Хрвати у БиХ хоће филм о Мати Бобану

0
169
Поделите:

Након почетка снимања серије о Алији Изетбеговићу и најаве одговора филмом о Радовану Караџићу, размишља се о филмском овековечењу ратног вође босанских Хрвата

Сарајево – Да се у БиХ различито гледа на догађаје из деведесетих година прошлог века и да о тадашњем рату још увек постоје, како се то често може чути, три истине, говори и најава „рата серијама”. Након што је саопштено да ће се снимати серија о Алији Изетбеговићу, на коју ће можда бити одговорено филмом о Радовану Караџићу, сада се наговештава и прављење филма о – Мати Бобану, ратном лидеру Хрвата у БиХ.

Бобан је познат и као утемељивач такозване Републике Херцег-Босне, која се утопила у данашњу Федерацију БиХ, али поједини босански Хрвати прете њеним оживљавањем због размирица са Бошњацима. Умро је 1997. године, а о његовом филмском ускрсавању је говорио мостарски глумац Славен Кнезовић, представљајући Бобана као „великана међу Хрватима”.

„Ако ће снимити филм о Изетбеговићу и Караџићу, онда ћемо и ми снимити филм о Мати Бобану. Логично је да заокружимо ту трилогију и покажемо и нашу страну историје”, изјавио је Славен Кнезовић за издање „Вечерњег листа” у БиХ. Кнезовић каже да је спреман учествовати у том пројекту, који је, како је оценио, способно да у дело спроведе неколико екипа.

„Надам се да ћемо се ускоро окупити и кренути у његову реализацију”, рекао је Кнезовић и закључио како „у БиХ још увек постоје три истине, три историје и стога је важно да и Хрвати представе своју страну приче”.

Аналитичари, међутим, упозоравају да би, ако три некад зараћена народа заиста одлуче да на филмском платну и телевизијском екрану „представе своју страну приче”, то могло подићи напетост у још ровитој БиХ. С обзиром на неповерење које и даље дели три конститутивна народа у тој држави, такав пропагандни рат, сматрају аналитичари, изазвати још дубље поделе.

Све је почело тиме што што је обелодањено да је турска државна телевизија у Сарајеву започела снимање серије о животу и политичком путу бошњачког ратног челника и првог председника Председништва Републике БиХ Алије Изетбеговића, кога турски продуценти доживљавају као „краља мудрости”.

Реакције из Републике Српске уследиле су без колебања, већ на прве кадрове снимљене у Тарчину код Сарајева, у злогласном логору Силос, једном од највећих стратишта сарајевских Срба.

„Врхунац свега је чињеница да је Бакир Изетбеговић учествовао у раду екипе и  да се појавио на снимању у Тарчину”, изјавио је тада председник Републике Српске Милорад Додик, истичући да је снимање филма о животу Алије Изетбеговића, чија политика је, како је казао, „била политика смрти за многе Србе” и „политика национализма и експанзионизма на овим просторима”, само начин да се „опере његова биографија”.

Додик је отворио и могућност да РТРС сними филм о Радовану Караџићу и његовом учешћу у борби за слободу српског народа. Додикову идеју подржао је менаџмент РТРС-а, али и Соња Караџић, кћерка Радована Караџића, која сматра да филм о њеном оцу треба снимити „ради будућих генерација, ради историје, ради правде, истине о нама, о Радовану”.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here