Комнен Сератлић: Организација Уједињених нација (фељтон 8)

Поделите:

Може се приговорити да је о Организацији уједињенх нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже. Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно, велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања, редовних и ванредних, Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или   „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“,  итд.

 

Совјетски савез је био практички преварен, јер  као савезник до тог момрнта није знао за постојање једне такве бомбе. Експлозија атомске бмобе над Хирошимом, променила је равнотежу снага . Од тада, пожељно је поновити, почиње трка у наоружању која траје и до данас, иако је један од главних  задатака  ОУН смањње наоружања, посебно нуклеарног. О том проблему одржано је безброј састанака, водиле су се распораве у СБ, доносиле резолуције, расправљало се на редовним заседањеима ГС ОУН, заседала је стална комисија у Женеви. Међутим,  то „није  криза оружја, то је криза у односима два супростављена блока“. ОУН је пала и на том испиту.

 

Цели тај период  од Подсдама до рушења Берлинског зида неко је назвао „Хладни рат“ (сада се поново употребљава та синтагма, као „обновљен је хладни рат“).  То је био сукоб између две велике силем, а не некакав „хладни“ или „топли“ рат. Дакле, не постоји „хладни рат“, постојао је и натављен је сукоб, пре свега, између две велике силе.

 

На дневном реду разних заседања (свих органа ОУН) у ОУН врло мало је било питања која нису била предмет сукоба два блока, односно велике дискусије у ОУН претвориле су се у полемике две велике силе које су врло често имале бруталан карактер. Примера ради, поларизација снага у ОУН и прве такве полемике појавиле су се 1946 године због присуства совјетске армије у Ирану, као и француских и британских снага у Сирији и Либану (дакако, разоружање је било увек камен спотицања). Кулминација подвојености дошла је до изражаја због рата у Кореји. Тада је први пут рад ОУН био практички паралисан. Западни блок  је захтевао да се то питање пребаци у ГС (због гласачке машине, са америчког континента у ОУН су биле 22 земље), јер је рад СБ због непостизања једногласности (члан 27 Повеље) био паралисан. Када је у Кореји дошло до отвореног сукоба 1950. године, СССР је напустио СБ због присуства представника коминташке групе. Представник СССР-а Малик је изјавио да неће присуствовати седницама СБ, нити СССР признаје његове одлуке. Мимо присуства СССР-а у Кореји нису интервенисале снаге ОУН, јер је америчким снагама дата застава ОУН. Познато је како је завршио корејски сукоб, али ОУН је одступила од слова Повеље, јер одлуке СБ нису биле пуноважне  због неприсуствовања једног сталног члана. Питање пријема нових чланова, наступала је, такође, криза у ОУН. Оне земље за које би гласо СССР у СБ, против је била или су биле  нек западне земље, оидносно за које би гласао СССР против су биле велике силе Запад.

 

Навели смо намерно почетне примере паралисања рада ОУН. Од тада до данашњих дана немогуће је набројати колико је пута био паралисан рад ОУН, односно СБ у коме није било једногласности

 

Скоро цели свет, посебно велике западне земље, уверавале су да када нестане социјалистички блок (комунизам), који је како су наглашавале, „подстицао разне револуционарне покрете у Азији, Африци, ЛА, да ће нестати и сукоби два блока“. Напротив, након распада СССР-а, Варшавског пакта и СЕВ-а, Запад, са САД на челу, кренуо је према  Русији, посебно земљама које су биле у тзв. Источном блоку, буквално у нова империјална освајања. ОУН није имала ту снагу да заустваи ширење НАТО-а, да заустави разне владајуће гарнитуре у САД у лику Клинтонових, Олбрајтове и других чије су руке до лакат у крви.

 

На свим састанцима, конференцијама, у свим повељама (цитираним у овом Фељтону), основна порука је била  да се створи такав свет гдје ће сви бити једнаки и мали и велики, свет где ће бити  „слобода кретанја људи, роба и капитала“ . То је зацртано и у Атлантској повељи још 1941. године, где се, између осталог каже,  да све државе, велике и мале, победнице или побеђене, имају под једнаким условима приступ трговини и сировинама света, потребним за њихово привредно благостање, да се постигне најпотпунија сарадњу међу свим народима на привредном  плану, како би се за све обезбедили  бољи услови рада, привредни напредак и социјално осигурање. Посебно се наглашава  да ће се, након уништења нацистичке тираније, успоставити мир који ће омогућити свим народима да живе безбедно у својим границама (…), да све земље напусте употребу силе.  Такође, уз свим  повељама, деклкарацијама се говри о томе да се  ниједна земља не сме мешати у унуршање ствари дрге земље, других земаља. Нажалост, од оснивања ОУН велике силе се нису придржавале тог приципа, посебно САД, које су бомбардовале више од 40 земаља,  водиле више од 100 локалних ратова, смењивале владе, иницирале и вршиле пучве, од Кореје и Виjетнама (само у вијетнамском рату САД су убиле два милиона Вијтнамаца) до Либије, Ирака, Египта убиле милионе људи. Сви ти ратови, убијања су  у супротноисти са Повељом ОУН и свим документима  те Организације.

 

Нажалост све се то показало као утопија. То се може назвати Бабефизмом.  Идеолог утопијског социјализма Г. Бабеуф (1760-1797)  је говорио „  да су потребе свих  људи једнаке“. Велике силе, сталне чланице СБ, ту прокламовану једнакост нису поштовале. У периоду од 70 година газиле су принцип једногласности и САД  (78 пута) и В. Британија (35 пута) и СССР, касније Русија (126 пута) и Француска (20 пута) у Кина  (9 пута). Када се саберу сва та, условно речено  вета, одосно одступања од принципа једногласности, на коме почива рад СБ, онда се може закључити да је рад СБ парализован  више од 250 пута.

Комнен Сератлић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *