Војин Лазаревић и Вук Хамовић државним парама основали Националну штедионицу и фиктивним трансакцијама постали њени већински власници
БЕОГРАД – Мајка свих афера!
Национална штедионица једна је од највећих афера које су потресле Србију. У том послу су тајкуни Вук Хамовић и Војин Лазаревић на крајње сумњив начин за само две и по године узели око 34 милиона евра!
Ова, по мишљењу многих, пљачка века епилог би требало ускоро и да добије пред судом!
– Преткривични поступак је у току. Државни органи интензивно раде и сви који су прекршили закон наћи ће се у затвору – уверава извор Курира у тужилаштву!
Како је почело
А како је све почело: Национална штедионица настала је 2002. тако што су тадашњи потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус и гувернер НБЈ Млађан Динкић основали банку, чији су први акционари била успешна државна предузећа.
Она је почела да ради у јануару 2002, након затварања четири велике банке – Беобанке, Инвест банке, Југобанке и Београдске банке, а прве депозите у њој положили су Млађан Динкић, Мирољуб Лабус и тадашњи премијер Зоран Ђинђић. НШ је требало да буде једина велика домаћа банка, кроз коју би се вратило поверење грађана у банкарски систем. Ова банка добила је за то време изванредан посао да исплаћује осам милијарди немачких марака старе девизне штедње за око 800.000 штедиша! Такође, бесплатно је добила на коришћење просторије бившег Завода за обрачун и плаћање (ЗОП) на најексклузивнијим и најатрактивнијим локацијама у Београду и широм Србије. Кад су обезбеђени сигуран посао и простор, кренуло се у нову приватизацију банке. Међутим, изгледа да су купци били већ познати!
Повезане фирме
Тада су, како је писало је у извештају Савета за борбу против корупције, у наредне три докапитализације, Лазаревић и Хамовић, 2002. и 2003, новцем НШ у Вексим банци, али и преко повезаних фирми и фиктивним трансакцијама, купили акције и постали већински власници?! Трансакције су рађене преко фирми „Сквадра“, „Пима“ (власник Војин Лазаревић), „Принципал експорт-импорт“ и „Дајнерс клуб“ (Обрад Сикимић). Цео посао је завршен септембра и децембра 2003. године, неколико месеци након убиства премијера Зорана Ђинђића, који је и сам изјављивао како су преварени јер је мислио да је то заиста национална, државна банка! Како год, у власничкој структури банке највећи акционари после докапитализације постали су Вук Хамовић („Мали колектив“) и Војин Лазаревић („Пима“, „Сквадра“).
Ђелић се бунио
Тадашњи министар финансија Божидар Ђелић овако је то коментарисао:
– Суштина је да су Хамовић и Лазаревић државним новцем основали приватну банку.
Пошто су у време завршетка овог посла били одржани избори, мало ко је обраћао пажњу на ову трансакцију. Многи су од владе Војислава Коштунице, која је формирана марта 2004. године, очекивали да одговорне казни због преваре. Али, ништа се није дешавало. Неки људи разлог нереаговања виде у томе што је шеф кабинета тадашњег премијера био Александар Никитовић, кум Војина Лазаревића, који је пак кум Вуку Хамовићу. И док су кумовске везе радиле, НШ је 2006. године продата грчкој ЕФГ банци, а пакет Вука Хамовића и Војина Лазаревића, који су уложили 6,2 милиона евра и 1,2 милиона долара, плаћен је 41 милион евра! Поштено!
Анкетни одбор: Купили банку нашим парама
Ова банка је 2004. била једна од тема Анкетног одбора Скупштине Србије у оквиру истраге трговине електричном енергијом.
– Помоћу новца који је био депонован у тадашњој Вексим банци, Војин Лазаревић и Вук Хамовић су државним парама куповали електричну енергију, коју су касније продавали Србији по много већој цени. Од тог профита они су 2004. основали Националну штедионицу, а ове чињенице доказане су и пред Анкетним одбором.
Лазаревић без коментара
Курир је јуче ступио у контакт с Војином Лазаревићем, али он није желео да коментарише наводе о НШ.
– У иностранству сам, на састанку, не могу ништа да коментаришем – рекао је Лазаревић, док са Хамовићем до закључења овог броја нисмо успели да контактирамо.
Оснивачи банке 2002. године
ЈУБМЕС 38,46
Беопетрол 9,62
Ју-гарант 9,62
Тоза Марковић А. Д. 9,62
Апатинска пивара 4,81
Ц маркет 4,81
ДДОР Нови Сад 4,81
Копаоник осигурање 3,85
Синтелон 3,85
ШКЗ самосталних привредника 2,88
Енергопројект холдинг 2,88
Енергопројект нискоградња 2,88
Еуросалон 1,92
Овако је било после 2003.
Пима 13,67
Сквадра 13,67
Мали колектив 13,67
Елим, Беч 13,67
држава Србија 37
Курир
