Темпирана бомба у срцу Европе: Француска пушта Исток низ воду

0
276
Поделите:

Предлог француског председника Емануела Макрона да Европу вуче напред „авангарда“ земаља које желе да оду најдаље у повезивању неће изазвати ентузијазам у многим државама централне и источне Европе, односно међу новим чланицама, а на чело опозиције ће вероватно стати Пољска.

Макрон је у обраћању француским амбасадорима у Паризу рекао да жели Европу „на новим основама и у више формата“. Додао је да је Француска већ дала предлоге својим европским партнерима за јачање економске и монетарне интеграције, и за уједначавање фискалних и социјалних политика.

Виши научни сарадник Европског института у оквиру Руске академије наука Павел Кандељ у предлогу француског председника не види нешто принципијелно ново. Кандељ подсећа да је сличну идеју развоја „Европе у више брзина“ у марту ове године предложио Жан-Пол Јункер, председник Европске комисије:

„Ово није предлог да се примени нешто сасвим ново, иако би овакав приступ могао да помогне у ситуацији када ЕУ чине и државе које улазе у еврозону и које не улазе, и оне које јесу чланице НАТО-а и оне које нису, па и оне које јесу у оквиру Шенгенског споразумa и опет и оне које нису. Дакле, видимо да и сада већ постоје различите групе и категорије земаља унутар ЕУ. Предлог Макрона и претходно идеја Јункера, а које поздрављају у Берлину, у целини говори о томе да међу западноевропским лидерима, а најпре у Паризу и Берлину, постоји намера да текућа криза ЕУ буде решена на овај начин“, каже Кандељ.

Макрон је током обраћања истакао да садашња ситуација тера Европљане да буду иновативни и додао да они који желе да напредују не би смели бити успоравани од држава које желе да напредују спорије. Француски председник је истакао да би Европу требало напред да вуче „авангарда“ земаља које желе да „оду најдаље“ у повезивању својих економија и политика.

Павел Кандељ објашњава да државе које би требало да вуку напред можемо назвати „авангардом“, али да би овде заправо то биле старе земље-чланице:

„Историја ЕУ почела од споразума Француске и Немачке, којима су се касније прикључиле земље Бенелукса, а потом и практично цела западна Европа. Тек касније је у виду политичке одлуке решено да се ЕУ шири на исток. Из ове перспективе поставља се питање да ли је то ширење била исправна одлука“, наводи наш саговорник.

Требало би поменути и да је током своје недавне турнеје по источној Европи француски лидер позвао партнере да се поново укључе у „срце Европе“ као чланице са највише воље. Међутим, Кандељ сматра да би управо нове чланице, земље источне и централне Европе, могле да покажу негодовање када се ради о развоју у више брзина или у различитим форматима:

„Разумљиво је да овај приступ неће изазвати ентузијазам у многим државама централне и источне Европе, односно међу новим чланицама. На чело опозиције ће највероватније стати Пољска, јер она иначе отворено претендује на место такозваног лидера у источној Европи. Варшава ће покушати за собом да повуче и остале чланице Вишеградске групе, али мислим да ће се већ Чеси успротивити и тешко да ће подржати Пољску. Словенија се такође неће опирати ставовима Брисела. Зато може доћи до одређених проблема при реализацији ове Макронове, односно Јункерове идеје“, верује руски експерт.

Француски председник је поновио да ће Француска и друге државе током наредних месеци организовати демократске конвенције да би суграђанима приближили идеју развоја Европе. Према Макрону, за Француску је Европа место где се ствара моћ и гради суверенитет, а централну улогу има француско-немачки савез.

Коментаришући ове наводе Макрона, Кандељ закључује да се у крајњој линији може рећи да је Макроновом изјавом означена намера западноевропских лидера. Наш саговорник додаје и да ће будућност показати да ли ће они успети да остваре тај унутаревропски дијалог, као и да не би требало заборавити да управо ове западноевропске државе, односно старе чланице, заправо и највише пуне буџет ЕУ.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here