Пет анегдота о Краљу Петру које показују какав је био човек

Поделите:

На данашњи дан, 1921. пре тачно 96 година, умро је краљ Петар И Карађорђевић, један од највољенијих српских владара, „народни краљ“, „чика Пера“ и човек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији. Иако је о њему доста тога познато, ипак, постоје и мање познате приче и чињенице. Ово су неке од њих.
Краљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човека благе нарови. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац, такође познат и као Стари краљ.

Време његове владавине обележио је и настанак првих демократских институција у Србији, јер је краљ Петар био познат по својој либералној политици и залагању за уставно уређење земље. Преминуо је у 77. години и сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.

Иако је живот краља Петра добро проучен и познат, ипак постоје неке мање познате чињенице. Представљамо вам неке од њих.

У младости се представљао као Петар Мркоњић

Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине.

Петар је са породицом живео у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то време.

Српски краљ у легији странаца

Краљ Петар је у младости током егзила и сељакања породице по Европи једно време живео у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама. Одликован је споменицом рата из 1870. године.

На српски је превео једно велико дело либерализма

Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила „О слободи“ са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

У животу појединог човека, народа и целог човечанства, нема ни једнога, које би толико важило, а камоли важније било од – слободе. Свакоме је човеку од природе урођено, да буде слободан, те да може одговорити своме позиву, овде на земљи. Само слободан човек, има власт над самим собом, може развити своја својства, усавршити врлине, којима је обдарен, доћи до свести, којом ће појмити, познати и вршити свој задатак, своја права, своје дужности.

Само слободан човек, може оснажити своју вољу, и заложити сву снагу, да унапреди своју личност и да својом личношћу, припомогне унапређењу народа , коме је по крви, језику, отаџбини, срећи и несрећи сродан. Из слободе чланова једнога народа, ниче укупна слобода тога народа – записао је у предговору овом делу будући српски краљ.

Џон Стјуарт Мил сматра се најутицајнијим филозофом 19. века у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспешнијих бранилаца либералног погледа на човека и друштво.

Био је масон

Поуздано се зна да је краљ Петар И Карађорђевић био масон и да је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године.

Краљ који је живео од своје плате

Мало је познато да је краљ Петар по доласку на чело Србије изабрао да живи само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Карађорђевића на Опленцу, а остало је забележено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.

Дневно

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *