Комнен Сератлић: Организација Уједињених нација (фељтон 9)

Поделите:

Може се приговорити да је о Организацији уједињенх нација (ОУН) све написано, да су велика светска и домаћа научна пера све промислили, осмислили и домислили. Дакле, шта има ново да се каже. Не ради се о неком открићу, ради се о једном другом погледу на настанак, посебно на лоше стање у коме се данс налази ОУН. Такође, чак иако није приступ нов, данас нико или мало ко чита те, неоспорно, велике анализе, томове књига, резултате са стотине и стотине заседања, редовних и ванредних, Генералне скупштине (ГС), органа ОУН, посебно Савета безбедности (СБ). У једну реч, наслов би могао бити „Још мало о ОУН“, или „Трансформација ОУН у савременим политичким односима“, или   „Да ли ће ОУН доживети судбину Свете Алијансе и Друштва народа“,  итд.

 

Резиме:

 

У свом настојању да ОУН прикажем у њеној еволуцији, пошао смо од основних идеја које су уграђене у њене стварне темеље. ОУН је резултат историје и историјски манифестованих идеја великих мислилаца од Антике до данас. Подвукао сам како су  ранији историјски периоди и њима својствена друштвено-политичка збивања у теорији и пракси постепено преображавали основну идеју ОУН. Она се могла појавити као стварно међудржавно тело само у оном периоду историје који је до те мере заоштрио противречности народа, и класа, да се нису могле више решавати парцијално, оружаним путем или дипломатским настојањима. Заснована на иницијативи великих економских и оружаних сила, ОУН је била приморана да мења свој лик и структуру, да прави компромисе и назатке. Нажалост, учествовала је или аболирала крваве ратне сукобе, односно није имала снагу да санкционише злочине које су починиле и које настављају да чине, пре свега, САД и Енглеска.

 

Моментално стање у свету подсећа на времена уочи и у време Другог светског рата. Погажена су сва начела ОУН: начело суверене једнакости свих земаља чланица;  начело лојалног извршавања обавеза; начело стављања рата ван закона; начело које гарантује интегритет сваке државе; начело универзалности;  начело немешање у унутрашње ствари држава. И да не постоји ОУН, све мирољубиве снаге у свету тежиле би хитном оснивању једне такве организације. Зато сматрају да је данас помоћ ОУН потребна свету  више него икада, али не оваква, с обзиром на то да се налази на ивици распада. У ових више од  70 година  у  ОУН, да би избегла судбину Друштва народа, приступало се трансформацији иако формално није мењан ниједан члан Повеље.

 

Резолуцијом „Уједињени за мир“, како је већ констатовано, сматра се да је извршена највећа промена у Повељи, односно самој ОУН. Настала је као последица парализације рада Савета безбедности (Јалтска формула, принцип једногласности који није могао бити постигнут). Та Резолуција је спасила човечанство од рата ширих размера, а то је да се због паралисања рада Савета безбедности неко битно питање преноси у ГС где се постиже позитивна одлука тзв. гласачком машином.

 

Такође, потребно је поновити да је извршена битна трансформација која се односи на члан 99. Повеље: Наиме, генерални секретар је добио  велика овлашћења, која нису предвиђена у наведеном члану.

 

Да ли ови и други примери упућују на то да је потребна једна темељитија трансформација ОУН, посебно члана 27. (принцип јдногласности – Јалтска формула). Велике силе  не желе да се одрекну те формуле. Напротив, председници великих сила у својим говорима на последњем заседању ГС ОУН истицали су  да се приликом оснивања ОУН није ни сматрало да ће у њој владати истомишљеништво, те да је суштина Организације тражење и постизање компромиса, а њена снага је узимање у обзир различитих мишљења и тачака гледишта.  Површно гледано, оваквим ставовима се не може приговорити. ОУН је жив организам, састављен од великог броја различитих земаља различитих дрштвенополитичких уређења, стремљења, интерса.

