Да ли је дошло време за Велику Албанију: Највећа анализа пројекта који потреса Балкан

Поделите:

Еди Рама је почетком ове године припретио да се не може „искључити унија Албаније и Kосова“, а исто тврди и Хашим Тачи. Kолико су овакве приче опасне за трусни Балкан? Велика анализа само у Монд дипломатику на српском језику, који се добија на поклон уз сваки примерак Недељника од четвртка, 24. августа

Бивши албански министар спољних послова Бесник Мустафај изазвао је својевремено праву пометњу када је изјавио: „Ако Kосово буде подељено, нећемо бити у могућности да гарантујемо косовску границу са Албанијом, као ни границу са албанским делом Македоније“. Нови статус Kосова је поново покренуо питање границâ на Балкану и нико не може са сигурношћу предвидети даљи ток догађаја.

У вечерњим часовима 21. маја, на дан референдума о независности Црне Горе, у Улцињу, најјужнијем граду црногорског приморја, вијориле су се, једне поред других, црногорске и албанске заставе. Црна Гора своју независност највећим делом дугује гласовима националних мањина: педесет хиљада Албанаца у тој малој земљи већ дуго су грађани Црне Горе.

За Ибрахима Цунгуа, бившег полицијског начелника за Улцињ и локалног вођу Социјалдемократске партије, „могуће је бити Албанац и грађанин Црне Горе“.

Ипак, црногорски Албанци су изузетак на Балкану. У Македонији, Албанци и Македонци немају поверења једни у друге. Политичка и културна права Албанаца су призната, а Охридским споразумом из августа 2001. окончан је насилни сукоб између македонских снага безбедности и албанске Ослободилачке националне армије. Kао и македонски Словени, Албанци данас имају статус „другог конститутивног народа“ македонске републике. Албански је други званични језик у свакој општини у којој Албанци чине преко 20% укупног становништва. „Пре 2001, албански средњошколци су тешко уписивали факултете, али се стање у међувремену поправило“, каже Африм Kерими, директор албанске средње школе у Kуманову.

Међутим, нису исцељене све ране из сукоба из 2001. Многи су и даље разочарани мировним споразумом, а герилске борце поново сврбе прсти. Еластична политика амнестије додатно подстиче ресантиман; у таквом контексту, не чуди што се непрестано појављују мале герилске групе, често у вези са криминалним формацијама. Једну такву групу је 2003. формирао Авдил Јакупи, познатији као „командант Чакала“; друга, под вођством Агима Kраснићија, 2004. је на шест месеци заузела село Kондово недалеко од Скопља.

Ни Албанци из Прешевске долине нису задовољни исходом мира. Желе да учествују у преговорима око Kосова јер имају бојазан да би у супротном били скрајнути у случају регионалног споразума.

Албански герилски покрет настао је у Македонији и Прешевској долини 2001. због Kосова. Потпирујући локалне сукобе, борци и присталице идеје Велике Албаније имали су циљ да подсете свет да статус међународног протектората није решио косовско питање. Ако се будуће одлуке међународне заједнице не буду поклапале са интересима ових актера, неће им бити тешко да поново запале цео регион.

Албански национални покрет развио се тек поткрај 19. века, дакле, много касније у поређењу са народима околних земаља. Након балканских ратова 1912-1913, Kосово је подељено између Србије и Црне Горе, при чему је прва добила и велики део данашње Македоније. Лондонски уговор је створио „малу Албанију“ отприлике на територији данашње Албаније, али је у исто време много Албанаца изоставио из нове државе.

Цео текст објављен је у новом броју Монд дипломатика на српском језику, који се добија бесплатно уз сваки примерак Недељника од четвртка, 24. августа

У новом броју највећег светског листа за интелектуалце прочитајте још:

– Чему служе стране инвестиције у Србији?

– Зашто Европска унија нема индустријску политику

– Трампов зид већ је подигнут у Аризони

– Уметност интервјуисања Адолфа Хитлера

– Црвена линија зеленог преокрета у Kини

 

 

Недељник

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *