Хашки трибунал опет прети Шешељу

Поделите:

Жалбено веће је упозорило Шешеља, уколико остане при ставу да „никада више неће добровољно доћи у Хашки трибунал“, па ни на жалбену седницу, да ће му бити постављен бранилац по службеној дужности

Жалбено веће Хашког трибунала позвало је данас лидера СРС Војислава Шешеља да у року од 10 дана поново определи да ли ће лично присуствовати седници по жалби тужилаштва на пресуду којом је 31. марта 2015. ослобођен свих оптужби хашког тужилаштва за ратне злочине у Хратској и БИХ.

У допису Жалбено веће је упозорило Шешеља, уколико остане при ставу да „никада више неће добровољно доћи у Хашки трибунал“, па ни на жалбену седницу, да ће му бити постављен бранилац по службеној дужности који ће заступати његове интересе.

Веће је подсетило и да се Шешељ током поступка бранио сам, без адвоката, те да је његово присуство на седници већа обавезно, осим у случају да га заступа адвокат.

Залбено веће Трибунала је навело да Шешељ има право да ток седнице прати путем видео-конференцијске везе и учествује у њеном раду.

На седници већа, која још није заказана, хашко тужилаштво ће образложити своју жалбу на пресуду.

Тужилаштво је жалбом у писаном облику тражило да се пресуда преиначи у осуђујућу и да се Шешељу изрекне 40 година затвора.

Лидер радикала је дао свој писани одговор на жалбу, одбацивши све њене наводе.
Он је после 12 година поступка, 2015. првостепено ослобођен свих оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ током ратних сукоба и протеривање Хрвата из Војводине.

Ослобођен је по свих девет тачака оптужнице: прогон као злочин против човјечности, убиство као кршење закона и обичаја рата, мучење као кршење закона и обичаја рата, окрутно поступање као кршење закона и обичаја рата, депортација као злочин против човјечности, нехумана ђела и присилно премјештање злочин против човјечности, безобзирно разарање града као кршење закона и обичаја рата, уништавање или хотимично оштећивање вјерских и образовних као кршење закона и обичаја рата, пљачкање јавне и приватне имовине као кршење закона и обичаја рата.

 У притвору Хашког трибунала био је од 2003. године када је добровољно отишао у Хаг, па до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због нарушеног здравља.

Он није присуствовао ни изрицању првостепене, ослобађајуће пресуде 31. марта 2015.

 

Танјуг

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here