gradili!
    Da li im sofisti ostave
    bar tračak neke nade?
    ili svoje pse cinike puste
    da im i to – što je ostalo
    na zadnje ukrade!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *