Ово је српска Лејди Гага

Поделите:

Њено име је Ана Вукотић, мада је цео Зрењанин зна једноставно као тетка Ану. Она је легенда коју цео град зна по живописној и несвакидашњој одећи коју сама креира и носи.
Тета Ана је неко ко говори више од 10 језика, пропутовала је цео свет и у својој 90-ој години је уписала кинески. И даље је насмејана. И даље се пешке попне на пети спрат. И даље креира хаљине. И даље има планове.

– Зашла сам у године, али и даље се радујем сваком дану. Енергију ми дају моје креације. Оне ме издвајају од осталих, људи су се одувек окретали на улици за мном. Треба умети бити другачији. Док би се већина стидела таквих креација, ја их са поносом приказујем. Живим од љубави, ходам утабаним стопама свог сина, то су кораци од 1.000 миља. Живим и даље у времену рокенрола, уметности, слободоумља, идеја, креативност… Заробљена сам у том театру магичних снова и толико ми је лепо да понекад плачем – рекла је Ана Вукотић.

Као професор енглеског, задужила је многе генерације зрењанинске деце за знање које имају.

Анина породична сага
Као и сама Тетка Ана, и њена прошлост је изузетно интересантна.

Кад је 1872. године дошла у Париз са намером да изблиза види нека од највећих дела светска уметничке баштине, млада енглеска сликарка Ани Спред није ни слутила да ће у Лувру упознати човека свог живота. Случајни сусрет са потпуковником српске војске и витезом Легије части промениће из темеља живот девојке рођене 1842. године у породици енглеских великаша из Ирске. Ани Спред тако ће постати прва уметница која је крајем деветнаестог века на сликарском платну овековечила Милана и Наталију Обреновић.

Јован Влаховић био је наочит официр, носилац Таковског ордена и руске Свете Ане, витез аустријске Гвоздене круне и француске Почасне легије.

Jovan Vlahović

Јован Влаховић

Као млади капетан био је врло цењен на двору црногорског књаза Николе. Јован је касније постао саветник српског краља Милана Обреновића, а године 1872. затекао се на положају високог војног службеника у Амбасади Србије у Паризу. Било је то управо оне године када је у Лувру упознао младу уметницу Ани Спред.

Била је то ватрена љубав, али Јован је недуго потом морао да се врати у Србију, јер је почео Српско-турски рат. Он се зарекао Ани да ће се вратити и оженити се њоме. После седам година, то је и испунио. Упорна Ани чекала га је све то време.

Коначно, 1879. године венчали су се у Кенсингтону, отменом делу Лондона, а потом се запутили у Србију. Млади брачни пар живео је у Ресавској улици 45, преко пута тадашње Војне академије у Београду. Били су блиски двору краља Милана Обреновића.

Јован опет иде у дипломатију, коју коначно напушта 1894. године због неслагања са краљем. Умире у Трсту 1908. године.

Ани и Јован имали су сина Миодрага и ћерку Анду, са којом се Ани Спред враћа из иностранства у Београд 1914. године. Управо те године Анда, која је већ побрала прве успехе као виртуозна виолинисткиња, упознаје у Београду свог животног сапутника: био је то млади професор тадашње агрогеологије Лазар Обичан.

Била је то љубав на први поглед. Млади пар венчао се исте године, док је аустроугарска артиљерија већ распоређивана на левој обали Саве. Рат је свима променио планове, па су све троје – Ани, Анда и Лазар – ухватили последњи воз за Атину. Потом неко време проводе у грчкој престоници, да би се 1916. пребацили у Париз, а Ани Спред Влаховић умире у Кану 1918. године.

Лазар и Анда Обичан имали су петоро деце: Мићу, Јову, Веру, Ану и Марину. Претпоследња на овом списку јесте госпођа Ана Вукотић.

Tetka Ana u krilu svoje majke

Тетка Ана у крилу своје мајке

Причу о породичној лози и оригиналном уметничкој црти потомака Ани Спред и Јована Влаховића испричала је Гордана Вукотић Вотсон, ћерка госпође Ане.

Свако од нас може бар понешто да научи од тетка Ане. Као што и сама каже, „какав ти је живот, такви су ти снови. Сваки нови дан је нова режија, нека нова минијатура. Мој живот је театар саткан од снова.“

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here