 

Међутим, у ових 70 година, посебно последњих десет година, показало се да је члан 27 постао зла коб ОУН. Тај члан, ако се хитно не нађе неко решење, постаће гробар ОУН. Наиме, као што СБ доноси резолуцује о кажњавању, изолацији, примени санкција према малим  државама, тако би требало, с обзиром на то да је буквално почео трећи свстеки рат, пронаћи начин да се казни и примене санкције према великој сили (додуше, САД примењују санкције великој сили као што је Русија, мимо одлука СБ). Сви људи добре воље, којима је стало до мира, хуманисти у САД, Европи, свету, јавно су проговорили да су САД починиле крваве походе по БИ и не само БИ., погазивши посебно Резолуцију ОУН бр. 1973. (разорена је Либија). Након крвавог пира, настала је исламска терористичка држава, односно САД су створиле ту терористиичку државу, зато је и њено понашање према тој терористичкој држави  лицемерно.

 

Разоривши земље БИ, кренула је лавина избеглица, којима се једино може помоћи да се те земље из којих беже, обнове и врате у нормално стање. Управо САД, Енглеска и земље које су их подржале у том крвавом ратничком походу,  морале би тим разореним земљама пружити сваку врсту помоћи, посебно материјалну и признати кривицу за разарање.

 

САД су, мимо ОУН и резолуција СБ, створиле Мајдан и разбуктале фашизам у Украјини, увукле су све бивше земље тзв. Источног блока у НАТО и тако постале једини владар и жандарм у свету.

 

Хуманисти и озбиљни људи у Немачкој, и у војној и у цивилниј сфери, као и многи хуманисти и политичари тридесетих година у Европи, покушали су да зауставе фашизам и Хитлера.

 

Ко може данас зауставити САД, односно понашање неке велике силе, питање је свих питања, а то је питање опстанка и Европе и света. То може  само једна универзална светска организација као што је ОУН, од које се очекује да се не понаша као испостава САД, да уз кординацију и помоћ великог броја сталних чалница сачува мир у свету и да пронађе начин да санкционише понашање великих сила које су се заштитиле Јалтском формулом која им омогућава да флагрантно крше сва начела ОУН.

 

Такође, велико питање је какав је однос ЕУ и ОУН, што је свакако посебна тема и посебан фељтон. Неки теоретичари, који величају улогу ЕУ, покаушавају да докажу, чак се врло критички односе према свима нама који другачије милимо, „да се ова два међународна ентитетат (то нису ентитети, прим. ККС) често безразложно и неоправдано поистовјећују“, сматра један угледни професор. Када упоредите органе ОУН и органе ЕУ, разлика је само у називима. ЕУ је буквално преузела улогу ОУН. Бриселска администрација ради све оно што јој наложу САД. Иако ЕУ у односу на ОУН има мали број чланица, она влада Европом и свакодневно крши Повељу ОУН. Посебно игнорише основну чињеницу да неке одлуке може донети само СБ ОУН, као например увођење санкција и увела је максиму „ ако нисте с нама онда сте против нас“. ЕУ угрожава међународну безбедност иако у својим документима има скоро  иднетичне цилљеве и ставове са Атлантском повељом и Повељом УН, као: подстицање економског развоја, потврда индетитета на међународносј сцени, заштита права свих држављана, заштита слободе и правде  без обзира на величину земље, подстицање социјално развоја  и запослености, заштите људских права, очување мира и беезбедности и др. ЕУ се не прдржава ниједног од наведених принципа.

С обзиром на то како је настала ЕУ (коју су сачињавале Европска заједница за угаљ и челик, Европска економска заједница  и Евроатом) требало би да се бави искључиво економским односима и сарадњом, што није у супротносдти са ОУН, она се поретворила у жандарма Европе на свим пољима. Бави се уценама (да Србија призна државу Косово), преварама, претњама, јер иза ње директно стоји НАТО (ниједна земља не може постати стална чланица док претходно не постане чланица НАТО), уводи санкције, чак великој сили и сталној чланици СБ УН, као што је  Русија. Натерује друге европске земље да уводе снакције Русији, посебно оне које желе да уђу у ЕУ, подржава сепаратизам у Европи, у најновије време ствара велику Албанију, прекраја границе. Посебно се меша у изборе у свим европским земљама, чланицама и оне које нису чланице.

Зато се хумани и напредни људи морају вратити ОУН, јер према нама њен дух према будућности није само политички  него, пре свега, хуманистички. ОУН је с правом  преседан будућег не парцијалног, националног, већ светског друштва.

Комнен Сератлић

ВИДОВДАН

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *