Александра Шуковић: Хајка на „митове“ и унутрашњи дијалог

Поделите:

Спремају нам унутрашњи дијалог о Космету који је изгледа унапред одлучен будући да јавношћу кружи синтагма „приступ проблему врућом главом и хладним срцем.“ Решења која се нуде су разна, а најпре треба да одустанемо од митова и прошлости о којој мало знамо. А шта је уопште тај мит који седи на оптуженичкој клупи, и кога сви тако журе да осуде на смртну казну? Етимолошко порекло појма „мит“ сеже далеко у прошлост. Сковали су га Хелени, да би њиме означили казивање, односно причање. Ова кратка реч од свега три карактера људски је пратилац још од детињства човечанства све до модерних комунитета, којом је човек себи желео објаснити природне појаве, друштвено-историјске процесе и порекло ствари. Митови су приче у којима има историјске истине, на чему су посебно инсистирали напре Палефат у 4. веку пре Христа, а затим и Еухемер из Месене, али су се догађаји збили у далекој прошлости због чега су се и појавили фантастични елементи. Последњу, етиолошку функцију мита посебно је овде важно нагласити. Митови о пореклу, коренима ствари били су присутни у свим порама друштва, од религије па до порекла последње индивидуе тога друштва. To je посебно имало важност у истицању континуитета, целовитости, суверенитета и легитимног права колектива или појединца.

Важност митова у моралном и етичком смислу потврдио је и Платон у делу О држави.“ У античко време. Атињани су свој суверенитет, државност и дуготрајност заједнице заснивали на миту о Тезеју и оснивању Атине. Ми смо сопствену кохерентност везали за косовски „мит“, или како је то Иво Андрић казао, Косовски завет. Управо из потребе да се дезавуише кохерентност коју је овај „мит“ створио, и јавила се флоскула да је мит супротност истини, која ће га уклонити стављајући га у пејоративни контекст. Стога је отуђење Космета постало realpolitik, све само да би се на корак приближило тој недостижној Европи. Народ, један део је већ прихватио званичну мантру да је Космет одавно изгубљен, и да треба да схватимо политичку реалност. Пре него дође до било какве сагласности за отуђење, требало би се сетити оне добре старе латинске „repetitio est mater studiorum“ па да се још једном подучимо о томе шта је Космет, зашто није изгубљен и да његовом продајом нисмо продали само срце него и суверенитет. Космет није само 15% једнострано и без сагласности Срба одузете територије републике Србије, он је више од само комада земље одређене површине. Космет је појам који је уобличио наше национално биће, појам због кога оно још увек (иако готово на апаратима) удише овај ваздух, укратко основ нашег државног опстанка у идејном смислу кроз векове ропства и реалном смислу по ослобођењу. У супротном зашто би циљ српске националне политике било ширење на југ, односно Стару Србију, Космет, Рашку и Вардарску Маћедонију, да то нису вековне српске територије које заокружују српску државност? То је дакле, прошлост о којој мало знамо.

Схватање ствари на овакав начин не само да рефлектује потпуно одсуство свести о томе да онај ко своју историју не зна и не памти, осуђен је да је понови, а са друге стране вређа интелигенцију народа. Српско културно-историјско наслеђе говори живим и убедљивим језиком, који неће да разуме само (намерно) глув и ко не жели да чује. Дакле, оно што је одузето није изгубљено. Изгубљено је оно што поклоните, јер се поклон не тражи назад. Оно што каже народна песма „Косово се само Срба тиче“ – о отуђењу одлучује само српски народ, и то путем референдума, а то, како су наши званичници рекли, per se, искључује сукобе. Капитулација по питању Космета значило би не само његово одвајање од матице значило би дезинтеграцију земље тим пре што би дало подстрека и другим сепаратистичким аспирацијама. Потврда за то је дуго историјско искуство које говори да одустајање од дела државе неминовно води у њено распарчавање.

У ситуацији у којој САД и ЕУ трпе унутрашње невоље, што се најбоље очитује у повећаној агресивности истих према споља, а ресурси Русије и Кине јачају, најбољи начин за исказивање бриге за будућност наше земље и наше деце, не састоји се, дакле, од „одбацивања митова који воде у нове ратове“ већ од спремности да се очува целовитост и суверенитет државе отварањем српског питања у будућности и одбацујући притом све уцене ЕУ и њу саму као стратешки циљ, као и све оно што је доводи у неповољан положај.

Александра Шуковић, Видовдан

 

Поделите:
7 replies
  1. дулебг
    дулебг says:

    Митови су камен-темељац сваке заједнице. Без мита се заједница распада.

    Није најјасније зашто ке Косовски мит губитнички? У ком он то сегменту слави пропаст? Па већа је косовска победа, него све што су партизани постигли за 4 године и са много већом подршком.

    Одговори
  2. Србин
    Србин says:

    Шта ће нам лажни митови ?
    Нама треба истина, истински митови, ми дишемо реалност
    Ми знамо да смо победили
    1389 Турке на Косову
    1914 Аустроугаре
    1941 Немце
    1992 Наше суседе земљаке
    1999 Нато
    2017 Кога треба

    Одговори
    • дулебг
      дулебг says:

      Митови се не деле на лажне и истините. Је ли Краљ Артур истинит, а Нибелунзи? Термопили? Прочитајте књигу „Грчки митови“ обрађено их је стотинак.

      Одговори
  3. Србин
    Србин says:

    С друге стране, кад боље размислим, питам се :
    Шта ће нама ИСТИНА кад с митовима опуштеније живимо и мирније спавамо ?

    Одговори
  4. Видовданци
    Видовданци says:

    Шокантне су „анализе“ Балабана код Панаотовића. Невероватно је да један Јањић има више оптимизма за Космет него вајни патриоти. Није ми јасно шта се се дешава са људима попут Балабана? Осим што претендују да знају много.

    Балабан је „мазнуо“ од Трифковића, иначе феноменалног познаваоца америчке историје, оно о мисионарству протестантске Америке, и стално фура исту причу. Ал није то поента, поента је да људи буквално стављају Косово пред свршен чин као да је нешто неопходно, а нити је дијалог неопходан нити, што каже Јањић, ико тражи неко решење и признавање.

    Балабан се убио читаво вече да објасни како Срби морају ово и оно…типа „чак ако се Албанцима да још више“. Па шта више да им се да? Шокантно….кога боли К за „деп стате“, ако се Србија не може одупријети неком Хојт Лиу који долази из тотално подељене Америке, коме може. Или будалештине о Мекејну, како тобож иду да Путин заврши као Гадафи…па иду ал где су дошли? И БРУТАЛАН лапсус како је Мекејн помињао „линију ватре“, није Мекејн него Бајден….билокако било, и Видовданци фурају причу о тме како Косово мора тамо нешто…

    Дакле падају последње барикаде…

    Одговори
  5. Драган
    Драган says:

    Где су два или три у Име Моје, и Ја сам са (међу) њима!”, говори
    Христос!
    “Ако се два или три сложе у чему им год драго на земљи, и не посумњају
    у срцима својием, у Име Моје, биће (буде, бива им) по речи њиховој!”

    „Наш народ, порекла срБскОГА, каже, а народном искуству треба
    веровати: “НИ БЛАГОСЛОВИ НИСУ КАКО ТРЕБА , А КАМОЛИ КЛЕТВЕ”.
    И још: “ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА”
    Историја народа срБскОГА даје увек исте задатке, на којима треба
    да се подучумио и научимо, само су сценографија и учесници различити.
    1389-е то је била сценографија Косовског боја, а учесници наши преци.
    1999-е то је била сценографија ” Милосрдног анђела”, а учесници су
    били потомци …1389-е имамо Обилића и Бранковића, а 1999- е имамо
    Слободана Милошевића и Вука Драшковића.
    И у једном и у другом случају иамо НЕСЛОГУ – на тугу, јад и пропаст
    народа “срБскОГА, на грехоту пред Господом Богом и на “радост” – З
    ЛОБНОСТ непријатеља Бога и Човека.
    Историја није само педантно бележење, анализирање, класификовање
    историјских чињеница и њихово пласирање у датом историјском тренутку
    – за дати историјски тренутак, мање или више научно-научнички успешно,
    већ благовремено
    проживљавање сваког тренутка и кроз то ПРОЖИВЉАВАЊЕ –
    ПРОИГРАВАЊЕ, мењање МИСАОНИХ ОБРАЗАЦА – МАТРИЦЕ
    (елабората, програма, планова…) који су предходили РЕАЛНИМ
    ДОГАЂАЈИМА у простору и времену.
    То што је Кнез Лазар проклео Вука Бранковића није ништа необично,
    само да је то oстало на томе.
    Али, ту се умешо НАРОДНИ ПЕСНИК који је, уз гусле, ту
    “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ” овековечио епским десетерцем и тако “инсталирао”,
    ” упрограмирао” у “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”, (НЕСВЕСНО-СВЕСНО) –
    ПОДСВЕСТ народа срБскОГА, па је то постао општи модел понашања
    за сличне историјске ситуације, који увек резултира НЕСЛОГОМ –
    поделом на ОБИЛИЋЕ и БРАНКОВИЋЕ, са акцентом на ПРОКЛИЊАЊЕ
    БРАНКОВИЋА, не би ли се тако – КЛЕТВОМ -БРАНКОВИЋИ ПРИЗВАЛИ
    “ПАМЕТИ”?!
    Тренутна политичка дешавања – заоштравање предизборне кампање у
    Србији – то врло сликовито приказује. Ту су само јалова препуцавања
    са БРАНКОВИЋЕВСКИМ етикецијама, а ОБИЛИЋА – већине народа
    срБскОГА – ту нигде нема.
    Све то изгледа врло наивно и нестварно – а да ли је баш тако?
    Не, то нимало није наивно, ако се узме у обзир да је клетва у 10-ерцу
    уз гусле, на земљи (простору и времену) , појањем појца преко
    слушалаца реемитована мислима на таласној дужини можданих таласа
    од 10Hz – herca у “ИНФОРМАЦИОНИ ОМОТАЧ ПЛАНЕТЕ”, односно,
    “КОЛЕКТИВНО НЕСВЕСНО”- “НЕБО” , и да је тамо увек присутна, као
    програм у компјутеру, да се стави у функцију, са већ вишевековно
    познатим историјским учинком унутар народа срБскОГА – НЕСЛОГОМ!!!
    Разлог за препев “ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ” у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” имамо
    и у РЕЧИМА ХИМНЕ СВ. САВИ.
    И док “ЉУТО КУНЕ СРБСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ…” НА ЗЕМЉИ…макар само
    Бранковиће – увек мањину, а не покушава ни словом да благосиља
    Обилиће – већину, дотле Свети Сава шаље благослов са неба:

    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГ САВЕ
    С неба шаље благослов
    Свети отац Сава,
    С а свих страна сви Срби,
    С мора и Дунава,
    К небу главе подигните,
    Саву тамо угледајте.

    Саву србску славу,
    Пред престолом Творца!
    Да се србска сва срца
    С тобом уједине,
    Сунце мира, љубави
    Да нам свима сине,
    Да живимо сви у слози
    Свети Саво, ти помози
    Појте му Срби,
    Песму и утројте!

    На нама се остварују Христове речи савршеног кибернетског –
    Јеванђелског модела:
    “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ
    РЕЧИМА ОСУДИТИ”, и “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ”.
    Најмање што можемо да учинимо за своје претке , за себе и своје
    потомке (ПРОШЛУ садашњост, САДАШЊУ садашњост и БУДУЋ
    садашњост): ЈЕСТ на Небу, и БУДЕТ на Земљи: ПРЕПЕВ
    “КЛЕТВЕ” у “БЛАГОСЛОВ“.
    Један мудар Човек /Старац Арсеније Папачок/ говори:

    “КО ЖИВИ САДАШЊОСТ МЕЊА (ИСПРАВЉА) ПРОШЛОСТ И
    ОСВАЈА БУДУЋНОСТ!“
    Други мудар Човек /Старац Тадеј Витонички/ говори:
    “КАКВЕ СУ ВАМ МИСЛИ ТАКАВ ВАМ ЈЕ ЖИВОТ!“

    Дакле, ми смо увек у историјском парадоксу – разапети између
    “КЛЕТВЕ КНЕЗА ЛАЗАРА” НА ЗАМЉИ и БЛАГОСЛОВА СВЕТОГА САВЕ СА
    НЕБА.
    Није логично да се одричемо благослова Светога Саве са Неба, али је
    логично, пожељно и корисно да “ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ”, бачену на
    БРАНКОВИЋЕ – увек историјску мањину:дефетисте, малодушне,
    кукавице…- препевамо у “ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ” ОБИЛИЋИМА –
    увек историјској већини, храбрима, родољубима…

    КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    „…
    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    ‘Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке да му родно буде
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све док је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који Србско царство сачувате'“

    Овим препевом Клетве у Благослов – знамо да смо сада и увек
    благословени и са Неба и са Земље, благословом и Светог Саве и
    благословом Кнеза Лазара…
    Уздамо се у моћ Благослова.
    Срби говорите сада Благослов, певајте уз гусле сада Благослов,
    молите се уз Благослов сада, свагда, увек и у векове векова.
    АМИН!
    БЛАГОСЛОВ КНЕЗА ЛАЗАРА – СВАГДА!
    БЛАГОСЛОВ СВЕТОГА САВЕ – СВАГДА!
    СПАСЕЊЕ ЦАРСТВА СРБСКОГА – СВАГДА!

    ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА!
    ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!
    Заиста, онда и не чуди што непријатељи народа срБскОГА покушавају
    да “БОЛОЊСКОМ ДЕКЛАРАЦИЈОМ“ избацеиз школских програма ЕПСКУ
    НАРОДНУ ПОЕЗИЈУ /у десетерцу/…
    Непријатељи народа срБскОГА схватају да су ГУСЛЕ за народ СРБСКИ
    исто што ПРАЋКА за ДАВИДА у борби против ГОЛИЈАТА:
    да ће њима /ГУСЛАМА/ оборити све непријатеље своје – ДОМАЋЕ
    ИЗДАЈНИКЕ и ЊИХОВЕ СТРАНЕ МЕНТОТОРЕ И НАЛОГОДАВЦЕ!

    Драган Славнић

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *