Драгослав Бокан: LJUDOŽDERI & ЉУДОЖДЕРИ

0
412
Поделите:

Да, постоји једна изванредна сличност између Хрвата и нас.
Они су људождери, баш као и ми. Само што они „једу“, шовинистичком мржњом – нас; а ми, нечувеним аутошовинизмом – сами себе.

И једни и други уништавају православне Србе и српство, само они споља, а наши сународници изнутра.
Иста је мета, само различито одстојање.

Заједничке теме антисрпских Хрвата и квази-националистичких Србенди су: неугасива, сладострасна мржња према Српској Православној Цркви, нашим епископима и патријарху; непоштовање и равнодушност према преживелим српским добровољцима (без разлике); фрустрирана нетрпељивост према истински образованим и стварним заступницима српске идеје (сваком бољим од најгорих); осветничка жеља да „Србија гори“ и, оваква, нестане са лица земље; лакоћа псовки и најстрашнијих увреда на српски рачун „ма, сви смо ми г….“); дрипачко понашање; крвожедност, све врсте ниских страсти… и још много тога (међусобно) сличног. Уједињена и истоврсна хрватско-усташка и србско-расколничка мржња према последњим представницима аутентичне, отаџбинске, својој вери и Цркви одане Србије.

Тако да лако могу да замислим и реални савез ове две привидно-несличне групе мрзитеља српске слоге у њеном традиционалном светосавском, православно-отаџбинском облику. Да заједно заурлају на нас, баце камен и кочијашку псовку на српског патријарха и крену да острашћено навијају да СПЦ и београдска Патријаршија што пре изгоре у пламену (заједно са возним парком испред зграде у улици Краља Петра).

Тај савез је, не заборавимо, већ био „у игри“, са комунистима (српског имена и порекла) и усташама, пре, током и после Другог светског рата.

Убијали су – и једни и други – наше националне борце и делатнике, клали и стрељали православне свештенике и владике, палили и дизали у ваздух наше цркве и манастире, мрзели СПЦ више од свега на свету…
Па се све опет понавља, само сад у нешто измењеном облику.

Уместо комуниста, са српске (а, у ствари, антисрпске) стране су ту сад лудаци и хулитељи свих врста (артемити/марковци, неопагани, крајњи десничари, антицрквени левичари, партијски лешинари, безбожни „националисти“, корумпиране режимлије, моралисти свих фела, лажни „антиглобалисти“ и подивљали револуционари…).

Страхота бесног и црвоточног изједања нашег православног срца и гневног рушења наших црквених, духовних темеља се наставља, у непојамној мржњи према ономе што нас је сачувало и одржало у историји. Према нашој (једној, светој, саборној и апостолској) Цркви и православним јерарсима.

И ако се томе активно и бескомпромисно не супротставимо – почеће наше нестајање са мапе света.

Да ли је та чињеница довољан разлог за почетак нашег буђења и сасвим другачијих реакција на овакво стање ствари?
Или смо се помирили са својим нестајањем и онда све чинимо да се оно што брже заврши?!

На нам је одлука од највеће могуће важности за српски опстанак. Само на нама!

 

Драгослав Бокан

Фејсбук

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here