„Српски Јерусалим“ на Крфу

Поделите:
Депримира да се драстично смањио број школских екскурзија које су раније долазиле из Србије али зато, из Републике Српске, одакле је српској војсци у Првом светском рату приступио велики број добровољаца, долази све више посетилаца, напомиње кустос у Српској кући на грчком острву Крф, Љубомир Сарамандић.

Он поручује да повлачење око 400.000 српских војника и избеглица преко Албаније 1915. године у Првом светском рату, или албанска голгота, треба да буде надахнуће и инспирација за будуће генерације.

– Нове генерације живе у свету површног хедонизма, потребе за задовољствима и уживањем, након чега наступају апатија, незадовољство, па и себичност – наводи Сарамандић у интервјуу Срни.

Он објашњава да су долазак на Крф и посета местима српског страдања, међу којима је и острво Видо, потребни да би се „изнутра покренули супротан механизам и патриотизам, који је само прелазна фаза ка питању смисла, пуноће и квалитета живота“.

– Нема правог живота без пожртвовања, националне дисциплине, солидарности и одузимања од сопственог ега, како су у Великом рату чинили српски војници и државно руководство – оцењује Сарамандић.

Велики број српских ратника сахрањен је у мору крај тог острва, односно у Плавој гробници, коју је опевао песник Милутин Бојић. На острву је од 1936. до 1939. године изграђен маузолеј на чијим су мермерним зидинама 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањене су у два спољашња бочна камена бункера. Код маузолеја-костурнице је и споменик Камени крст, који је 1922. године подигао регент Александар Карађорђевић.

„Доласком овде, млади то често схвате. Посматрајући албанску голготу, као историјски тренутак који у својој трагедији има величину, могли бисмо да се запитамо да ли смо данас као нација спремни за тако велике жртве.

Мислим да ово место, које нас не дели идеолошки и географски, те системски приступ овом питању, који би требало да дође са врха државе, могу имати важну улогу у формирању идентитета наше нације. Срби су тај идентитет почели да губе управо пре 100 година“, напомиње Сарамандић.

Одговарајући на дилеме да ли су огромне жртве могле бити избегнуте капитулацијом Србије, он каже да се проценом тадашњег историјског тренутка може рећи да таква одлука – није долазила у обзир.

Депримира да се драстично смањио број школских екскурзија које су раније долазиле из Србије али зато, из Републике Српске, одакле је српској војсци у Првом светском рату приступио велики број добровољаца, долази све више посетилаца, напомиње кустос у Српској кући на грчком острву Крф, Љубомир Сарамандић.

Он поручује да повлачење око 400.000 српских војника и избеглица преко Албаније 1915. године у Првом светском рату, или албанска голгота, треба да буде надахнуће и инспирација за будуће генерације.

– Нове генерације живе у свету површног хедонизма, потребе за задовољствима и уживањем, након чега наступају апатија, незадовољство, па и себичност – наводи Сарамандић у интервјуу Срни.

Он објашњава да су долазак на Крф и посета местима српског страдања, међу којима је и острво Видо, потребни да би се „изнутра покренули супротан механизам и патриотизам, који је само прелазна фаза ка питању смисла, пуноће и квалитета живота“.

– Нема правог живота без пожртвовања, националне дисциплине, солидарности и одузимања од сопственог ега, како су у Великом рату чинили српски војници и државно руководство – оцењује Сарамандић.

Велики број српских ратника сахрањен је у мору крај тог острва, односно у Плавој гробници, коју је опевао песник Милутин Бојић. На острву је од 1936. до 1939. године изграђен маузолеј на чијим су мермерним зидинама 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната. Кости 1.532 непозната ратника сахрањене су у два спољашња бочна камена бункера. Код маузолеја-костурнице је и споменик Камени крст, који је 1922. године подигао регент Александар Карађорђевић.

„Доласком овде, млади то често схвате. Посматрајући албанску голготу, као историјски тренутак који у својој трагедији има величину, могли бисмо да се запитамо да ли смо данас као нација спремни за тако велике жртве.

Мислим да ово место, које нас не дели идеолошки и географски, те системски приступ овом питању, који би требало да дође са врха државе, могу имати важну улогу у формирању идентитета наше нације. Срби су тај идентитет почели да губе управо пре 100 година“, напомиње Сарамандић.

Одговарајући на дилеме да ли су огромне жртве могле бити избегнуте капитулацијом Србије, он каже да се проценом тадашњег историјског тренутка може рећи да таква одлука – није долазила у обзир.

„Било је идеја о противнападу, али са малим шансама за успех. Зато је донесена једногласна одлука о повлачењу пред аустроугарским, немачким и бугарским снагама, при чему нико није свесно кренуо у погибију.

Дакле, овај историјски тренутак треба оставити оваквог какав јесте и не заборавити да је након великог страдања дошло до велике победе“, истиче Сарамандић.

Он најављује да ће наредне године бити обележен век од победе српске војске која је, након опоравка, пробила Солунски фронт 1918. године и тријумфално ослободила српске просторе.

„То је најважнији празник који треба да обележимо, а у Београду ће бити централна свечаност. У непосредној будућности, Крф би требало да посете официри из Републике Српске у Оружаним снагама БиХ“, наводи Сарамандић.

Он позива све грађане Републике Српске да дођу на Крф и виде и осете зашто је ово острво важно за цели српски народ.

Сарамандић истиче да се број посетилаца Српске куће и других значајних места српског страдања током последњих 17 година готово удесетостручио, што би могло да потврди речи митрополита Димитрија да ће Крф једном бити српски Јерусалим и збориште нових, срећних и захвалних генерација Срба потомака.

Он подсећа да је 1915. године у повлачење преко Албаније кренуло више од 400.000 српских војника и цивила.

Одступницу Србима тада је у Мојковачкој бици штитила војска Црне Горе под командом сердара Јанка Вукотића.

Ипак, хладна зима, глад и напади албанских племена однели су на том путу око 240.000 живота, а након ултиматума руског цара Николаја Другог Романова да ће потписати сепаратни мир са Немцима, савезници су бродовима на Крф отпремили 150.000 људи, док је у Тунис отишло 12.000 војника.

Српска кућа на Крфу посвећена је Србима који су боравили на том острву од 1916. до 1918. године, а у њој се налази и Почасни конзулат Србије.

Поделите:
0 replies

Оставите коментар

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *