ИРЦИ: Заборављени бели робови

Поделите:

Долазили су као робови: људски терет транспортован на британским бродовима за Америку. Стотине хиљада  укључујући мушкарце, жена, па чак и најмлађи дечији узраст. Кад год су се побунили или чак кад нису поштовали господаре, они су били мучени на најтеже начине. Власници робова би рукама држали своју људску покретну имовину а ставиљали би им руке или ноге у ватру као један облик кажњавања. Неки су спаљивани живи и постављали би одсечене главе  Ираца робова на тржници робова као упозорење другима.

Заиста не треба да пролазимо кроз све ове крваве детаље, зар не? Свет превише зна о зверствима над афричким робовима. Али, да ли смо говорили о ирском ропству? Краљ Џејмс Шести и Чарлс Први тако су водили непрекидно напор да се Ирци претварају у робове. Енглески вођа Оливер Кромвел је подстакао је ово праксу да би дехуманизовао „непокорне“ комшију.

Ирска трговина робовима почела је када је Џејмс Шести продао 30.000 ирских затвореника као робове Новог света. Његовим Прогласом из 1625. године омогућено је да се ирски политички затвореници који су послали у иностранство продају као робови међу насељеницима у Западној Индији“ то јест Америци.

До средине 1600-их Ирци су били главни робови
који су се продавали у Антигви и Монтсерату. У то време, 70% целе популација Монтсерта су биле су ирски робови. Ирска је брзо постала највећи извор људских производа за трговину робовима. Већина раних робова у Новом свету била је бела. Од 1641. до 1652. године, преко 500.000 Ираца је убијено од стране Енглеске, а још 300.000 је продато као робови. Ирска популација је пала са око 1.500.000 на 600.000 за једну деценију.

Породице су раздвојене јер Британци нису дозволили Ирском очевима да узму своје жене и децу са када су прелазили преко Атлантик. То је довело до стварања популације бескућничка жена и деце. Британско решење је било да их продаје.

Током 1650-их година, више од 100.000 ирских деце старости од 10 до 14 година је одузето од родитеља и продаје као робови у Западној Индији, Вирџинији и Новој Енглеској. У овој деценији, 52.000 ирских (углавном жена и деце) продато је на Барбадосу и Вирџинији.

Још 30.000 ирских мушкараца и жена је тако превезено и продато највишим понуђачу на тржници робова. Годину 1656. Кромвел је наредио да 2000 ирске деца буду одведени на Јамајку и продати као робови енглеском становништву.

Многи су избегавали да ирске робове назову оним што су заиста били: робови. Појави ће се појмови попут „слуге“ како би описали шта се догодило Ирцима. Међутим, у већини случајева из 17. и 18. века, ирски робови нису били ништа више од грла стоке којом се трговало.

Као пример, афричка робна трговинска тековина је почела током истог периода. Добро је забележено да су афрички робови, који несу оптерећени верском мржњом као однос према Ирцима често били третирани много боље од Ирских робова. Афрички робови су били значајно скупљи до 1600-их (£ 50 стерлинга). Ирски робови су били јефтинији (не више од 5 фунти стерлинг). Ако је плантажер ударио, жигосао или тукао ирске робова до смрти, то никада није био прекршај. Смрт је била само новчани губитак и то далеко мањи од убијања скупљих афричких робова.

Енглески мајстори су брзо почели да купују ирске жене и за своје лично задовољство и за већи профит. Деца робова су и сами робови, што је повећало величину слободне радне снаге господара. Чак и када би ирска жена на неки начин стекла слободу, деца ће остати робови господара. Тако, ирске мајке, чак и са овом новом оствареном еманципацијом, би или напустиле своју деце ипак са њима остале у ропству.

Временски, Енглеска идеја о бољем начину коришћења ових ирских жене да би повећали свој удео на тржишту робова: Насељеници су почели да „спарују“ ирске жене и девојчице (и млађе од 12 године) са афричким мушкарцима да производе робове посебне пути. Ови нове „мулати“ робови донели су вишу цену од ирских робова и, такође, омогућили становништву да заради још новца, а не да купују нове афричке робове.

Ова пракса мешања ирских жена са афричким мушкарцима је трајала неколико деценија и била је толико распрострањена да је 1681. године усвојен закон који забрањује праксу спаривања Ирских робова са афричким робовимом у циљу производњу робова за продају. Укратко, било је то збрањено само зато што је смањивало профит великим компанијама који су трговали афричким робовима.

Енглеска је наставила да испоручује десетине хиљада ирских робова за више од једног века. Записници говоре да је, од Ирске побуне из 1798. године, хиљаде ирских робова продаје у Америци и Аустралији. Било је страшних извештаја о афричким и ирским робовима. Један британски брод је чак и бацио је 1.302 робова у Атлантски океан, тако да би посада имала довољно хране за јело. Питање је да ли су Ирци искусили хорор ропства већи од оних који су прошли афрички робови.

Тек је 1839 Енглеска одлучила да заврши са оваквом сатанском праксом и да прекине транспорт робова и трговину робовима. Но закон се није одмах примењивао па се и даље натављала пракса трговине робовима, од тада и од стране пирата.

 Али, ако ико верује да је ропство било само афричко искуство, онда је то потпуно погрешно. Ирско ропство је тема вредна памћења, а не брисања из наших сећања. Али, зашто се тако ретко о томе говори? Да ли сећања на стотине хиљада ирских жртава не заслужују више од споменутог непознатог писца? Или је њихова прича таква да се оконча како су њихови енглески господари намеравали: Потпуно нестала као да се то никада није догодила. Ниједна ирска жртва никада није вратила у своју домовину да би описала своје тешкоће. Ово су изгубљени робови; Оне које су заборавиле време и пристрасне историјске књиге.

Занимљива историјска нота: последња особа убијена на суђењима против «вештица из Салема» вјере била је Анн Гловер. Она и њен супруг су послати на Барбадос као робови у 1650-их година. Њен муж је тамо убијен због одбијања да се одрекне католичке вере. Током 1680-их радила је као домаћица у Салему. Након што су неки од деце за које се бринула док су били болесни, оптужили да је вештица дошло је до суђења. На суђењу су тражили да изговори Оченаш. Она је то учинила, али на галском, јер није знала енглески. Затим су је обесили.

Превод Видовдан

Извор: settingrecordstraight.blogspot.rs/2015/03/irish-forgotten-white-slaves.html

Поделите:
3 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *