Дрецун: Хапшење у Мушутишту пример застрашивања

0
187
Поделите:

Хапшење Богдана Митровића у Мушутишту је пример застрашивања и порука протераним Србима да се не враћају на КиМ, каже председнк Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун који сматра и да би можда ЕУ требало да укључи још неког вишег званичника у дијалог Београда и Приштине.

„Ово је пример класичног застрашивања у средини која је етнички сурово очишћена од српског становништва и ово је порука свима – немојте да се враћате на огњишта са којих сте протерани“, рекао је Дрецун за РТС.

Он је рекао да је неопходно да се утврди одговорност за злочине на КиМ без обзира на националност и жртве и изврштилаца, али је додао да је проблем у постојању тајних оптужница Приштине и тамошњих судских органа.

„То је више десетина оптужница против људи српске националности који се терете за наводно почињене злочине“, рекао је он напомињући да они који се налазе на њима то и не знају.

Са наше стране нема тих тајних оптужница, навео је Дрецун и подсетио да је и било и случајева подизања лажних оптужница против Срба.

„Србија ће учинити све и покренути целокупан механизам који јој стоји на располагању да ослободи тог човека, али биће тешко“, рекао је Дрецун.

Дрецун сматра и да је неопходна реакција међународне заједнице али да је она изостала.

„Тема сарадње по питању гоњења оних који су осумњичени за ратне злочине морала би да се нађе на дневном реду дијалога у Бриселу“, рекао је Дрецун наводећи да ће председник Вучић сигурно ставити ту тему на дневни ред.

Када је реч о формату дијалога, он сматра да би он морао да буде подигнут на виши ниво не само од стране Београда и Приштине, већ би и евроспка страна морала да буде представљена на вишем нивоу.

Федерика Могерини улаже много напора, али изгледа да она нема довољно снажан ауторитет у Приштини да би могла да их натера да оно што се договори реализује, навео је он, додавши да би можда требало да се укључи председник Европског савета.

Према његовим речима, та промена форме би подразумевала проширење теме, али никако да се изађе из статусно неутралног оквира,

Када је реч о подизању првих оптужница Специјалног суда за злочине ОВК, Дрецун каже да је радна група коју је формирао одбор за КиМ за прикупљање доказа завршила први део посла да су обједињена сва наша сазнања и успостављена комникација са Специјалнизовани тужилаштвом.

„Ово што радимо показује постојање геноцидног плана који је ОВК хтела да спровде, али на срећу није успела да га заврши“, навео је Дрецун.

Поводом јучерашњег инцидента на конференцији о несталима у Загребу када су изречене увреде на рачун Србије, Дрецун каже да је реч о политичкој злоупотреби.

„Судбина несталих особа је изузетно битна и за породице тих особа и помирење у региону, и ако неко покушава да тај темељни стуб помирења – кажњавање одговорних за злочине, откривање судбине несталих, злоупотреби за пласман својих политичких ставова онда нисмо на добром путу да решимо тај проблем“, рекао је он.

Хрватска, како је додао, упорно тврди да је Србија била агресор током рата чији је кључни циљ био да Хрватска очисти своју територију од српског становништва.

„Они су почели (рат). Реакција српског народа је била одбрамбена. Сада после толико година уместо да се крене напред и решава судбина несталних, они се поново окрећу политизацији свих тих случајева“, навео је он.

Такође је оценио да је јучерашња порука хрватског званичника да „све зло долази из Србије“ неодговорна изјава појединца која не би смела да утиче на односе Србије и Хрватске.

Коменатришући усвајање измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту, које ће страним држављанима из земаља ЕУ ограничити куповину земљишта, Дрецун каже да је направљен добар компромис.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here