СЕОБУ СРБА ГРИЗУ МИШЕВИ И ВЛАГА: Архив САНУ у Сремским Карловцима у веома тешком стању

Поделите:

На полицама које се простиру на око 300 квадрата смештено је три милиона докумената непроцењиве вредности о којима брине само троје архивара

НАРОД који нема сачуване архиве, има мало изгледа да докаже своје трајање – речи су којима нас дочекује др Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, најзначајније српске ризница нововековних докумената. Уједно и најзапуштеније.

– Просторије смо управо окречили први пут после четири деценије – показује Димић на свеже избељене зидове и упозорава нас да не нагазимо лепак за мишеве. Картончићи намазани лепљивим мамцем брана су глодарима да се домогну драгоцених списа. Зграда је неусловна, температура неодговарајућа што убрзава пропадање документације.

На полицама које се простиру на око 300 квадрата смештено је три милиона докумената непроцењиве вредности. То су драгоцени сведоци нашег трајања не само за Србе на подручју данашње Војводине, него и за наше сународнике у другим деловима некадашње Аусторугарске монархије које данас зовемо српском дијаспором, а сежу до Хрватске, Мађарске, Румуније, Молдавије, Грчке и Македоније.

О том благу, буквално прекривеном прашином немара, брину свега троје архивара, мада систематизација предвиђа осморо запослених. Они често немају ни рукавице, неопходне за руковање документацијом. Архивске просторије су недовољно осветљене јер су електроинсталације толико слабе да систем „пада“ када се истовремено упали више сијалица.

– Све ово изгледа депримирајуће, али светло наде „упалио“ нам је ових дана председник САНУ, академик Владимир Костић најавом о оснивању Аудио-визуелног архива са центром за дигитализацију – каже Димић са пуно оптимизма и додаје да се у неколико наврата „начисто разболео“ видевши како неке друге нације интелигентно брину о архивској грађи и о својој прошлости.

Жарко Димић бди над непроцењивим благом

Основатељ карловачког архива 1690. године био је патријарх Арсеније Чарнојевић. Овде су похрањени документи о којима је патријарх током Велике сеобе бринуо једнако као и о људима на путу до Сентандреје, па преко Крушедола до Карловаца. Када је формирана Карловачка митрополија 1713. године, архива је нашла трајно коначиште, најпре у старом двору, од 1907. године у здању патријарха Георгија Бранковића.

– У више наврата, нарочито током Другог светског рата, архив је девастиран, а део докумената опљачкан, али како рече академик Василије Крестић, важно је само да их пламен није однео, документи ће се пронаћи, вратити, читати… Део украдених докумената вратио је доцније својим везама из Беча академик Дејан Медаковић – прича нам Димић у ишчекивању почетка дигитализације и Архива САНУ којим руководи 13 година.

Свестан је саговорник „Новости“ да је дигитализација дуготрајан посао, да јој претходи репарација и „оживљавање“ докумената које је нагризла наша небрига. Али, важно је да процес спасавања тог блага најзад започне.

А, архива у Карловцима с правом се зове благом јер обухвата период од око три века. Када буде дигитализована, на пример преписка митрополита Стефана Стратимировића, из ње јавности бити доступни мало знани подаци о вођи Првог српског устанка Карађорђу. Својим ћириличним краснописом митрополит открива да је Карађорђе успешно командовао српским устаницима, артиљеријом и коњицом стога што је испекао војнички занат као нижи официр добровољачке аустријске јединице у последњем рату Аустријанаца са Турцима.

Непроцењиво важан део карловачке архиве представља и на десетине хиљада докумената везаних за оснивање Српске Војводовине пре 169 година. Ту драгоцену архиву патријарх Георгије Бранковић својом дипломатском вештином успео је да пренесе из Темишвара у Карловце када су се раздвајале Српска и Румунска православна црква.

Очувана је и обимна грађа о имовинском стању грађана, најбогатија збирка мајсторских писама, као и мапе и писани докази о винским путевима „дишкреције“ како се у оно време називало подмићивање Беча од стране српских великодостојника како би се за српски народ издејствовале привилегије чији је циљ било присаједињење матичном народу 1918. године.

КОЛЕГЕ ПОМАГАЛЕ У РЕПАРАЦИЈИ

ВЕЛИКИ део докумената у Архиву САНУ у Сремским Карловцима је у лошем стању. Повремено су неки од њих ношени на репарацију у Библиотеку Матице српске или у Народну библиотеку у Београду. То доста кошта, а новца нема. Последњи документ који је на тај начин заштићен је књига из 1791. године о основању Карловачке гимназије, најстарије у Српству. Та књига је сада доступна истраживачима док већина остале архиве није јер би се додатно оштетила.

 

Вечерње новости

Поделите:
1 reply
  1. Milan
    Milan says:

    Neka se članovi SANU odreknu svojih primanja i eto novca za reparaciju i zaštitu dokumenata. Nikad mi nije bilo jasno zašto i dobijaju te novce kad ne rade ništa. Dobar deo akademika i ne zaslužuje da to bude zato što su to postali preko partijskih veza, a ne zato što su nešto epohalno uradili u okviru svojih naučnih oblasti, pa i šire. Nikom od njih ne pada na pamet da uradi nešto za svoj napaćeni srpski narod i državu. Poznajem neke akademike i znam da oni to zvanje nisu ničim zaslužili, a to su postali na mutan način. Njima je jedino važno da su postali akademici i da će da dobijaju još jednu ne malu platu svaki mesec.
    E PA GOSPODO AKADEMICI POKAŽITE SE SADA!

    Одговори

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *