10 ТАЈНИХ психолошких експеримената над људима

0
311
Поделите:

Студенти психологије уче на факултету о мноштву занимљивих експеримената који су дали интересантне резултате и понекад изазвали праве револуције у поимању људске природе. Међутим, неки од њих данас уопште не би били изводљиви нити етички оправдани.

 

  1. Три Христа у Ypsilanti

 

Психолог Milton Rokeach је 1959. ‘’спојио’’ три психијатријска пацијента са идентичном делузијом – да су Исус Христ – да заједно проведу две године у Ypsilanti болници у Мичигену. Његов циљ био је да види да ли ће ово заједничко бивствовање променити њихове делузије.

 

  1. Пројекат МКУлтра

 

Пројект МКУлтра – био је програм ЦИА у педесетим и шездесетим годинама прошлог века, у коме су ментална стања учесника мењана и манипулисана уз помоћ различитих дрога, хипнозе и депривације сна. Тешко је утврдити шта се заиста дешавало јер су многи документи из овог пројекта уништени, али сумња се да је било и мртвих.

 

  1. Стенфордов затворски експеримент

 

Експеримент Philipa Zimbarda, у коме су појединим студентима на Универзитету Станфорд дате улоге да ‘’глуме’’ чуваре а другима да глуме затворенике и који је морао бити прекинут јер су ‘’чувари’’ почели заиста да злостављају ‘’затворенике’’. Зимбардо је интерпретирао ове резултате тако да у појединим околностима и добри људи морају постати зли, и ово теоријско полазиште је искористио и да објасни дешавања у Абу Гхраиб затворском кампу у Ираку у период од 2003. и 2004.

Међутим, ово ситуационистичко тумачење оповргавали су многи психолози, а нарочито Steve Reicher и Alex Haslam. Они су у својој ‘’затворској’’ студији пронашли да људи не реагују увек на токсичне околности, већ, напротив, највећу моћ има група која успе да изгради осећај заједничког идентитета. Критичари су појаснили да је Зимбардо инструисао своје чуваре да се понашају на злостављачки начин, као и да су се многи чувари понашали адекватно. Дебата се наставља а инспирисана овим експериментом снимљена су два филма.

 

  1. Мали Алберт

 

John Watson, „отац бихејвиоризма“, користио је сирочиће за своје експерименте. Чувени експеримент са малим Албертом, имао је за циљ да утврди да ли је страх урођена или условљена реакција. Деветомесечни дечак био је изложен белим пацовима, зечевима, изгорелим новинама. Алберт није показивао страх од пацова пре него што је заједно са овим стимулусом био изложен јаком звуку. Потом је Алберт асоцирао овај звук са појавом пацова и развио снажан страх од њега, па је чак и генерализовао страх и почео да показује велики стрес при погледу на било шта што је бело и ‘’пуфнасто’’. Најтужнији део експеримента био је што Алберт никада није десензитизиран на овај страх.

 

  1. Лажна сећања

 

Elizabeth Loftus и Jacqueline Pickrell доказале су колико је лако ‘’исфабриковати’’ сећања то јест створити код људи лажно сећање на то да су као деца били изгубљени у тржном центру. Ова лажна сећања била су испричана људима заједно са истинитим причама из детињства, и у току неколико интервјуа ова прича је апсорбована у стварна сећања тако да су учесници мислили да им се заиста догодила. Ово истраживање показало је колико је сећање релативно и сугестибилно.

Тако је додатно актуелизована сумња о лажним сећањима на сексуално злостављање и дат је допринос дебати о природи лажних сећања, потискивања и оживљених сећања.  Међутим како су неки од учесника у теорији заиста и могли имати успомену на то да су се изгубили у тржном центру, каснија студија доказала је да је лако искристалисати лажно сећање и на то да су испитаници срели Душка Дугоушка.

 

  1. Аверзивна терапија хомосексуалности

 

За време апартхејда, армија Јужноафричке републике приморавала је војнике хомосексуалне оријентације, и мушке и женске, да прођу операцију промене пола, и били су изложени у току седамдесетих и осамдесетих година хемијској кастрацији, електрошоковима и разним другим неетичким процедурама. Није познат тачан број војника који су ово прошли али се говори о бројци од 900 који су у војним болницама били део покушаја да се хомосексуалност ‘’искорени’’. Мало је документованих случајева али већина војника (мушких и женских) били су млади, старости између 16 и 24 године.

 

  1. Вуду корелације

 

Voodoo correlations in social neuroscience – voodoo у значењу нечег спиритуалног или непостојећег, је студија коју су спровели Ed Vul и његове колеге. Анализирали су преко педесет студија које су испитивале локализоване механизме мождане активности са специфичним аспектима понашања или емоција, као на пример да је осећај напуштености повезан са активношћу у предњем делу кортекса. Вул је сматрао да су добијене корелације последица анализа које нису добро извршене. Овај став је изазвао гнев многих истраживача у области физиологије нервног система, који су онда, заузврат, критиковали Вулову методологију, али остале су недоумице у вези са добијеним корелацијама.

 

  1. Монструозни експеримент

 

The Monster Study је извео ‘’стручњак’’ за развој говора Wendell Johnson и студенткиња Mary Tudor Jacobs. Johnson је веровао да је муцање условљено оштрим односом родитеља према дјеци, критикама, итд. Стога је узео за узорак двадесет двоје сирочади која претходно нису имала проблема са муцањем, и једну групу изложио третману, похвалама и позитивном ставу, док је друга група изложена порузи и називани су ‘’муцавцима’’. На крају студије ниједно дете из експерименталне групе није развило проблем са муцањем али су зато развили веома ниско самопоштовање.

 

  1. Експеримент са резус мајмунима

 

Dr Harry Harlow узимао је младунчад резус мајмуна који су већ развили присан однос са мајкама и стављао их у тзв. ‘’Pit of despair’’, кавез, како би раскинуо ову везу. У овом кавезу мајмунчићи су држани по годину дана, сами, без икаквог контакта. Многи од њих изашли су из кавеза психотични, битно измењени, и никад се нису опоравили. Двоје се изгладнело до смрти. Харлоw је закључио да чак ни срећно и нормално детињство није гаранција против депресије. Чак и покрет за права животиња у Сједињеним државама настао је делимично и као реакција на Харловљеве експерименте.

 

  1. Случај „David Reimer“

 

David Reimer  је рођен 1965. године у Канади. Када је био на узрасту од осам месеци током обрезивања његов пенис је спаљен. Родитељи су посетили Johna Money, који им је предложио да њихова беба прође промену пола. Сложили су се са тим не знајући да је докторова намера била да докаже да је родни идентитет стечен а не урођен, јер је био присталица теорије о ‘’родној неутралности’’. Давиду су одстрањени тестиси и давани су му хормонски суплементи и име Бренда.

Међутим Бренда се понашала као дечак и била веома збуњена по многим питањима. У међувремену је Брендина мајка постала суицидна, отац алкохоличар а брат депресиван. Када је имала 14 година, Бренди је откривена истина о њеном полу. Одлучила је да поново постане Давид и подвргла се реконструкцији пениса, престајући да узима естроген. Психолог Money је наставио да тврди да је експеримент био успешан. Давид је у тридесет осмој години извршио самоубиство. Иначе је овај случај у медицине најпре вођен као анониман, без откривања ко је Давид али је Давид сам разоткрио свој идентитет.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here