Била је једна од талентованијих уметница на овим просторима. Пре девет година, на данашњи дан умрла је у свом стану у Београду од прекомерне употребе наркотика.
Често је, последњих неколико година живота, говорила да је остала без блиских људи и да су је многи пријатељи и колеге напустили. У тој самоћи је изгледа дочекала и своје задње дане. Сахрањена је у родном селу Доња Горевница код Чачка.
На сахрани се само потврдило оно што је и сама за живота говорила. Нико од колега није дошао на последњи поздрав са Соњом.
Два месеца пред смрт је у једном од последњих интервјуа изговорила нешто од чега се и многи данас најеже кад чују, а најбоље је описивало њен турбулентан живот.
О породици и деци је говорила и гостујући у емисији „Балканском улицом“:
– Некада сам хтела и да се удам, да будем конзервативна, да имам децу. Нисам јурила фрајере, а прогласили су да имам сиду и да се дрогирам. Боже опрости, сачувај и саклони. Можда сам у другој половини живота постала то што су желели – рекла је том приликом.
Последњи интервју Соња је дала само 2 месеца пре смрти, у јулу 2008. године, за црногорске „Вијести“.
– Оно чиме могу да се понесем, не поносим, него понесем, то је што сам успела да избришем границу између живота и позива. Да ли то сваки пут успешно дочарам и до које мере могу да владам сценом не знам. Трудим се да моја реч довољно дуго путује да може публици да задржи пажњу, јер, и после толико година, ја и даље бринем о томе шта публика мисли – рекла је тада.
У овом разговору, на степеницама градске тврђаве у Никшићу, подсетила се речи своје баке која јој је увек говорила да се у људским очима све може прочитати. У њеним очима тада се видела туга и самоћа.
– Има још једна бакина изрека које се често сетим – жагре ти се очи. Данас би многим генерацијама, када прође поноћ, могли то да кажемо. А њима очи жагре од ко зна чега, а то није добро ни за њих ни за породицу – рекла је глумица, и додала:
– Изгледа да је самоћа цена моје слободе.
Два месеца после ових речи Соња је заувек склопила очи.
