Бриксов ултиматум ММФ-у

Поделите:

Нова гласачка формула Бретон Вудс институције „најкасније до јесени 2019” – захтев Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР. – Авганистан и Сирија до мира без мешања са стране

Први пут у историји, Међународни монетарни фонд, највећи глобални институционални зајмодавац (основан јула 1944. године на Бретон Вудс конференцији у САД), добио је рок за реформу гласачких квота: „до пролећног или најкасније годишњег заседања 2019”. Такав смели захтев ММФ-у је ове седмице у званичној форми упутила групација Брикс (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) на деветом самиту одржаном у приморском граду Сјамену на југу Кине.

„Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку петнаесте генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019”, наводи се у Декларацији 9. самита Брикса одржаног под темом „ Јаче партнерство и светлија будућност“.

 

Такав смели захтев ММФ-у је ове седмице у званичној форми упутила групација Брикс (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) на деветом самиту одржаном у приморском граду Сјамену на југу Кине.

„Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку петнаесте генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019”, наводи се у Декларацији 9. самита Брикса одржаног под темом „ Јаче партнерство и светлија будућност“.

Квинтет држава чланица Брикса, које иначе представљају 42 одсто становништва света на око петини земаљске територије, остварују око 23 одсто БДП-а и 17 одсто глобалне трговине имају четири представника у Извршном одбору ММФ-а (без ЈАР). Кина, Индија, Русија и Бразил у том телу – где једино САД има право вета, збирно располажу са 13,77 одсто гласова, нешто више него Немачка, Француска и Велика Британија заједно (око 13,5). Америка у ММФ-у има 16,73 одсто такозваних тоталних гласова.

Бриксов орочени термин за реформу ММФ-а део је нове стратегије групације основане 2009. у јеку глобалне финансијске кризе, да за себе и државе у економском успону и развоју (некадашњи „трећи свет”) избори квалитетније место „у управљању светом”, како је то прошле недеље поручио некадашњи градоначелник Сјамена, а данас председник Кине Си Ђинпинг.

„Свету је неопходан нови, праведнији и равноправнији глобални поредак”, поновио је Си поруку коју је упутио зимус у првом обраћању Светском економском форуму у Давосу, а затим и лидерима Г-20 пролетос у Хамбургу.

Овог пута Си Ђинпинг је упозорио да Брикс „није причаоница већ радна група који остварује зацртано”.

„Прошле деценије Брикс се пробио напред и постао светска тачка глобалне економије, али и фактор без кога многе кризе не би данас биле решиве”, нагласио је кинески лидер.

У последњих 10 година, Брикс је збирно увећао БДП за 179 одсто, трговину за 94 одсто, док је број становништва у градовима достигао 28 одсто, сумирао је Си.

Шта је овог пута Брикс зацртао, делимично се види из назива четири усвојена документа: о јачању међусобне економске и трговинске сарадње, новом подстицају иновацијама, сарадњи у домену царинске регулативе и споразума о стратешкој сарадњи Пословног савета Брикса са њиховом Новом развојном банком.

О даљем заједничком курсу чланица Брикса, најконкретније је у Сјамену говорио руски председник Владимир Путин.

„Русија дели забринутост осталих чланица Брикса због неправедног текућег глобалног финансијског и економског поретка. Спремни смо да са нашим партнерима промовишемо реформу међународне финансијске регулативе и превазиђемо претерану доминацију ограниченог броја резервних валута”, истакао је Путин.

У преводу, Брикс ће наставити са убрзаном изградњом међусобне и међународне финансијске платформе којом данас – нарочито у глобалној трговини нафтом – доминира амерички долар. Колико пролетос, Централна банка Русије отворила је своје прво страно представништво у Пекингу (14. марта) уз најаву да ће Москва и Пекинг наставити са јачањем употребе рубље, јуана и злата у међусобној и међународној размени.

У међувремену, светски трговци златом одавно знају да Кина и Русија од почетка миленијума бесомучно купују злато. Са таквом подлогом и новим геостратешким амбицијама осовине Пекинг–Москва, није чудо да су Си Ђинпинг и премијер Индије Нарендра Моди журно „испеглали” политичке трзавице изазване 73 дана дугим армијским спором дуж заједничке границе.

Кина и Индија треба односе да поставе на прави пут и не дозволе да разлике постану спорови, оценио је Си. Такође, први пут у декларацији Брикса, једна терористичка организација из Пакистана окривљена је за тероризам, иако је та земља кључна за остварење амбициозне међународне привредне иницијативе Кине познатије као „Појас и пут”.

Колико ће Брикс – са најавом своје „нове златне деценије” бити стварно спреман да повећа међусобна улагања (која данас износе тек 5,7 одсто страних инвестиција квинтета), загонетка је.

Оно што је извесно јесте да Брикс има широко развучен план за преуређење текућих међународних односа и решења у кризним жариштима. „Авганистан и Сирија треба сами да поведу и држе у својим рукама национални процес помирења на својим територијама”,

наводи се у Декларацији из Сјамена.

Бриксов рок ММФ-у да се промени и индиректна порука Западу да се искључи из случаја Авганистан и Сирија, увелико говори о новом покушају темељног преформулисања поретка заснованог након Другог светског рата.

 

 

Политика

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *