Генијалан одговор војводе Живојина Мишића оставио је краља без текста

7
4698
Поделите:

Војвода Живојин Мишић запамћен и као један од највећих војсковођа Србије, али и човек “без длаке на језику” који увек говори оно што мисли.

– У рату се лако губи глава, али се лако губи и образ , а част и образ били су му најважнији и у мирнодопским данима– његове су речи.

Следећа прича се збила средином 1920. године и била је жесток ударац на здравље већ остарелог војводе.

Наиме, након што се, иако болестан, Мишић прихватио дужности начелника Генералштаба војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, врховни командант, регент Александар Карађорђевић, свратио је у његову канцеларију која се тада налазила у згради Војне академије и затражио да му војвода Мишић одмах саопшти детаљне податке о некој мало важној ствари.

Војвода је позвао свог ађутанта и издао наређење да му се потребни подаци пронађу у архиви и доставе, али регенту ово није било довољно добро.

– Па зар ви о томе не знате? – питао је Мишића.

– То је таква капларска ситница да ја њу не само да не могу него и не треба да памтим– одговорио је војвода.

Изгледа да је ова опаска увредила врховног команданта.

– Зар је то ситница кад ја тражим!? – упитао је љутито.

– Ма ко да је тражи то је ситница, и ја то не знам – образложио је Мишић.

Ово је потпуно разбеснело регента Александра.

– Не знате! А шта ви знате? Ви ништа не знате! Ништа! – повикао је.

Овако оштар став је вероватно много повредио остарелог војсковођу. Одговорио је у свом стилу.

– Ја ништа не знам? Па зар ви то тек сада видите, после Мионице и после Сувоборске и Колубарске битке, после Битоља и Кајмакчалана, после Доброг Поља и заробљавања маршала Макензена и после Словеније. Види се колико сте ви видовит када тек сада запажете да ја ништа не знам. Чудим се и не могу довољно да се начудим што ме још држите и трпите на овом месту. Постарајте се да за ово место нађете погодније лице које више зна, а ја онако мислим да ми овде више није место– рекао је.

Није много прошло, а Живојин Мишић је пао у болесничку постељу. Упућен је на лечење у Париз али, након што је утврђено да се за њега не може много учинити, тражио је да се врати у Београд.

Последње дане је провео у Врачарском санаторијуму. Четрнаест месеци се борио са болешћу. За то време, Александар Карађорђевић га је посетио само једаном, на Петровдан 1920. након чега је одржао говор одавши Мишићу највеће поштовања и истичући његове заслуге у борби за слободу Србије.

Војвода Живојин Р. Мишић је преминуо у Београду 20. јануара 1921. у 5.30 часова пре подне. Било му је 65 година.

Поделите:

7 COMMENTS

  1. O odnosu vojvode Mišića i tog sujetnog i gramzivog lика, koji je (na žalost Srba) bio njihov (i još nekakav) „kralj“, odnosno tkz. države SHS a zatim isto tkz. „Jugoslavije“ zna se dosta toga, međutim, da li zna onaj mamlaz što sada živi u Beogradu (u Belom dvoru) i ništa korisno za državu ne radi a živi na račun naroda i izdaje se za nekakvog „prestolonaslednika“ (odnosno potomaka tog idiota) a nije naučio ni srbski jezik još da govori! Na osnovu čega taj mamlaz polaže pravo kada taj njegov deda (koji je svojim idiotizmima tiranisao vojvodu Mišića) na osnovu čega polaže pravo na „presto“ kada je upravo ON, (taj idiot kralj tkz. Jugoslavije ukinuo Srbiju kao državu i monarhiju!

    • Hm,hmm…dekretom,ustavom monarhije,osnivac je predvideo,da odsustvo monarha iz zemlje,duze od sest meseci, gasi se tron..znaci, prdnuli su u cabar,jos pred kraj 1941. Godine.

  2. Миха, па ово је још једна од прича из кухиње Друга Тита:
    у Великом рату били су сјајни и војници и војводе,
    само им врховни командант (Александар) није био дорастао.

    • Hm,hmm..mesas babe i zabe, Aleksandar je bio dobar vojnik,ali politicar ne bas. li, Klauzevic je postavio kao pravilo “ rat je nastavljanje politike,drugim sredstvima“,.. Tu su se negde,zamrsile pertle Aleksandra,na kartonskim cokulama. Korosec,je to sve propratio izjavom…“ Dobrog su nam konja dali za jahanje,vraticemo im ragu“… Itd,itd Cini se, da su Vuk Draskovic,i ostali “ monarhisti“, od rage,napravili kljuse,koje nece ni klanica da primi, da pravi kobasice.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here