Фижулић: Мицање плоче с усташким поздравом није ни идеолошко ни повијесно, него питање припадности људској цивилизацији

0
180
Поделите:

Kада је нацистичка Њемачка 1. рујна 1939. напала Пољску у зрачном бомбардирању пољског главног града тешко је страдао и локални зоолошки врт, у то вријеме један од најбољих и највећих у Еуропи. Нацистичке окупацијске власти убрзо су га затвориле, а њемачки зоолог Лутз Хецк дио је преживјелих, „најбољих примјерака животиња“, пребацио у зоолошке вртове њемачких градова. Преостале, које је Хецк процијенио као безвриједне, убили су њемачки есесовци у уличном сафарију организираном на задњи дан 1939. Јан Жабински био је предратни директор варшавског зоолошког врта који је и након његовог затварања живио у обитељској вили у склопу самог врта.
Подрум виле служио је и као склониште за најразличитије врсте животиња о којима су бринули његова супруга Антонина и малољетни син. Kао супервизор свих варшавских паркова користио је своју позицију за редовне посјете гету у којем је 1940. иницијално било заточено 450 тисућа Жидова. У три године, прије коначне ликвидације и рушења гета почетком 1943., успио је спасити 300 Жидова од којих су многи након бијега из гета били скривани у празним кавезима Зоолошког врта и подруму његове виле. Јан је суђеловао и у покрету отпора (Армиа Kрајоwа) те је тијеком Варшавског устанка 1944. рањен и заробљен.
Други свјетски рат за неке још није завршио
Супруга Антонина водила је дневник који је послужио као подлога за књигу Диане Ацкерман Тхе Зоокеепер’с Wифе: А Wар Сторy објављену 2008. Kњига је те године била један од бестселера на листи Неw Yорк Тимеса. Прошле године по књизи је снимљен и истоимени филм с Јессицом Цхастаин у главној улози. Премијерно је приказан у ожујку ове године, како је и ред, у Варшави. Меморијални центар посвећен жртвама холокауста Yад Васхем и израелска Влада додијелили су 1965. Антонини и Јану Жабинском највише државно признање за странце, одликовање Праведника међу народима.
Филм Тхе Зоокеепер’с Wифе није приказиван у хрватским кинима, а врло вјеројатно ни неће бити. Локални филмски дистрибутери очито су процијенили, за разлику од својих пандана у другим еуропским државама, да још једна прича о спашавању живота пољских Жидова није довољно комерцијално атрактивна тема. Без обзира што на хрватским друштвеним мрежама и многим интернетским порталима Други свјетски рат још увијек није завршио, нема разлога сумњати у пословне одлуке хрватских филмских дистрибутера.
Они којима треба извртање повијесних чињеница
Они су одавно научили да значајан дио потенцијалних потрошача њихових услуга ужива у свом колосалном незнању и темељитој затуцаности као основним предувјетима за устрајне и брижно његоване симпатије према локалним шегртима нацистичких мајстора. Такве као што су они овакве књиге и филмови могу само непотребно узнемирити, али не и промијенити. Заговорницима и промоторима пузајуће рехабилитације ендехазије треба извртање чињеница и кривотворени повијесни контекст, у којем она није настала као нуспродукт монструозног нацистичког строја, него као резултат вјековних тежњи хрватског народа за стварањем властите државе.
Јер чак је и њима тешко повезати вјековне тежње с ђелом Анте Павелића који једва петнаест дана након што су га Талијани допремили у Загреб потписује Законску одредбу о расној припадности и Законску одредбу о заштити аријевске крви и части хрватског народа. Павелић је само желио бити одликаш у школи масовних убојстава и истребљења оних с кривим распоредом крвних зрнаца па је тако, опреза ради, Законску одредбу о расном изједначавању припадника НДХ потписао тек 3. свибња 1945., значи три дана након што је његов узор Адолф Хитлер самовољно скончао у берлинском бункеру и два дана прије него што ће сам јуначки одмаглити из Загреба.
Приглупа умотворина Анте Павелића
Анте Павелић никада није дозвољавао узурпацију свог ауторског права на усташки поздрав За дом спремни. Али сигурно никада није ни помислио да ће његова приглупа умотворина бити разлог за политичку кризу у владајућој коалицији државе настале управо због побједе над његовом злочиначком идеологијом крви и тла. Седамдесет и двије године након уништења нацизма и његових деривата само тешки цивилизацијски пријеступници, или чудновате и врло површно образоване особе попут тренутног америчког предсједника, могу у позитивном контексту споменути штоватеље и фанове те мрачне епизоде суноврата човјечанства.
Андреј Пленковић као политичар сушта је супротност Доналду Трумпу, али њихова бирачка тијела имају много сличности. Због образовне, а потом и политичке запуштености, поново је допустиво па чак и пожељно бити расист, националист, шовинист, ксенофоб, хомофоб или вјерски и религијски фанатик. Због тога је могуће изазвати кризу власти на тако баналном питању као што је однос према једном покличу или споменику. Јер управо због необразованости и неукости, фрустрацију садашњошћу и страх од будућности лако је претворити у лажну националистичку митоманију у којој су споменици и покличи главни политички алати.
Промјена плоче или нови избори
Али кад-тад таква политика долази на наплату. Андреј Пленковић мора промијенити дио садржаја на плочи у Јасеновцу или ићи на изборе. СДСС и ХНС овај пут не могу одустати од свог захтјева, а без њихових руку Влада не може изгласати прорачун за наредну годину. Ако се Пленковић којим случајем ипак одлучи за пријевремене изборе учинит ће то првенствено због успутног, али за њега преважног, потпуног маргинализирања унутарстраначке опозиције. А плочу која садржи усташки поздрав постављену у мјесту које је због логора смрти постало симбол идеологије зла ионако ће макнути.
То није политичко ни свјетоназорско ни идеолошко ни повијесно питање, то је питање припадности људској цивилизацији каква је она данас. У противном Андреј Пленковић и друштво били би само за дома спремни. Вријеме је да врх ХДЗ-а престане муцати о ендехазији и усташкој идеологији крви и тла скривајући се иза осуде свих тоталитарних режима. Опстанак Владе стварно не треба овисити о прозирном трику у Јасеновцу, који је само ђелић наставка ретуширања хрватске повијести. Јер кад би којим случајем тај трик и успио, будућност ове земље постала би врло упитна.

 

 

Телеграм

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here