На тајном задатку са екстремним десничаром

1
257
Поделите:

Прошлог септембра Патрик Хермансон, двадесетпетогодишњи студент постдипломац из Шведске, отишао је на тајни задатак у свет екстремне деснице. Представљајући се као студент који пише тезу о сузбијању права гласа екстремној десници, он је путовао од Лондона до Њујорка и Шарлотсвила ушавши у средиште опасног покрета искусивши тако дубоко подмалђивање.

Господин Хермансон ког је незаштићеног послала антирасистичка група  Hope Not Hatе (Надај се не мрзи) провео је неколико месеци увукавши се у алт ригхт, користећи своју шведску националност (многи неонацисти су опседнути Швеђанима због њиховог „нордијског“ наслеђа) као средство да им приступи. То није увел лако. „Желите да их ударите у лице“, рекао ми је о људима које је срео на тајном задатку. „Желиш да вриштиш и да радиш било шта – да одеш. Али не можете учинити ни једну од тих ствари. Мораш да седиш и да се смејеш.“

Оно што је он научио док је био на тајном задатку је један део новог шокантног и свеобухватног извештаја организације Хоп нот хејт који осветљава чудни пејсаж алт рајта о много разматраном, мало разумљивом и углавном анонимном екстремно десном покрету који постоји углавном online и који је привукао пажњу нације делимично због његове подршке Доналду Трампу.

Као резултат растућег утицаја крајње десничарског екосистема друштвених медија, некоћ на издисају, групе мржње у Сједињеним Државама и Европи – групе које су углавном постојале много пре него што је израз „алт рајт“ ушао у жаргон – уживају упечатљив раст у регрутовању нових чланова.

Овај најновији талас нових чланова чине млади људи – тинејџери и људи у двадесетим годинама (углавном мушкарци) изгледа да показује интерес за екстремно десне идеје код толиког броја људи који је био незамислив пре само неколико година. Млади људи су у великој мери радикализовани кроз рад групе нових екстремно десно оријентисаних личности чији видео прилози, блогови, и твитови доследно померају границе прихватљиве конверзације у десно – то је један од експлицитних циљева расистичких екстремиста свугде.

И док „глобалиста“ може да буде једна од алт рајтових омиљених увреда Хоп нот хејт дефинитивно показује да је сам алт рајт сада глобални покрет са редовним међусобним односима између чланова алт рајта од Шкотске до Шведске и Сијетла. Прича господина Хермансона нуди значајан увид у тактику ових група и њихове понекад бизарне праксе. Током свог тајног задатка он је био у друштву добро наоружаних порицатеља холокауста и присуствовао окупљањима на којима су екстремисти пили медовачу из традиционалног викиншког рога и молили се норвешком богу Одину. У Шарлотсвилу марширао је са стотинама младих неонациста и белих супрематиста пре него што су га попрскали спрејом протестанти из  супротног табора и био сведок напада колима у ком је погинуо Хедер Хејер.

Господин Хермансон је у Британији присуствовао вечери екстремиста на којој је Грег Џонсон, бивша водећа личност америчке екстремне деснице и главни уредник Каунтер Кјурент паблишинга (Counter-Currents Publishing), који је објашњавао потребу да „ова ствар уђе у мејнстрим – или, прецизније, да мејнстрим донесемо к нама“.

Господин Џонсон је касније изразио уверење да је тај процес у току. „Видим криву како иде ка горе у интернет саобраћају, а креће и тренд повећања квалитета и квантитета младих људи.“ рекао је господину Хермансону у разговору који је снимила скривена камера. (Током истог разговора он је рекао да верује у етничке државе и похвално говорио о Јеврејима, „Треба да идеш у Израел или ћемо замрзнути твоје чланство у нашем друштву“).

Циљ уласка у мејнстрим је фиксација екстремне деснице која већ дуго траје и њени чланови су јако свесни проблема које је њихов покрет имао са привлачењем младих људи протеклих деценија. У једном моменту снимка господина Хермансона Колин Робертсон, екстремно десна Јутјуб личност која користи надимак Millennial Woes (Миленијумски проблеми), објасио је једном старијем екстремисти значај постављања пријатељског, пријемчивог лица: „Ако се не појавимо као љути промашаји, онда ћемо завршити правећи пријатељства са људима који се не слажу са нама“.

Неки од најдужих снимака господина Хермансона настали су јуна месеца на састанку са Џејсоном Резом Џорџанијем, оснивачем, заједно са америчким белим националистом Ричардом Спенсером и другима, Алт рајт корпорације (AltRight Corporation), организације основане да негује сарадњу и кооперацију између алт рајт група у Европи и Северној Америци.

Господа Хермансон и Џорџани су се састали у ирском пабу код Емпјер стејт билдинга, где је господин Џорџани с дечјим изразом лица замислио блиску будућност у којој ће, захваљујући либералном самозадовољству над  мигрантском кризом, Европа поново пригрлити фашизам: „Ми ћемо 2050. имати Европу у којој ће на новчаницама бити Адолф Хитлер, Наполеон Бонапарте, Александар Велики. На Хитлера ће се гледати тако: као на Наполеона, Александра, не као на неког уврнутог монструма који је јединствен у својој сопственој категорији – не, на њега ће гледати као на великог европског лидера“.

Много шокантније господин Џорџани се хвалио својим контактима у америчкој влади. „Имали смо везе у Трамповој администрацији – ми ћемо обављати послове“.

„Наша првобитна визија је била да алт рајт постане нешто као политичка група за Трампову администрацију“, објаснио је он, и груапција у администрацији  „а њен представник је био Стив Бенон“. Нажалост, рекао је господину Хермансону, политички естблишмент „нас је искључио из Трампове администрације, скоро у потпуности“. (У јуну господин Бенон још није напустио Белу кућу и вратио се Брајтбарту, популарном и жестоком протрамповом екстремно десном издању које је водио пре него што је радио за господина Трампа).

Кад сам звао господина Џорџанија, он је био обазрив када су у питању биле његове „везе“ и „контакти“ у Белој кући. Он је сматрао, рекао је, да је био у контакту с људима који су имали директан приступ до председника Трампа, мада није рекао са којима. Упитан да то коментарише портпарол Беле куће је изјавио: „Ми немамо сазнања о било каквим разговорима или контакту са том особом.“

У сваком случају господин Џорџани је рекао да одласком Мајкла Флина у фебруару, а затим господина Бенона у августу, сада види да напори алт рајта да заузме место у Белој кући пропадају. (Господин Џорџани је поднео оставку у Алт рајт корпорацији у августу).

Ако господин Џорџани није претерао у разговору са господином Хермансоном и ако је имао контакте са званичницима Беле куће, то би сигурно било алармирајуће. Али чак ако је и претерао и даље је важно да разумемо како поруке као што је његова могу да путују тако далеко од интернет група екстремне деснице па све до или близу Беле куће.

Екстремни алт рајт неизмерно убире профит од енергије којуи ствара умеренија – али и даље екстремно десна – фракција позната као „алт лајт“. Алт лајт промовише нешто блажи скуп порука. Његови представници као што су Мило Јианопулос, Пол Џозеф Вотсон и Мајк Черновић – општи оквир њиховог рада као дела напора да одбране „Запад“ или „западну културу“ од замишљене лево-либералне доминације, а не да објављују експлицитно расистичке апеле.Многи од њих, у ствари експлиците одбацују расизам и антисемитизам, иако ће они изронити на ниво експлиците расистичког говора, нарочито кад су у питању ислам и имиграција

Ова очигледна умереност делимично објашњава зашто они имају тенденцију ка већем онлајн аудиторијуму, већем чак и од најважнијих алт рајт личности  – и зашто их Хоп нот хејт описује као „мање екстремне, а опасније“. Алт лајт сајтови као Брајтбарт, бивши дом господина Јианиопулоса, као Призон планет (Планета затвор) где је господин ЖВотсон водећи уредник, привлаче милионе читалаца и чине кључне чворове у хиперкинетичкој мрежи која непрестано емитује виртуелне екстремно десничарске вести, гласине и подстреке.

