Душан Буковић: О тексту Анђелковића и какав је злотвор био Коча Поповић

8
1430
Поделите:

Драгомир Анђелковић је написао чланак под насловом „О Кочи Поповићу и српској историјској (не)свести“ у којем аутор говори ко је у ствари био Коча Поповић. Имајући у виду да је Коча Поповић (1908-1992) био представник интернационалног београдског антисрбског естаблишмента и Брозовог великохрватског робовласничког и троцкистичко-комунистичког режима, иначе цинцарског порекла.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату од 1937 до 1939. године. По завршеном грађанском рату вратио се у септембру 1939. године са извесном групом југословенских троцкиста у Југославију.

За време покретања тз. буржоаско-демократске револуције у Србији у јулу 1941. године, која је била само нагли прелаз у Брозову великохрватску троцкистичко-комунистичку револуцију, придружио се Небојши Јерковићу и Данилу Лекићу.

Из тих дана датираjу стравични комунистички злочини над српским родољубима у Србији. Да би Брозови комунисти-троцкисти доказали своју верност парији, убијали су своју браћу и своје очеве.

Поменули бисмо случај Богољуба Манчића из мачванског села Засавице, који је добио наредбу од Јерковића, Лекића и Поповића да убије свога рођеног оца, сеоског млинара-кулака, зато што је био отворени непријатељ тз. народноослободилачке борбе и што је под окупацијом наставио да меље жито. Манчић је после дужег колебања и размишљања, будући да је била у питању његова глава, ако не изврши задатак старешинског кадра, који га је свесно увукао у разне друге злочине, ово и учинио. Отишао је са партијском тројком у своје село Засавицу, опколио кућу свога оца, којег је затекао на спавању и лично га убио из пиштоља, затим му одсекао главу, насолио и ставио у зобницу, однео и предао Јерковићу, Лекићу и Поповићу.

Игром случаја, приликом немачке потере Богољуб Манчић је ухваћен и спроведен у логор у Шапцу. Цео овај случај је признао и детаљно описао пред иследником Београдске специјалне полиције. У току Другог светског рата, као Брозов и Рибарев слуга и сарадник, Поповић је водио између осталих, партизанске преговоре у Загребу са хрватским усташама и немачким окупаторима у име ЦК и Врховног штаба (1).

Ваља потсетити се и на Поповићев интервју из 1991. године, који је дао Дину Фрескобалдију за италијански лист „Венерди“, у којем дословно стоји: „На питање куда иде Југославија и да ли је ЦИА у праву кад прогнозира грађански рат у земљи, Коча Поповић одговара: ‘Ситуација је катастрофална. Сви бивши комунисти су за читав век у заостатку за Западом… Ја сам рођен у Србији, али више се не сматрам Србином. Зашто бих се тако осећао кад у Београду данас командују наследници четника против којих смо се борили током целог рата. Срби су остали на грађанском и културном нивоу од пре сто година! Словенци и Хрвати су отишли даље од Срба и зато је праведно да наставе својим путем. Имају право да се отцепе’…“ (Види: С. А. Кочино мишљење о Србима, „Политика“, 16. јануар 1991).

(1) Перо Попивода, генерал-мајор Југословенске Армије, Издајнички рад кликеТита-Ранковића у периоду народно-ослободилачке борбе југословенских народа, „ За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5.Х.1949).

Поделите:

8 COMMENTS

  1. lik koji je spasao Tita iz obruča na Sutjesci……
    probio se samovoljno na liniji obruča koju su držale ustaše na koti Balinovac…….
    danas je tu šuma sa velikim drvećem a u junu 1943. tu je bila livada sa ustaškim rovovima,čista padina gde ni ptica nije mogla preleteti a da je ne dočeka ustaški rafal iz mitraljeza……
    Koča i partizani su krenuli na juriš svi zajedno kažu čak i kuvari i bolničarke su učestvovali u proboju,ranjenici zavijeni u zavoje…..
    praktično sve što je bilo živo i moglo da trči sjurilo se niz tu padinu Balinovac……
    mnogi su pali pokošeni ali koji su uspeli da uskoče u rovove i dohvate ustaše za grkljan nisu zažalili truda..
    probili su obruč i napravili uzak koridor kroz koji su ostale jedinice nesmetano izašle u šumski deo planine Zelengore a kasnije i na put Kalinovik-Foča koji je bio jedini izlaz iz agresorske zamke…..
    mnogi su ostali zarobljeni u klancu Sutjeske jer je koridor odolevao pritiscima samo 12 časova posle čega su nemci ponovo zatvorili izlaz..
    po nemačkim podacima u operaciji „Shwartz“ je ubijeno oko 16000 partizana i njihovi pomagača u glavnom seljaka iz obližnji sela..

  2. u toku rata Koča je bio genijalan strateg,proslavljen u mnogim bitkama..
    oficir za primer što bi se reklo,hrabar i požrtvovan nije se ustručavao da glavu stavi u torbu i zajedno sa borcima partizanima jurne u proboj……
    zato su ga svi cenili i uvažavali i za šta je nagrađivan to svako zna……
    optužuju ga u glavnom četnici jer ni jedan četnički oficir u to vreme nije bio sposoban da izvede akcije kakve je na frontu Koča izvodio….
    pravi virtouz na artiljeriji na čemu bi mu zavideo možda čak i Napoleon da je ratovao zajedno sa njim ali nije..

  3. Svaka politička platforma, proglas ili program se trudi da bude atraktivan za određeni (širi ili uži) društveni profil, odnosno popoulaciju. Tako je i hrišćanstvo pažljivo smišljano kako bi se „prilepilo“ u svest onima kojima je namenjeno. Tako isto je i komunizam svoj program „borbe protiv izkorišćavanja čoveka po čoveku“ uperen, odnosno da mobiliše najšire narodne mase radnika i zemljoradnika, i u tome je uspeo! I hrišćanstvo je uspelo isto kao što je i muhamedanstvo i td. A šta im je bio cilj? Komunistima da dižu revolucije i dođu na vlast, a religijama isto nešto tako s’tim da je sa Isusom od začetka bila drugačija politika! Kasnije je ona poprimila oblik koji sada ima! Daklem, nije ovde reč o nekom „lošem programu“ nego je reč o ljudima koji imaju vlast, koji su na vrhu vlasti. Pa takav (ili kakav) je bio kralj Aleksandar Karađorđević? iako mu otac bio „čika Pera“ narodni kralj! Petar Grašo (hrvatski „glazbenik“) pevač, u jednom svom stihu kaže „Čovek pokvari sve“ znači i sve političke zacrtane ideologije izgube smisao kada ih drugi ljudi tumače ili sprovode, izgube sopstveni izvorni smisao i namenu i cilj svoje misije!

  4. ЗАШТО И ДАНАС СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ЛАЖУ ДА ЈЕ ЛАТИНИЦА У СРБИЈИ „СРПСКО ПИСМО“ ИАКО СВЕ ЧИЊЕНИЦЕ ПОТВРЂУЈУ ДА ЈЕ ЛАТИНИЦА ПРВИ ПУТ УШЛА У СРБИЈУ 1916. ГОДИНЕ КАО ОКУПАТОРСКО ПИСМО ДА ЗАМЕНИ СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ? Кад су тако лако Србима од Срба летеле главе, како може неко да не верује у ово што истражује и доказује Удружење „Ћирилица“ од 2001. до ове године. Ми доказујемо, само на основу изјава стручњака и политичара, да је српска ћирилица вила предвиђена за одстрел, за укидање, за напуштање, за замену хрватском латиницом међу Србима. А насупрот томе има чак и лингвиста и филолога који тврде тешке глупости да је „српска латиница“ она латиница која је први пут уведена у стопостотно ћириличку Србију уместо забрањене ћирилице у окупацији Србије 1916. године. Зашто српска власт и српски лингвисти не дају ни данас да се српско писмо врати у Србију и да има статус какав има свако друго писмо у сваком другом језику.

    • Hm,hmm…greska, usla je 1914.godine,ulaskom okupatora u Beograd,naredjeno je,i sprovedeno skidanje cirilicnih tabli- firmi. Jedno od secanja..“ dok su,koracale trupe,oko njih na trotoarima,marsirale su i beogradske nemice i madjarice,kao da su one pobednice,nosile su korpe,sa djakonijama,flase vina,i delile okupatorskim vojnicima“..

      • Србија није окупирана 1914. Она је тада нападнута с територије данашње БиХ, али је било и протеривања аустроугарских војника из Србије. Сетите се Степановићеве велике победе на Церу итд. Па Живојина Мишића у Колубарској бици. Аустроугарска војска је ушла у Београд тек 1916. године и тада је забрањена ћирилица и уведена први пут у Србији хрватска абецеда. На осталим подручјима данашње Хрватске и БиХ већ 1914. је забрањена ћирилица и Србима наређена латиница. У Црној Гори је ћирилица забрањена и уведена хрватска латиница такође 1916. године. То би требало прецизније да знате о забрани ћирилице и увођењу обавезне хрцватске латинице и за Србе.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here