Мати Макарија: Апсурдно је да Албанци траже пријем у Унеско

Поделите:

Игуманија манастира Соколица на Косову, мати Макарија, изјавила је да је апсурдно да Албанци траже пријем у Унеско.

„Шта они имају да заштите? Немају ниједан, баш ниједан културни споменик.

Осим Муратовог турбета и Синан-пашине џамије у Призрену, која је направљена од материјала срушене Цркве Светих архангела. Немају ни та два споменика, то су споменици ислама, Турске“, изјавила је мати Макарија за „Блиц“.

Што се тиче унутрашњег дијалога, о чему се може водити дијалог?

– Прво, Србија никада не сме признати независност Косова, чак ни по цену уласка у ЕУ, која непрестаним тражењем уступака и одрицања не показује жељу да Србију има за свога члана. Онај ко би се дрзнуо да свој издајнички потпис стави на акт о предаји Косова биће за сва времена означен као највећи непријатељ српског националног бића. Све док не признамо Косово, остаје нада. Не заборавимо да смо, једном у историји, пет векова били под окупацијом. Гајили смо наду, чекали и дочекали да ослободимо Србију и Косово. Историја је веома неинтелигентна, понавља се. Друго, као демократска и културна држава, морамо са достојанством и уважавањем разговарати са представницима Приштине, јер су они, без обира на њихова имена и улоге у минулим сукобима, ипак легални и на изборима потврђени заступници свога народа. Треће, и у овом тренутку можда и најважније, јесте поставити границу испод које се не може ићи у разговорима о положају Срба на Косову, а она је духовна, персонална и територијална аутономија Срба. У територијалну аутономију свакако треба укључити српске манастире, а духовна аутономија би, поред осталог, морала признати деловање СПЦ као чувара духовних и традиционалних вредности свога народа, а посебно као власника манастирске и црквене имовине.

Шта је највећа разлика у животу Срба на северу и на југу Косова?

– Живот Срба на југу и на северу Косова није исти. Да би опстали као народ, јер су окружени Албанцима, јужњаци су приморани да се покоравају косовским законима. Срби на северу су у другом положају. Они су у већини и још успевају да се одупиру косовским законима. Траже иста права, јер веле да, ако су Албанци имали право да прогласе независност од Србије, онда и они имају право да захтевају независност од Приштине. Свакодневни живот и једних и других је сваким даном све тежи и тежи. Кажу, радујемо се кад чујемо поносну хвалу нашег председника о суфицту у државној каси, али нас растужује и забрињава дефицит у нашим новчаницима. За Србе на југу нема посла, а за Србе на северу полако исчезава посао. Истина, гради се и посла има, али се на градилиштима могу видети само Албанци. Како сместити у разум чињеницу да су споменик Св. кнезу Лазару у Косовској Митровици поставили Албанци? Срби предузетници полако гасе своје фирме, а њихови радници најављују напуштање Косова из простог разлога – трбухом за крухом. Плашим се да ће, из тих разлога, уследити нови егзодус Срба са Косова.

Како се осећају Срби на Косову?

– Срби се на Косову понекад осећају изданим јер, шта рећи о Телекомовој сестри фирми на Косову? Ако хоћете да имате телефон, морате да поседујуте косовску личну карту, што значи да се декларишете као поданик државе Косово. И још, како је евро званична монета на Косову, рачуне плаћате искључиво у еврима. Ако хоћете да путујете по Косову, морате да имате косовске таблице, што подразумева косовску саобраћајну и возачку дозволу… Проблемима никад краја. Остаје питање зашто се у минулим преговорима није разговарало о обичним проблемима свакодневног живота? Јер људима, пре свега, треба обезбедити достојанство живота.

Шта бисте поручили властима у Београду?

– Срби на Косову воле Србију и срцем и душом. Знају да без Србије ни они не би били Срби. Србијо Мајко, не заборави да се Твоја верна чеда на овом узбурканом мору косовском осећају као дављеници који се хватају за грану чије име је Србија.

 

Поделите:
1 reply

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *