Вукашин Обрадовић о штрајку глађу: Ово је био потез из очајања

0
195
Поделите:

„Али сам у једно сигуран – даља понижавања, даља малтретирања нас новинара и редакције Врањских и мене лично нисам спреман да трпим. Нисам спреман да учествујем даље у том игроказу где ће своје лицемерје да показују и разне међународне организације које траже доказе за цензуру или за неравноправан третман медија у Србији“, казао је Вукашин Обрадовић.

„Хоћемо ли да наставимо даље овако, да будемо свакога дана понижавани, називани погрдним именима, хоћемо ли да наставимо по тим условима да радимо или нећемо?“. Та питања отворио је директор Врањских Вукашин Обрадовић у разговору за Радио Слободна Европа.

То су одговори које очекујем од новинара и јавности када је мој лични протест већ прешао границе медија у коме радим и града у коме живим, изјавио Обрадовић.

„Ова врста притиска гора је него 90-их“, сматра Обрадовић који је донео одлуку о престанку излажења Врањских после 23 године.

Још један број „Врањских“ наћи ће се пред читаоцима следећег четвртка у дневном листу „Данас“, што Обрадовић наводи као пример новинарске солидарности. Даље излажење овог недељника зависиће од одговора на питања које је Обрадовић поставио новинарима и јавности.

Упитан зашто се одлучио на протест Обрадовић је одговорио: „Морам да признам да је ово био потез из очајања. Не могу да будем неискрен и кажем да је то било сувише рационално и промишљено. Али после 23 године и свега онога са чим су се Врањске суочавале у овом периоду и последњих догађаја, у тренутку када сам се одлучио за штрајк глађу, ја нисам видео никакву другу могућност свог личног, понављам личног, протеста против оног што се дешава са Врањским и око Врањских“, рекао је он.

Обрадовић је још изјавио да су Врањске део шире слике, и да то никако не може да се пренебрегне.“Међутим, ја сам се овога пута фокусирао на оно што нас мучи, свестан у великој мери да се све оно што се дешава у Србији прелама и на Врањске, али да се на нашем примеру, рекао бих, много изоштреније види. Морам да поновим нешто“, рекао је Обрадовић, „пошто се у делу јавности и медија који је наклоњен Влади изврће да сам ја ово урадио због тога што је изостала помоћ државе или због тога што тражим помоћ од државе, дакле, не. То јесте део проблема, али проблем што се тиче Врањских, а верујем и осталих медија у Србији, је много шири. Проблем је дошао до те мере да ја и новинари Врањских морамо да донесемо одлуку хоћемо ли и даље да учествујемо у нечему што је понижавање новинара који критички мисле, систематско уништавање медија који не желе да се подвргну контроли и на крају удар на лично достојанство, чак и породицу, нас који смо на супротној страни од оног што заговарају прорежимски медији“, рекао је Обрадовић.

Обрадовић је и разговору за Радио Слободна Европа објаснио да Врањске нису излазиле једино за време бомбардовања те да је његова породица била а и даље јесте изложена разним притисцима.

На питање да ли се буди медијска сцена Обрадовић је одговорио: “ Не могу у овом тренутку да изнесем дефинитивну процену. Број људи који се окупио у Београду, реакције које су се јавиле, дају ми извесно охрабрење. Ја сам био извесно време председник Независног удружења новинара Србије, нисам неискусан новинар, али не могу да вам дам дефинитиван одговор јер се пречесто та енергија, то незадовољство губило у разним врстама компромиса, компромиса са влашћу или наших међусобних неслагања или недостатка солидарности. Ми ћемо издати још један број у дневном листу „Данас“ следећег четвртка и то због тога што сматрамо да је то пример новинарске солидарности. Захваљујемо се колегама из „Данаса“ на тој понуди. Али да ли ћемо престати потпуно да излазимо зависи од свега овога о чему сам до сада говорио. Моју чврсту одлуку да престанемо да излазимо је поколебао само тај тренутак да постоји нека довољна енергија да се једном озбиљно проговори са чим се суочавају новинари који су на удару власти. И од тога ће зависити и одлука шта ће бити са Врањским. Ја сам је само одложио до тог тренутка. Уколико се и овога пута покаже да ћемо ми остати разједињени и без јасног става, без јасног одговора на све ово што се дешава са слободним медијима, Врањске ће бити дефинитивно затворене, дефинитвно угашене, а ја ћу ваљда успети нешто да нађем да радим, мада не знам шта друго да радим, да себи и својој породици осигурам основну егзистенциј“, казао је он и додао:

„Али сам у једно сигуран – даља понижавања, даља малтретирања нас новинара и редакције Врањских и мене лично нисам спреман да трпим. Нисам спреман да учествујем даље у том игроказу где ће своје лицемерје да показују и разне међународне организације које траже доказе за цензуру или за неравноправан третман медија у Србији“, казао је Вукашин Обрадовић.

 

 

 

Недељник

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here