Драгослав Бокан: Светосавски орден у правим рукама, али без одговарајућег интересовања српске јавности

Поделите:

Јуче је, у Бачу, на дан прославе Патрона Епархије бачке (празник Чуда Светог Архистратига Михаила), црквењаку из Руменке, Мирку Новаковићу, лично уручено високо одликовање Српске Православне Цркве – орден Светога Саве, „за животом показану љубав према светој Цркви, истрајно сведочење Христа, као и за вишедеценијско ревносно обављање црквењачке службе при храму Божјем“ (како је наведено у образложењу доделе овог ордена).

Али, о томе нико не извештава на интернету, нико не пише о овом, несебичном жртвом испуњеном животу црквењака Мирка.
То, једноставно, није довољно интересантно ни телевизијама, ни порталима, ни форумима, ни утицајним блогерима и фејсбук делатницима.
Ко да пише о једном тихом, скромном битисању и о тако дискретном хероју, када се тиме не могу потпаљивати најниже страсти и распламсавати „правдољубива“ мржња према нашој (од незадовољних Срба распетој) Цркви?
Кога то занима, кад оваква вест одудара од онога што смо навикли да читамо и пратимо по овдашњим медијима и објавама?

Сувише је нормално, позитивно и охрабрујуће да бисмо тиме доливали уље на ватру и разгоревали ломачу на којој, привезана уз стуб стама, страда СПЦ. Па оваква вест зато није доспела, ето, ни до најмањег делића макар неке успутне и на дну стране затурене информације (наравно, осим на понеком службеном црквеном сајту).

Зато користим ову прилику да господину Мирку Новаковићу, црквењаку из Руменке, честитам братски и од срца ово вишеструко заслужено признање! И да му пожелим „многаја љета“, као једном од оних „најмањих“ који ће добити своје место у првим редовима српског светог сабора онда када нам, свима, буде суђено („ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинитог“).

Размислите о овом скоро-па-незнаном јунаку црквене прославе у вароши по којој је епархија Бачка добила своје име. И о нама и нашим гресима (од сујете, преко лакомислености и олаког суђења, па до гордости и злонамерног клеветништва), који нас свакодневно удаљавају од спасења и места у вечности за којим чезнемо…

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Ореденом је требало одликовати и грчког поморског официра који није
    хтео да исплови својим бродом, у време бомбардовања Србије 1999.,
    не желећи да напада своју ПРАВОСЛАВНУ БРАЋУ – СРБЕ!!!

    Такође, треба одликовати и Драгана Давидовића, монаха Антонија , који
    је са неколицином истомишљеника – њих неколико десетина – јавно
    изашао на улицу и стао наспрам срамне СОДОМИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ:

    https://www.youtube.com/watch?v=Rley1z0AntQ

    Требало је и “одликовати“ и самога Творца – Господа Бога, једним
    захвалним молебаном – што је удостојио Србију јаког ветра и обилне
    кише, те су Србија и град Београд “ПРОВЕТРЕНИ“ и “ОПРАНИ“ од
    СОДОМИЈСКЕ ПОШАСТИ!!!

    Драган Славнић

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here