Течни у говору онлајн ироније и апсурдизма и вешти у стварању успешних мемоа алт лајтери су извукли ствар  вредно помена: Створили су сет екстремно десних идеја пријемчив за добар део младих људи и поставили се као друштво заборављених поткровља. Алт лајтери свом аудиторијуму лако пружају жртвене јарце за њихове друштвене, економске и сексуалне фрустрације: либерале, феминисте и мигранте, и ннеизбежно глобалисте.

База посвећених следбеника алт лајта досеже милионе чланова. Господин Вотсон има више од милионе јутјуб пратилаца, док их господин Јианопулос има више од 2 милиона и 300 хиљада на фејсбуку. Ако чак и најмањи део ове базе крене према екстремнијој десничарској политици он ће представати значајан утицај на групе мржње.

Према истраживачима, кључ за привлачење нових чланова у било који покрет и пружања што већег времена њима је једноставна тај да им се да могућност да буду активни у њему. То често претходи било каквом дубоком идеолошком опредељивању нових чланова и, нарочито у почетној фази, више им се нуди смисао постојања и припадност заједници него било шта друго.

Били они међународни покрет или не, екстремни десничари су спретно применили ове видике у онлајн свет. Гледано кроз филтере алт лајт издања као што су Брајтбарт и призон планет, или кроз твитер профиле као што је онај господина Вотсона, свет је ужасана позорница злочина миграната, левичарских цензора и напада на осећај заједништва. А најбоље је то што је најлакши начин за борбу онај кроз друштвене мреже.

Новоинициранима се нуде многе могућности да директно учествују. Тинејџер у окружењу предграђа може да се придружи координираном глобалном напору да шири дезинформације о Емануелу Макрону, француском центристичком председнику, у нади да ће помоћи екстремно десног лидера Марин Ле Пен. Било ко жели може  да учни нешто да помогне у ширењу гласова о претпостављеном цензорисању медија о муслиманском „таласу криминала“ за који екстремни десничари кажу да разара Европу.

Ти напори – клик, твит, јутјуб коментар доводе до тога да се нови следбеници осећају као важни делови епохалне борбе. Екстремна десница, некоћ заокупљена својим сопственим парохијализмом, произвела је по целом онлајн свету раширено бојно поље на које може да ступи свако ко има приступ интернету.

А ако сте ви један од оних придошлица који веело играју улогу пешадинца у „рату идеја“  који бесни сваког дана, можда, успут, можда ће вам неко од тих нових твитер другара рећи: „Милови су океј, али да ли си видео твитове оног момка Грега Џонсона?“ Или вас можда позову у затворени онлајн форум где се идеје о томе како заштитити Европу од муслиманских миграната износе, да кажем, мало искреније.

Можда, ако заиста имате среће, откријете цео нови политички покрет којем ће те се придружити.

Све ово може да објасни зашто чланови тврдог језгра алт рајта гледају на експлозивни успех њихових умеренијих другова са нескривеним задовољством, не могући да верују да они имају среће у томе. „Све мање и мање се супротстављам нашим облицима идеја када они говоре“ рекао је господин Џонсон, уредник  Каунтер Кјурент паблишинга господину Хермансону. Његов оптимизам ће, нажалост бити оправдан.

Њујорк Тајмс

Превод ВИДОВДАН

Поделите:

1 COMMENT

  1. Ох боже – толики текст а О НИЧЕМУ !! Главна инкриминација „да су десничари, да су екстремисти, алт-рајт, друже се, користе интернет..“ – за то не може да се добије казна ни од саобраћајца. Навијали за Хитлера – па и то је дозвољено, док је ненасилно! Порицали холокауст – мож мислити злочина!! Протестовали у Луисвилу, па их ДОБРИЦЕ засуле сузавцем??! Били присутни када је лудак згазио једну протестанткињу ?!

    Ја бих рекао да момак треба да ОПРАВДА дневнице и трошкове, а по свој прилици да је истраживање спроводио са студенткињама по кампусима, па сад дај да се нешто напише?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here