Тома Ловрековић: Више Геј, него Сер

Поделите:

Ретко сам се радовао туђој несрећи, а у категорију несреће свакако спадају и батине. Па, ипак, омакло се по који пут- рецимо, када је Теофил Панчић ономад фасовао у „вугла“ у троли, са нескривеном слашћу сам написао текст -Једна шипка није била довољна- који је и данас предмет судског спора. Сличну, или за нијансу већу радост осећао сам и на отварању -Сербиш паба- у Новом Саду када је власник тог објекта одржао педагошку лекцију Сергеју Трифуновићу наставно-васпитним средством званим песница,на радост већине званица. О том догађају нисам писао,како не бих кварио његову лирску лепоту,али сам неретко размишљао о њему, схватајући да је Сергеју очигледно прекопотребан континуирани рад те врсте и трајна посвећеност педагога.

Опет, међутим, са људске стране, а ред је и бити човек, ваља разумети ту чудну симбиозу класног глумца и нижеразредне имитације личности. Тешко је, дакако, звати се Сергеј, а мрзети Русију;бити атеиста у земљи манастира, светиња и вере;презирати заставу државе од које живиш и у којој живиш; сањати о свету евентова, хепенинга и веганства у земљи карираних стољнака, искреног осмеха, сарме и кајмака;величати кољача Дивјака међу народом-жртвом који је први против џихада устао;покушавати да будеш Сер, а упорно испадати Геј.

Несрећан нам је много Сергеј, кажу да се смеје само на кесицу чипса, у страним амбасадама и Јанковићева интимном друштву,под условом да нису сами код Салета на гајби,да не чује зло.

Шта радити са Сергејом, како га орасположити? Често он налети у мој Нови Сад,да бахато и навалентно спопада малолетнице. Е, па у том Новом Саду, код Рибље пијаце, има једна кафана Бибињо где ће му љубазна Снежа радо направити сочан и укусан сендвич за успут. Ако је у кокаинским ноћима изгубио пасош, нек се јави бата Томи у Миленка Грчића 17, улетеће му две црвене за нови и средити превоз до границе. Чак ћу и махнути са лажном сетом, да угођај буде потпун.

И нек не брине, иако изражено сумња у то, преживећемо ми глупи,затуцани и заостали некако и без њега.
Неће бити лако, али хоћемо. А, он ће у свет где ће се ценити то што је Геј, а не Сер и сви срећни.

Или то, или на наставак образовања код власника Сербиш паба, па јебига, мањак зуба, али вишак разума у најави. Нека бира-то је, на крају крајева, основа демократије и онога за шта се Сергеј бори. Ипак је ово демократско друштво.

Тома Ловрековић

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *