Ево на шта су Срби све спремни ради посла у ЕУ

0
155
Поделите:

Да би прескочили бирократске баријере и домогли се посла у земљама Европске уније, грађани Србије спремни су да постану држављани Бугарске, Румуније, Мађарске, па чак и Хрватске.

Један од најуноснијих бизниса у Македонији — посредовање за добијање буграских пасоша, прилично је добро развијен и у Србији, још од уласка Бугарске у Европску унију 2007. године, кад је кренула навала за „папиром“ који отвара врата све затвореније Уније.

Према неким подацима, у првом налету чим је Бугарска постала чланица ЕУ, око 30.000 грађана Србије конкурисало је за држављанство суседне нам државе. Истовремено, јавили су се и бројни посредници који за одређену новчану суму, наводно, убрзавају процедуру која траје између једне и три године.

Владимир Захаријев, председник општине Босилеград и Националног савета бугарске националне мањине у Србији, каже за Спутњик да због тога што са бугарским пасошем грађани Србије могу да се запосле у земљама ЕУ, много њих и који испуњавају и који не испуњавају услове, траже бугарско држављанство.

Услед навале, појавили су се одређени „лоши људи“ који су заинтересованим грађанима Србије узимали не мале паре не би ли им „средили папире“, а међу којима је много превараната.

„Онда смо ми и као општина и као Национални савет решили да им помогнемо с циљем да се нико не окористи бугарском националном мањином и да спречимо такве људе да им за то узимају паре. Тако да се општина од 2008, 2009. године убацила да им потпуно бесплатно, логистички помогне. Дођете, бесплатно се пријавите, обраде се документи, ако имате право (на држављанство) усмеримо вас где да преведете документа, одведемо вас у Софију у надлежну агенцију да предате документа, а тамо само треба да платите таксе. Ми од тога немамо ништа. То је засметало одређеним структурама и оне и дан данас бију по нама. То су Бугари за паре, квазибугари“, каже Захаријев.

Према његовим речима, интересовање за бугарске пасоше је било велико и они су помогли многим људима да не буду „очерупани“. Више од 5.000 људи поднело је преко општине Босилеград и Националног савета бугарске мањине захтеве за добијање држављанства.

Грађани Србије и данас, каже Захаријев, спорадично подносе захтеве за добијање бугарског држављанства, док је највећа навала за бугарским пасошима била пре годину до две.

Захаријев објашњава да они који имају бугарско порекло, односно могу да у општинским или црквеним књигама нађу доказе да су им баба или деда, или неки други блиски чланови породице били Бугари, лако могу да добију бугарске папире.

Осим бугарског држављанства, грађани Србије, претежно из Војводине, заинтересовани су за добијање и румунског, а посебно мађарског држављанства. Откад је 2010. године у Мађарској усвојен Закон о поједностављеном поступку стицања мађарског држављанства, за само две године је у конзулату у Суботици поднесено око 37.000 молби за стицање држављанства.

У последње време, мађарско држављанство интересантно је и због тога што отвара могућност аплицирања за повољне кредите за поспешивање привреде у Војводини, које даје Влада Мађарске.

Да би заинтересовани грађанин Србије добио мађарско држављанство није битна његова национална припадност, већ да су му преци живели на територији Мађарске, као и да говоре мађарски језик. Познавање мађарског језика је главна препрека за брзо стицање држављанства те земље ЕУ.

Пасош земаља ЕУ који је најзаступљенији међу грађанима Србије свакако је хрватски који је отварао многа врата европских земаља ЕУ и пре него што је „најмлађа чланица“ званично постала пуноправна чланица Уније. Због све теже економске ситуације у Србији, ни преживеле жртве „Олује“ и „Бљеска“ нису гадљиве на „путовницу“.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here