Ко плаћа највећу цену уласка Македоније у НАТО

0
253
Поделите:

Американцима оваква географија Балкана у много чему квари рачуницу и када се разматрају њихове будуће акције против Русије, али и када се разматра њихово будуће деловање на Блиском истоку.

Посету шефа грчке дипломатије Никоса Коцијаса Македонији, најављену за последњи дан августа, многи виде као могућност да Атина и Скопље побољшају међусобне односе, али и да се нађу корак ближе решавању дугогодишњег спора око имена Македоније. Подсећања ради, приликом последњег сусрета македонског и грчког шефа дипломатије у грчкој престоници, Коцијас је поручио да Грчка подржава интегритет и суверенитет Македоније и жели да њен северни сусед постане члан НАТО-а и ЕУ, али да пре чланства мора да се реши проблем са именом.

Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе такође сматра да се посета Коцијаса пре може тумачити у контекстумакедонског уласка у НАТО, него у контексту поправљања билатералних односа. Како каже, билатерални односи Скопља и Атине су лоши и политички оптерећени многим хипотекама из прошлости, па је тешко очекивати да ће те хипотеке брзо бити скинуте.

„Међутим, ми присуствујемо једном процесу брзог покушаја угуравања Македоније у НАТО. Тај процес предводе Сједињене Америчке Државе и све што гледамо ових дана тиче се како ’Tиранске платформе‘, тако и потписивања споразума између Македоније и Бугарске. И посета грчког шефа дипломатије Скопљу тиче се уласка у НАТО. Дакле, покушавају да пронађу брзо решење за име Македоније и кључне билатералне спорове Скопља са суседним земљама како би се убрзао улазак Македоније у НАТО, јер оваква географија Балкана Американцима у много чему квари рачуницу и када се разматрају њихове будуће акције против Русије, али и када се разматра њихово будуће деловање на Блиском истоку“, напомиње Пророковић.

Наш саговорник подсећа да смо у прошлости имали два значајнија покушаја промене имена Македоније, односно тражења компромисног решења. Један је, каже, предводио Ричард Холбрук, који је то описао као свој помоћни ангажман током тражења решења за Босну и Херцеговину, а други је био 2001. године, када је нешто више покушавао да уради Бадинтер. Ово што се сада дешава је трећи покушај.

„Претходна два покушаја су карактерисала како два имена која су се испрофилисала као решење — Горња Македонија или Северна Македонија, тако и прилично бескомпромисан став Грчке која је тражила да се из назива земље брише одредница ’Македонија‘. Да ли је у међувремену, петнаест година после тог другог покушаја, дошло до промене грчког става видећемо у наредним данима, али без обзира на став Грчке, гледајући расположење у самој Македонији, чини ми се да би промена имена изазвала бурне реакције. Целокупан идентитет македонског народа у последњих четврт века се градио како на имену Републике Македоније, тако и на баштињењу некакве македонске традиције, ма шта да се под тим подразумевало. Промена имена и прављење уступака ће направити велике ломове унутар македонског националног бића и нико не може да претпостави како ће се то манифестовати“, упозорава Пророковић.

Како каже, у овом тренутку не знамо да ли ће бити неких демонстрација, протеста, или ће се тихим бојкотом стварати нека већина за наредне парламентарне изборе.

„У сваком случају, то је толико крупан корак који се не тиче само промене Устава, него задире и у македонски народотворни процес. То је питање њиховог националног идентитета и то не може проћи тек тако како Зоран Заев планира“, напомиње Пророковић.

На питање да ли би можда званична Атина могла бити та, која би под притиском Вашингтона могла да направи уступак и дозволи Македонији да уђе у НАТО под уставним именом, Пророковић каже да је Грчка била прилично бескомпромисна у последњих четврт века и није учинила уступак Вашингтону нити средином деведесетих година двадесетог века, нити почетком 21. века. Он објашњава да је у Грчкој постојао прилично хомоген фронт у који су улазили власт, опозиција и академска заједница, који су били против злоупотребе имена „Македонија“ и таквог називања њиховог северног суседа.

„Сумњам да притисци Вашингтона сада могу нешто у том смислу да промене, али оно што може да промени однос Грчке према питању имена Македоније јесу даље уцене Европске уније. Наиме, Атина је у толико незавидној економској позицији да јој сваког наредног квартала, када се отвори питање враћања транши према Европској централној банци, тројци и појединачним кредиторима, прети нови слом финансијског система. Грчка нема неки претерани маневарски простор уколико ЕЦБ, Европска Унија и ММФ на њу изврше додатни притисак у смислу: ’Ми ћемо вама прогледати кроз прсте око услова и враћања дугова у наредним месецима или годинама, а ви ћете направити компромис око имена Македоније‘“, истиче Пророковић.

Према његовом мишљењу, улазак Македоније у НАТО може да се заврши само онако како се завршио и у Црној Гори.

„Улазак Македоније у састав Алијансе ће узроковати промену имена и доћи ће до великог лома унутар македонског националног корпуса са врло неизвесним завршетком. Креаторима НАТО политике на Балкану се чини да су посао завршили. Они у својим агендама штиклирају да је Црна Гора ушла у НАТО, да је Македонија ушла у НАТО и иду даље. То су и комунисти радили ‘56. и ‘68. године, па се већ крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година прошлог века показало не само да је то неодрживо, него да ће имати реперкусије и по унутрашњу стабилност у Совјетском савезу. То се сада понавља на нашем примеру. Црна Гора је располућена, не постоји никакав консензус нити сагласност унутар елите, а камоли унутар народа око уласка у НАТО, а слично је и у Македонији. Сједињене Америчке Државе, користећи своје европске савезнике, могу да угурају Македонију у Северноатлантску алијансу, а ми не можемо ни да претпоставимо на шта ће све то изаћи у наредних 10 година. У сваком случају, неће изаћи на добро“, закључује Пророковић за Спутњик.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here