Писмо Књаза Милоша Владики Његошу против `вуковске` секте

5
476
Поделите:

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропага- нди и намјерама прозелитизма и револуци- онарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима. Најзначајнији закон забране `хуле против божества и правитељства`,и `да се не штампају књиге правописом Караџића Вука`, који је Кнез Милош установио су Правила о цензурисању, објављеном 1832.године 22 децембра у Књажевској српској канцеларији у Крагујевцу.

 

Сажето свједочанство о православној културној политици Књаза Милоша је Књажево писмо Владки Петру II Његошу од 20. октобра 1836. године. Писмо је цитирано у повјесним прегле- дима реформе српског правописа у контексту комунистичке и југословенске културне пропа- ганде. Данас, српским генерацијама после сто година југословенства и комунизма, упознатим са православљем, историјом српске књижевности и писмености, последицама погрешне реформе писма и језика -раграђивања, раразграбљивања и преимановања српског језика, медиског монопола латиничног, а потискивања ћирилчног писма, јасан је Књажев православан став и осуда  `вуковске секте`, како Књаз назива реформаторе ћириличног писма. Реформаторски покрет Краџића и Даничића је био секташки у односу на вјерски и културни континуитет српског народа, друштвене и духовне односе, карактером и програмом револуционарна религиозна и политичка секта. Југословенски језички пројекат аустрославизма је био негација и разграђивање српског православног предања писмености и државотворности, језичке српске и словенске саборност, као што је то и данас у истој мјери и намјерама.

Писмо Књаза Милоша Владики Његошу 

„Има једна рђава секта, вуковска названа, која  ь (дебело јер)  изоставља, и још гдјекоја измењенија захтева, и све се бојим да не буде отров ученија ове секте и до у Црну Гору, досад свагда чисту и невредиму пребившу, приспео, а ако би то било, то би ми заиста врло тешко и жао пало, јербо је доста верно познато да та секта изостављањем ь  и увођењем некаквог ‘ј` одводи од православља и приводи к римокатоличанству. (Познат ће Вам бити кустос Ц. К. Библиотеке, Копитар, римокатолик, овај је та ученија разврата дао Вуку, а Вук вуче туђу будалаштину не знајући ни шта вуче ни нашта. Но ово, мислим, сами за себе задржите да не дође до нечастивих ушију.) Та је секта и овде била почела исто учење распрострањивати, но ја сам то у согласију с Г. Митрополитом Карловачким Стратимировићем предупредио многе такове књиге у ватру бацивши, а многије читавим сандуком побацавши“.

Писмо је штампано у публикацији `Известија – `Отделенија руског језика и словесности`; Царска академија наука  (1903. т. VIII књ. 3,ст.333)

 

 

Огњен Војводић инфо

 

Поделите:

5 COMMENTS

  1. Nista nije perfektno a kamoli Vuk, ali Vuk je Bogom poslan da ovom narodu „oazbuci“ njegovnarodni jezik kojim je govorio, a koji je nasto transformacijom staroslovenskog jezikatokom turske vladavine.

    Ono sto danas mozedaseuradi jesteda se, recimo, izmeni „J“ sa nekim cirilicnim slovom ali po sistemu jedano slovo jedan glas. Takodje moze da se stimulise povratak srpskih reci, ali rec je manje bitna od azbuke, mada nije nebitno.

    Fenomenalan govor Vucica povodom toga. To je ludost zagovaranje na crkvenoslovenski, koji NIKAD nije bio narodni jezik, nikad Srbi njime nisu govorili, tek deo ijnteligencije i klira, a sto smo dobili od Rusa kao rusku transformaciju staroslovenskog….Tada su Srbi vec govorili drugim jezikom. Srpska azbuka je najbolja azbuka na planeti, a princim „jedno slovo jedan glas“ izuzetnost.

    Sve ostalo su budalastine, pa i Milosevo pismo….logicno je da je covek bio u strahu od katolicizma. Famozno „j“ nije latinizovalo Srbe, dokaz je 700 000 Mucenika u Drugom ratu i svi Muceniciu Prvom, a i mi danas, kao najgori od potomaka koje pominjem, ipak opstajemo….MADA smo potpuno latinizovali pismo.

    Na TOMEmoramo raditi…pa i ti Aufmerskelt…pisi bre cirilicom.

    Veliki Nikolaj je davao svepohvale Vuku, cak uprkos fogmatski losih prevoda Novog Zaveta…

    • Eeeeeej, sto se ono Nevjork zacutao,
      Kazuj nama Vilo gorstakinjo,
      Jes vidjela Malja Petrovica,
      Zivil Maljo u zemaljskom raju,
      Imal ljeba, ima li pogache,
      Imal para da se kuci vrati?

      Odgovara Vila gortakinja:
      Ziv je Maljo, zivlji nego ikad,
      No je bizi, u red je stanuo,
      Mlogi ljudji, i mlogi narodi,
      U red stoje, bonove chekaju,
      Sutra ce se bonovi dijeliti,
      Pred upravom centra socijanog,
      Valja Maljju mjesto zauzeti,
      Valja biti junak u nevolji,
      Smirenjem se silnim opasati,
      Svu noc bdjeti, bonove cekati,
      Svu noc bjeti, Bogu se moliti,
      Za svog pobru Luna Vidovdanca!

      Oooooojjj-ha!

  2. Knez Milos je bio drzavnik. Ali, totalno nepismen.
    Ovo pismo je verovatno pisao neko od retko pismenih Srba onoga vremena.

    Genijalni i vidoviti Vuk – ne samo da je predstavio Evropi Srbe i njihovu kulturu obicaje i istoriju, nego je i uprostio vrlo komplikovano crkveno staroslovensko pismo.

    Naravno, bilo je otpora. Kada je pre 200 godina izdao svoj prvi srpski recnik (1818 godine), ostro mu je zamereno sto se medju unetim recima nalaze i nazivi polnih organa. Jednom prilikom, neka gospodja ga je napala upravo zbog toga sto je u recniku naisla na naziv muskog polnog ograna, na sta joj je Vuk odgovorio : “Od 26 270 reci – ti se zeno uhvati bas za ku*ac”.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here