Ваздух у Србији тихи убица

0
271
Поделите:

Карикатура Тоше Борковића

Најновији подаци стручњака Института „Батут“ и Светске здравствене организације. Загађење је узрок више од 3.500 преурањених смрти. Највише загађују кућна ложишта

ВАЗДУХ који удишемо опасан је по здравље и могло би се практично рећи да је тихи убица. Ово су алармантни подаци стручњака из Института за јавно здравље „Батут“ и Светске здравствене организације, који упозоравају да је, на основу њихових анализа, потврђена процена да повећана емисија загађујућих материја у ваздуху директно утиче на повећану смртност. Како се указује, за више од 3.500 преурањених смртних случајева у нашој земљи, кривица се може приписати загађеном ваздуху.

Стручни сарадник Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ Урош Ракић и Пјерпаоло Муду из Светске здравствене организације су анализу утицаја квалитета ваздуха на здравље грађана радили 12 месеци, а обухватила је период од 2010. до 2015. године.

Према Ракићевим речима, у девет градова Србије који су анализирани – у Београдском округу, Новом Саду, Беочину, Смедереву, Ваљеву, Крагујевцу, Ужицу, Косјерићу и Нишу, процењује се да 289 случајева рака плућа може да се припише загађењу ваздуха.

– За град Београд, 206 случајева карцинома плућа може се приписати загађењу ваздуха – каже Ракић.

– Међутим, високе бројке су повезане и са смртношћу од исхемијске болести срца и можданог удара одраслих. Тако се загађењу ваздуха у ових девет градова може приписати 1.621 смртни случај од исхемијске болести срца и 2.014 од можданих удара.

МЕРНЕ СТАНИЦЕ ПРОБЛЕМ

ПРОЦЕНА утицаја квалитета ваздуха на здравље рађена је за 24 града, од чега за суспендоване честице ПМ за 11 градова, за азот-диоксид у 23 града и за озон у 10 градова. Анализа је заснована на националном мониторингу аутоматских станица, којима руководи Агенција за заштиту животне средине СЕПА.

– Велики проблем у праћењу квалитета ваздуха је што свих 45 аутоматских мерних станица не ради континуирано – каже Ракић.

– Разлог је недостатак новчаних средстава за одржавање свих ових аутоматских станица, добијених из донација ЕУ. Потребно је годишње око пола милиона евра за њихово одржавање, а и даље не постоји буџетска линија за финансирање.
Поражавајуће прогнозе не чуде, јер је, према овим анализама, концентрација суспендованих честица у ваздуху константно изнад дозвољених вредности. Ове опасне ситне честице (ПМ), којима су житељи Србије окружени, нарочито у урбаним срединама, разликују се у зависности од порекла. Могу настати од земље, прашине, вулканске реакције, вегетације, честица соли, из хемијским реакција разних гасова из ваздуха, као и из процеса сагоревања, као што је чађ од дизел-горива. Према Ракићевим речима, највећи загађивачи су кућна ложишта, али и саобраћај.

– У Смедереву је тако током 2010. било 160 дана у којима су концентрације ПМ10 прелазиле дозвољених 50 микрограма по кубном метру – објашњава Ракић. – У Београду је таквих дана током 2011. године било 140, а 101 у 2015. години. У Ваљеву су 2012. године регистрована 153 дана с прекомерним концентрацијама, у Ужицу током 2014. и 2015. године ових материја је било изнад дозвољене границе 146 дана. Концентрације ПМ10 биле су значајно веће у току грејне сезоне у односу на летње месеце.

Уколико би се концентрације ових опасних честица смањиле за само 10 микрограма по метру кубном, могао би се очекивати упола мањи број смрти које се доводе у везу са загађењем ваздуха.

ЗА ДЕЦЕНИЈУ ИЗГУБЉЕНО 98.570 ГОДИНА

* ИЗГУБЉЕНЕ године живота због загађења ваздуха у београдском округу за више од десет година су 98.570 година.

* ПОТЕНЦИЈАЛНЕ изгубљене године добијају се на основу разлике година потенцијално очекиваног животног века становништва под студијом и година када је наступила преурањена смрт.

* СЛИЧАН резултат београдском је и у Лондону. Разлика је „једино“ што је главни град Енглеске са 8,7 милиона становника готово шест пута већи од наше престонице.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here