Овде је живела Милунка Савић, умрла је у беди, а сад се руши и њена кућа!

Поделите:

Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у Балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала је косу и повија груди како се не би открило да је жена. Милункина „тајна“ откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

Ипак, због успеха који је показала у борби рат је завршила са чином каплара српске војске.
У Првом светском рату била је део чувеног „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. Милунка је преживела и велику аустро-угарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније.

У јесен 1915. године Милунка је тешко рањена у главу у Македонији и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

Милунка Савић је показала велику храброст у борбама заробила је 23 бугарска војника, помагала у достављању муниције, истакла се у бомбашким нападима.
Престолонаследник Александар Карађорђевић одликовао је 1917. године војничком златном Карађорђевом звездом са мачевима, убрзо затим добија и одликовање француске војске Легију части В степена, а касније и француким Ратним Крстом и официрском Легијом части.

Одликована и храбара жена борац изазивала је дивљење савезничких војника који у својим редовима нису имали жене борце. Појава жена бораца у српској војсци била је револуционарна. Поред Милунке било је још десетак до двадесет жена.

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.
Међутим, брак је кратко трајао, тако да Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција ратних сабораца 1929. године запослила се као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века.

После Другог светског рата, Милунка Савић радила је и као чистачица у београдским кафанама. Хуманост је показала и тако што је ишколовала још око 30 деце.

Умрла је 5. окотбра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичном гробу на Новом Гробљу.
Ниједан историчар није написао њену биографију, нема је у музејима а ретко се спомиње и у уџбеницима из историје.

Курир

Поделите:
2 replies
  1. miha bukovac
    miha bukovac says:

    Čovek ostaje bez reči pred nečim ovakvim! Zar su srbski politički establišment bili toliki idioti da se stideli heroja ranih ratova za slobodu Srbije (prvog svetskog i balkanskih ratova) i ta (govnarska) SANU „akademici“ koji su samo paraziti na račun naroda (jebo im pas mater parazitsku i lopovsku).

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *