Kоје маркетиншке агенције су ангажовали председнички кандидати?

Поделите:

Саша Радуловић ангажовао Партнер Ресеарцх Солутионс, Бошко Обрадовић Вивид и Нина Медиа, Александар Поповић Маркетинг Унитед Теам и агенцију Јадар, а Милан Стаматовић Прагму

Судећи према подацима достављеним Агенцији за борбу против корупцију, највише новца за услуге маркетинга на минулим председничким изборима издвојили су кандидати Вук Јеремић и Александар Вучић, који су у ту сврху дали преко три милиона динара.

Kако се наводи, ангажовање маркетиншке агенције Инитиативе медиа коштало је Јеремића 3.559.932 динара, док је Вучић, кандидат Српске напредне странке и победник на изборима, за ангажовање агенције Ипсос „искеширао“ 3.333.371 динара. С друге стране, Лука Максимовић, алијас Љубиша Прелетачевић Бели, трећепласирани на изборима, није имао никаквих трошкова за маркетинг.

Што се осталих кандидата тиче, Саша Јанковић, који је изборну „трку“ завршио на другом месту, ангажовао је маркетиншку агенцију Сребрн-Туш доо, што га је коштало 121.944 динара, а представник Демократске странке Србије Александар Поповић издвојио је 300.000 динара за ангажовање маркетиншке агенције Маркетинг Унитед Теам, док га је унајмљивање агенције Јадар за истраживања јавног мњења коштало 800.000 динара. Такође, наводи се да је Саша Радуловић, кандидат Доста је било, ангажовао агенцију за истраживања јавног мњења Партнер Ресеарцх Солутионс и да су ти трошкови износили 867.020 динара, док је Бошко Обрадовић, кандидат Двери, дао 267.722 динара агенцији за истраживање јавног мњења Вивид доо, а његови трошкови ангажовања агенције за прес-клипинг Нина Медиа износили су 29.752 динара. Најзад, кандидат Милан Стаматовић ангажовао је маркетиншку агенцију Прагма, што га је, према доступним подацима, коштало 660.000 динара.

Већина председничких кандидата није желела да одговори на наше питање да ли су задовољни услугама које су им маркетиншке агенције пружиле током кампање и зашто су се определили за одређену агенцију.

Бошко Обрадовић за Данас каже да као и у претходним кампањама Двери, „моја председничка кампања није била скупа и ослањала се искључиво на законски загарантована средства“.

– Услуге маркетиншких агенција за истраживање нису имале значајнији удео у трошковима кампање. Маркетиншки део кампање смо реализовали махом са људима из покрета, за шта је била задужена наша Информативна служба. Агенције су нам пружале додатне услуге у вези са добијањем стручних квалитативних и квантитативних информација које су нас занимале, као и услугу дневног клипинга. Задовољни смо професионалним односом и сарадњом са изабраним агенцијама. Верујем да би сарадња била боља, а и резултат, да су постојали фер изборни услови. Сва прича о истаживањима, маркетингу и кампањи пада у воду када не можете равноправно да трчите изборе против оних који држе све ресурсе, изборне механизме, такозване независне контролне институције и медије у својим рукама, указује Обрадовић.

Милан Стаматовић за Данас наводи да је током кампање користио услуге агенције Прагма, „сарадња је била изузетна, с обзиром на њихов професионалан однос у послу и ставове који су били на линији мојих патриотских гледишта“.

– Упркос нашем великом искуству у политици, мислим да смо од наших консултаната научили још много тога што нам помаже да још побољшамо нашу комуникацију с јавношћу, односно јавни наступ, истиче Стаматовић.

Замерке на рачун Ипсоса

Поводом ангажовања агенције Ипсос у кампањи кандидата СНС, Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) истакао је у свом истраживању посвећеном изборима да је током кампање Ипсос „представљао истраживања јавног мњења која нису имала информацију о финансијеру, али ни информацију да имају уговорни однос са једним од председничких кандидата“, те да је „процену излазности представљао током читавог изборног дана на РТС, уз изостанак информације о начину прикупљања података“. „Све наведено отвара питање да ли Ипсос доводи у питање интегритет када се погледају правила дефинисана кодексом ЕСОМАР-а и Водичем ЕСОМАР-а и WАПОР-а. Овим документима је прописано које информације о истраживању јавног мњења треба јавност да зна, односно какво понашање агенције/истраживача треба да буде како својим понашањем не би довели у питање поверење у истраживања јавног мњења“, тврди БИРОДИ. У истом истраживању се као замерка наводи и то што је „информација о финансирању истраживања јавног мњења и током ове кампање остала тајна“. „У медијским објавама се није могло видети ко су финансијери истраживања“, наглашава БИРОДИ.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *