Насловна Инфо Дејан Медаковић: „Зашто ме Добрица Ћосић никада није прихватио“

Дејан Медаковић: „Зашто ме Добрица Ћосић никада није прихватио“

266
1
ПОДЕЛИ

У првом наставку фељтона Дарка Худелиста „Моји београдски пријатељи“, крећемо с академиком Дејаном Медаковићем, а ви пратите велики фељтон који ћемо објављивати у сваком трећем броју, и који ће служити као прилог за новију историју Србије

Дејан Медаковић је био један од кључних припадника интелектуалне скупине или клана „симиновци“, окупљеног око Добрице Ћосића. Он је био једини симиновац рођен у Загребу, и једини који у Другом свјетском рату није ни на који начин и ни у ком облику ступио у партизане, скојевце или комунисте.

Живот Дејана Медаковића је тема о којој за нови број Недељника пише Дарко Худелист, у првом наставку фељтона који ће служити као прилог за новију историју Србије.

Худелист износи „оно најмање познато“: он се међу симиновцима осјећао као странац. Странац посебно у односу на Ћосића, као неформалног шефа симиноваца, самим тиме и српскога националног барда број један.

„Повјерио ми је да га симиновци – а Ћосић међу њима највише – никад нису прихватили до краја, и то највише због тога што је он по рођењу био Загрепчанин“, пише Худелист.

„Свој посљедњи сусрет с писцем, повјесничаром умјетности и академиком САНУ Дејаном Медаковићем имао сам у суботу 14. јуна 2008. Kод њега, у његову стану, у Kрунској 15. Ту смо се редовно састајали још од октобра 2006, када сам и оперативно почео са својим београдским истраживањима на тему „Распад Југославије“.

Гледам у свом роковнику из 2008. када сам прије тога био посљедњи пут код Дејана. Било је то у суботу 17. маја 2008. У међувремену, Дејан се био тешко разболио, морао је у болницу. Наговијестио ми је да још неће дуго, да му организам убрзано отказује, да се полако већ опрашта са свијетом. Свеједно, наставили смо ковати неке велике планове. Прво, да ћемо напокон од А до Ж прегледати све његове породичне албуме (па и тзв. „бадијски албум“, с фотографијама снимљеним за његова четворогодишњег школовања, од 1933. до 1937, у фрањевачкој класичној гимназији на оточићу Бадији крај Kорчуле) и да ћемо, тијеком љета, направити излет у Сремске Kарловце, гђе је он, Дејан, одмах након своје бадијске етапе, од 1937. до 1941, похађао вишу гимназију, у чувеној сремскокарловачкој гимназији – заједно са Бориславом Михајловићем Михизом, Жиком Стојковићем и осталима…“

 

 

 

Недељник

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде