Нико нема што Зукорлић имаде

Поделите:

Ако икада допаднем суда, нећу се бранити ћутањем, него Зукорлићем!

За шта год да будем оптужен, бранићу се тиме да је то исто дозвољено Муамеру Зукорлићу, народном посланику у Скупштини Србије!

Бившем муфтији све је дозвољено!

Може му се да истовремено буде део два естаблишмента: сарајевског и београдског и да буде родоначелник трећег, санџачког; да крши закон и да буде део законодавног тела; да гради дивље објекте и руши извршну власт; може му се све што пожели – јер има све што се од њега тражи, од демонстраната до гласача…

Као такав, родоначелник је ”имамизма”, што у овом случају нема везе са свештеничким звањем у муслимана. Имамизам је када народни посланик Зукорлић има посланички, политички и сваки други имунитет, јер има утицај у Санџаку, када треба обезбедити гласове за владајућу опцију и када Зукорлић каже: имам подршку власти, имам дивље саграђени објекат, имам петљу да наставим градњу упркос решењу о рушењу, имам 5.000 Бошњака које могу да изведем на улицу, имам и гласове, наравно, имам неколико жена, имам право да нападам Додика и Републику Српску због Декларације о очувању српског народа, имам лимузину са таблицом ”муфти”…

… Али:  како је Зукорлић из фазе ”имам” доспео у ситуацију ”немам”..?

– Немам ништа осим једног стана! – пријавио је Агенцији за борбу против корупције.

Нема пара ни воду да плаћа!

Нема проблем са многоженством, али има са педерастијом: јавно се противио избору Ане Брнабић за премијера Србије, али није му било допуштено да као посланик тако и гласа! Али, допуштено му је да нападне Додика и РС и да слободно најави (не први пут, али први пут као народни посланик) отцепљење Санџака, ако ли се Република Српска присаједини са Србијом..!

У тој тачки, која левитира између ”имам” и ”немам”, а у којој Зукорлић има право да ”шиба” по Додику, а обавезу да Брнабићку ”милује”,  укрштају се повластице које мудро баштини и у Сарајеву и у Београду, али и са много источнијих и много западнијих одредишта.

При том, извесно, сви који му додељују повластице, нису глупи: знају да га даровима обасипа и друга страна и да Зукорлић и њој свесрдно узвраћа!

И нико од њих није ни глуп, када се тако понаша, него је Зукорлић за све њих препаметан!

Нема његов бриљантни мозак никакве ”пречице” врхунског интелекта, него читаве аутопутеве, али га тежина мисли које превози не чини врхунским интелектуалцем, него перфектним, добро плаћеним камионџијом који превози и испоручује оно што му се натовари!

Као такав, његов мозак је засигурно већи и тежи од просечних 1,3 килограма код човека, те се, готово са сигурношћу може рећи да – нико нема што Зукорлић имаде:  два кила мозга и по’ кила браде!

Његова брада није резултат мушког термалног атавизма, јер да јесте, Зукорлић би био чупав по целом телу; у његовом случају брада штити и крије само образе и последица је Зукорлићевих испоручених мисли ”са брадом”…

Његова је посланичка брада, данас, нешто као ”жена рутавијех ногу”, како се најпрецизније описује власт за коју се жели рећи да је лепа и успешна, али и мало више нашминкана, због чега није имала времена да обрије ноге…

Те ”рутаве ногице” власти – извириле су, случајно, док је, раскречивши се поприлично,  обнашала извршну вољу, па је једном ногом стала иза Зукорлића и његове дивље градње у Новом пазару, а другом на Златибор, где је као на пикавац стала на идеју о изградњи туристичке гондоле без дозволе коју-вам-никада-нећемо-дати или ћемо је издавати стуб по стуб…

Е, ту је ногица, рутава као Зукорлићева брада, непазимице извирила испод сукње и показала да имам и немам нису питања вере и невере, безакоња и закона… Није то, чак ни оно ”хоћу” или ”нећу”, него: може ми се!

    Или: може им се!

Србији – да се, као, придружује Европској унији – дељењем Косова, за које се залаже министар иностраних послова, а присаједињењем Републике Српске Србији, у том случају, али уз отцепљење Санџака и Војводине, што имплицира Зукорлић, а пристаће да то буде само Санџак…

Зашто би то радили, ако је извесно, како каже извршна власт Србије, улазимо у ЕУ, где ће све границе постати беспредметне?

Или ће бити да народни посланик Муамер Зукорлић, по природи свог посланичког посла, зна нешто више од нас: да Србија никада неће ући у ЕУ, на пример…?

Па напада Додика, због идеје о ”отцепљењу од БиХ”, а у ствари га подржава да зо учини, како да би он то сутра могао да тражи од Србије, за Санџак, којег би припојио БиХ..?

Радоје Андрић
Искра
Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *