Могу ли се Хрватима увести санкције због нацизма – Брисел на потезу

1
303
Поделите:

Хрватска не може да изађе на пут демократије, посебно напомиње Чедомир Антић, без међународних санкција. Нико не жели да после Јасеновца укине Републику Хрватску или хрватске кантоне у БиХ, већ се само захтева да једна држава која је примљена у ЕУ на таласу антисрбизма, антиправославља, антирусизма, коначно буде доведена у ред.

Познато је да у Хрватској велики део елите подржава усташтво, да сматрају да је усташки покрет био легитиман и да су сва насиља над Србима била оправдана, констатује за Спутњик Чедомир Антић из Напредног клуба и додаје да је део те елите и антисемитски настројен али да о томе не говоре гласно зато што знају да онда не би могли да рачунају на подршку не само САД већ уопште савременог света.

То је, појашњава своје становиште Антић, последица чињенице да Хрватска никад није денацификована у правом смислу, осим освете коју су спровели комунисти, пре свега хрватски, последњих дана Другог светског рата, а да jе после тога углавном постојала тежња да се направи некакав компромис у хрватском националном покрету и да се том покрету изађе у сусрет.

Неспремни да одустану од екстремизма

„Наравно, то већини у хрватској елити никада није било довољно, али ми у том односу према поздраву — који, прво, није хрватски народни поздрав, а друго, ако је некада и био, темељно је обрукан и компромитован у Другом светском рату — видимо однос према једном времену“, истиче Антић.

Ветерани Хрватских одбрамбених снага (ХОС) су у центру Јасеновца, недалеко од бившег усташког концентрационог логора, фебруара прошле године открили спомен-обележје на којем је уклесана усташка крилатица „За дом спремни“, а пре само неколико дана тамошњи министар правосуђа Дражен Бошњаковић је поручио да плоча са усташким поздравом остаје у Јасеновцу до даљег.

„Веће за суочавање са последицама владавине недемократских режима ради на томе и оно би требало дати препоруке како у будућности третирати такве ствари, а за то имају рок до марта 2018. године. Када веће дâ препоруке, онда ћемо ми унутар тих препорука направити законски оквир и предузети друге мере“, прецизирао је Бошњаковић.

Хрватска, према мишљењу председника Напредног клуба, не пати од синдрома губитника, пошто је у прошлом рату добила све чему су тежиле њене елите и, штавише, омогућено јој је да некажњено спроведе етничко чишћење.

Очигледно је да то није довољно и да те екстремне снаге које су годинама биле гајене и подржаване повремено и из иностранства, из државе Ватикан, из Немачке, из Аустрије из одређених кругова САД, сматра Антић, не желе да посустану и не желе да се склоне.

„Теза министра правде да забрана нема упориште у закону — а говоримо о светогрђу, нападу на место геноцида, једном од најмонструознијих логора у историји људског рода — говори колико је реч о припаднику једног радикалног шовинистичког покрета“, наглашава Антић за Спутњик.

Не смемо заборавити, подсећа он, да је Хрватска демократска заједница настала као проусташка организација која је касније у извесној мери постала демократска, можда превише конзервативна, али не и фашистичка, али је свакако у почетку била фашистичка.

С друге стране, хрватски коментатор Денис Куљиш каже за Спутњик да је хрватски министар правде изјавио да се неће предузети никакав корак док рад не заврши комисија која разматра употребу симбола тоталитарних режима, јер у закону нема изричите основе према којој би се могло донети решење о том уклањању.

„То може бити политичка одлука владе, али она нема утемељења у позитивом закону. Ми, наиме, немамо такав закон, нема га ни Србија, нема га нико, колико знам, осим Немачке која брани употребу кукастог крста у било ком контексту, чак иде до тога да се онда фалсификују старе фотографије Луфтханзе“, прецизира Куљиш.

Љубитељи фашизма у срцу ЕУ

Хрватски премијер Пленковић је, додаје Куљиш, с једне стране изложен притисцима коалиционих партнера и јавности да плоча са усташким поздравом буде уклоњена, а с друге стране постоји групација која је формално изашла из ХДЗ-а али је још повезана са разним десничарским круговима у самом ХДЗ-у и која не гледа добро на то да се табла уклони.

„Они су заправо у основи филофашисти, али то прикривају тезом да је ХОС био легитимна формација у хрватском домовинском рату, што није тачно гледајући историјски. Председник Туђман је укинуо ХОС као посебну страначку војску Хрватске странке права. Остале су само неке ХОС-овске минималне формације на подручју БиХ где није била потпуна контрола и сад на том суделовању у том рату десни кругови заправо темеље своју тезу да је ХОС имао легитимну улогу у хрватском домовинском рату“, сматра Куљиш.

Политички је Куљишу као коментатору најзанимљивији елемент како десничарски кругови покушавају да истовремено дезавуишу и председника Туђмана, у чије име то све као покрећу, и самог премијера Пленковића, који је шеф њихове странке.

„Сад они покушавају политички избалансирати злочине НДХ и комунистичке злочине, што неће бити лако. Не видим како ће у томе успети. Наравно да постоји сличност, злочини увек наликују једни на друге али тешко је сад наћи симболе којима би се могао изједначити поздрав ’За дом спремни‘. Не знам да л‘ хоће забранити ’Интернационалу‘, или би то било смешно“, сугерише Куљиш.

Хрватска не може да изађе на пут демократије, посебно напомиње Чедомир Антић, без међународних санкција.

„Дакле, суспензија из ЕУ, међународне санкције, не економске јер би то тешко наштетило хрватском друштву, али забране путовања дела функционера, изједначавање злочина над Србима у Другом светском рату са Холокаустом“, предлаже Антић.

Нико не жели да после Јасеновца укине Републику Хрватску или хрватске кантоне у БиХ, прецизира он, већ се само захтева да једна држава која је примљена у ЕУ на таласу антисрбизма, антиправославља, антирусизма, коначно буде доведена у ред.

„Хрватска оваква каква је данас није дете ни комунизма, ни Другог светског рата, она је дете ЕУ и њених проблема. Ако ЕУ не жели да буде пропала бирократска творевина која је заснована на културасизму, треба да на примеру Хрватске која није ни најјача ни најбогатија земља ЕУ покаже одређене принципе. Ако не жели да покаже те принципе, никад нећемо имати праву и уједињену Европу, јер је на једном прилично безазленом и јефтином примеру, кад је реч о великим европским државама, то могло да се покаже“, закључује Антић.

Поделите:

1 COMMENT

  1. Нацизам је само врхунац тоталитарне државе, усмерене ка неким циљевима светске олигархије. Да ли је он позитиван или не – зависи са које стране гледате.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here