„Никада не чини другоме оно, што не би желио да други учине теби“. – 20 најмудријих цитата Конфучија

2
343
Поделите:

Конфучије (право име Кунг Чију) био је обичан човек, али његово учење често називају религијом. Иако питања богословије и теологије за конфучијанство нису уопште важни. Целокупно учење се заснива на моралу, етици и принципима међусобне интеракције људи.

Он је био један од првих који је предложио идеју високоморалног хармоничног друства. Златно правило његове етике звучало би овако:

„Никада не чини другоме оно, што не би желио да други учине теби“.

Његово учење је било општеприхваћено, готово као идеолошка норма на нивоу државе, а остало је популарно скоро 20 векова.

Његове су мисли једноставне и разумљиве сваком човеку – вероватно зато делују инспиративно:

♦ Срећа – то је када те разумеју, велика срећа – када те воле, огромна срећа – када волиш ти.

♦ Природа нам је дала по два ока и по два уха, а само један језик, да бисмо могли више гледати и слушати а мање говорити, јер се никад не може рећи толико мудрости колико се може прећутати глупости.

♦ Најтеже је имати посла са женама и малим људима. Ако им се приближиш, престају бити чедни, ако их држиш подаље од себе, постају кивни.

♦ Ако мрзиш – значи да су те победили.

♦ Пре освете – ископај два гроба.

♦ Заправо, живот је једноставан, али ми настојимо да га компликујемо.

♦ Савете прихватамо кап, по кап, али зато их делимо амперима.

♦ Драги камен се не може исполирати без трења. Тако и човек, не може постати успешан без бројних, тежих покушаја.

♦ Због само једне речи човека често сматрају мудрим, а такође, и због једне речи, често га сматрају глупим. Уистину морамо добро пазити шта говоримо.

♦ Ја се не љутим ако ме људи не разумеју, – љутим се, ако ја не разумем људе.

♦ Покушајте бити бар мало бољи, и увидећете да нисте у стању да учините лоше дело.

♦ У прошлости, људи су учили да би усавршили себе. Данас уче, да би изненадили друге.

♦ Може се цео живот проклињати мрак, а може да се упали и мала свећа.

♦ Дошла несрећа – човек је изродио, дошла је срећа – човек је узгојио.

♦ Лепоте има у свему, али није дато свима да је виде.

♦ Племенит човек је у души миран. Недобронамеран човек је увек у бригама.

♦ Није велик онај, који никад није падао, велик је онај који је падао и устајао.

♦ Још у младости треба одсећи штап на који ћеш се ослањати у старости.

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Zanimljivi su ti stari (antički) mudraci! Oni (svakako) nisu pozavršavali „prestižne“ fakultete, nisu (verovatno) nikakve fakultete ni pohađali. Nisu provodili vreme po bibliotekama da bi stekli neku višu mudrost, pa ipak, pojedini su bili toliko mudri, toliko pametni da svojom mudrošću još uvek nadahnjuju i ovovremene ljude kojima je mudrost i pamet na svakom koraku na „izvolte“, samo ako je neko zaintetesovan za nju. Ali ovovremeni ljudi kao da „nisu zaintetresovani“ da budu pametni i mudri, iako je (čini se) lako i (relativno) svima dostupna. Zašto ljudi nisu „zainteresovani“ da budu pametni? Sadašnje vreme (u odnosu na stara – antička vremena) karakteriše veoma brzi ritam življenja, da bi običan čovek „uhvatio“ taj ritam mora da ima novac, on se zarađuje, znači, mora da radi da ga zaradi! Nekada nije bilo tako! Čoveku je bilo osnovna potrebština da ima da jede (da ne umre od gladi) i da zimi ima gde da se ogreje, i to je nekima bilo dovoljno! To se moglo postići, bilo je drva za ogrev i hrana je bila jednostavna. Onaj ko je bio skroman imao je vremena na pretek, i mogao je da razmišlja, o svemu! Oni koji su skloni razmišljanju upravo su to i radili. Tako su postali „filozofi“ (mislioci, ili mudraci!) Njihove mudrosti zadiru tako duboko u život, ali i u apstrakciju, u „više sfere življenja“ da su još uvek inspiracija i sadašnjim ozbiljnim misliocima, i mnogima su postali predmet interesovanja i izučavanja njihovih učenja ali i njihovog života!

  2. Srbi (zahvaljajući svojim kraljevima i političarima) ispadaju da su „čudan narod“! U ratovima ginu (padaju) „kao snoplje“ da bi svome narodu i pokolenjima obezbedili pobedu, ali tu (toliko krvavu) pobedu ne koristi ni narod niti „buduća pokolenja“ veće se samo „eksponiraju“ glupi kraljevi i isto tako glupi političari, i na kraju sve to obezvrede! Čini se kao da srbski političari nisu iz tog (svog, srbskog) naroda, kao da ne pripadaju tom narodu da su izrodi na čelu Srbije. Pa gde je ta srbska pamet onda? Zapita se svako ko ne može da razume to njihovo (narodno) srbsko samožrtvovanje?! Srbi formalno imaju sve te institucije (akademije i univerzitete) koje imaju civilizovane i uređene države, ali tamo (kako izgleda) nisu pametne glave, ne sede pametni ljudi nego „činovnici“ i razni „uhlebi“ i njihova je osnovna i glavna „pamet“ je kako da se domognu takvog mesta, takve stolice? gde tradicionalno važi pravilo „lezi lebu da te jedem“! Kako je moguće da u tako (navodno) „elitnim intelektualnim“ institucijama kao što je SANU budu takvi idioti i lopovi? Pa moguće je! Da nije tako i Srbija bi bila drugačija zemlja, naprednija i civilizovanija, ekonomski jača, ali ta lopovska „intelektualna elita“ je tu sami da bi se razlikovala od „puka“ (naroda) koji je jadan, neobrazovan i siromašan u svakom pogledu, ali kada je u pitanju patriotizam, uvek bi život dao samo da bi ostao na trdiciji svojih mitoloških predaka, i to lopovi i idioti iz vlasti i ta „narodna“ i „intelektualna elita“ koriste i uživaju! Samo i narodni „resurs“ se izcrpeo, ne rađaju se toliko novih vojnika koliko lopovi i idioti iz vlasti svojom lopovskom i glupom politikom mogu da „potroše“! A mnogi mladi (oni koji su shvatili igru političara) odlaze u „beli svet“ EU ili prekomorske zemlje, tamo gde su narodi i političari (ipak) dosta civilizovaniji i gde se mladi Srbi osećaju kao normalni ljudi a ne kao ratni „resurs“ i materijal za izrabljivanje!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here