Душан Шеховац: Ко је, како и када разводнио и раселио Србе у и из Сарајева

10
482
Поделите:

13.300 Срба у Сарајеву, 46.703 Срба у Граду Источно Сарајево, 124.443 Срба из Сарајева! 7.000 Срба жртве рата у Сарајеву!

Овај текст је мој скромни допринос, настао из потребе да се освјетле и аргументима доведу и питање два урбана мита о Србима Сарајева, који су формирали представници невладиног сектора, новинари, лијени интелектуалци, лоши политички аналитичари и неспособни савјетници политичара свих нација.

Први урбани мит говори, прича бајке да се у Сарајеву није десило етничко чишћење Срба, већ да се десило хумано пресељење Срба из Сарајева у Град Источно Сарајево.

Други урбани мит тврди да је Сарајево трајно напустило од 120.000 до 180.000 Срба – Југословена Срба.

У овом тексту анализирам структуру становништва, и демографске кретања, у Котару Сарајево (1882. година) , па Граду Сарајево (1992. година), а данас  тачније (2013. године) у Кантону Сарајево и Граду Источно Сарајево, по вјероисповјести, националној припадности са циљем да се утврде демографске промјене становнишу периоду од 1882-1885. године до 2013. године.

Појам етничко чишћење употребљавам у овом раду као појам којим се описују све активности одређене друштвене групе, или група да створе такве друштвене, политичке и социјалне услове који ће довести до комбинације добровољног и присилног пресељавања друге друштвене групе, овдје мислим на сарајевске Србе, крајем двадесетог и почетком двадесет првог вијека са подручја предратног Града Сарајева.

Прво ћу цитирати и анализирати пријератне друштвено-политичке и демографске  податке о Сарајеву, а затим ћу анализирати податке о подјели града  1992. године на два дијела и јавно објављене статистичке податке, који ће бити основа за приказивање демографских феномена: ратне жртве (убијена, погинула и нестала лица), економске-социјалне миграције и присилна пресељавања народа, са тежиштем на демографским промјенама у Сарајеви у периоду од 1992. до 2013. године.

Ако сам имао статистичке податке, иза назива мјесне заједнице или скупа више мјесних заједница навео  сам број грађана који су се на попису становништва 1991. године, изјаснили као Срби.

Први подаци о Србина на територији која је предмет анализе у овом раду, које ћемо анализирати налазе се у књизи „Шематизам Православне митрополије и архидијацезе Дабробосанске, за годину 1882…“ у којима се говори о грађанима који се изјашњавају као православци у четири парохије:

Парохије

  1. I. Протопрезвитерат сарајевски.

Сарајево, има кућа 311, а душа 3.558.

  1. II. Протопрезвитерат комара сарајевског.

Пале, Мокро, Блажуј, Пофалићи, Сарајевско Поље, Пазарић, Долац, Осијек, Ракова Нога, Трново, има кућа 1.884, а душа 16.286.

III. Протопрезвитерат височки.

Високо, Кралупи, Илијаш, има кућа 1.002, а душа 7.381.

  1. Протопрезвитерат рогатички

Гласинац, Кошутница, Соколовић, iма кућа 562, a душа 4.947.

Када се саберу подаци о православцима који живе на овој територији добијемо податак да је било 32.267 грађана који су се изјашњавали као православци, хришћани.

Извод из пописа становништва БиХ 1885. године показује да је по вјероисповјести било:

Грчки православци 571.250 42,76%.
Муслимани 492.710 36,88%
Римокатолици 265.788 19,89%

У котару Сарајево (без градских насеља) је према попису из 1885. године било 31.373 становника.

Заступљеност по вјерском опредјељењу:

Грко-православци 17.990 57,34%
Мухамеданци 11.614 37,02%
Римокатолици 1.750 5,58%
Јевреји 13 0,04%

У градском насељу Сарајеву је према попису 1885. године било 26.268 становника.

Заступљеност по вјерском опредјељењу:

Грко-православци 4.431 16,87%
Мухамеданци 15.787 60,10%
Римокатолици 3.326 12,66%
Јевреји 2.618 9,97%

Анализом резултата пописа, коју је провела Аустро-Угарска власт види се да су на територији Босне и Херцеговине, и друштвеног простора који је тема овог рада, може се са пуно вјероватноће закључити да су на овом простору Грко-православци били већина.

Извод из пописа становништва БиХ 1961. године показује да је по народности  било:

Срба 1.406.057 42,89%
Муслимана 842.248 25,69%
Хрвати 711.665 21,71%
Југословени 275.883 8,42%

Напомена прије читања ове карте: На овој карти недостају подаци о општини Пале!

Све до 1961. године, Срби су чинили већину у Босни и Херцеговини, као и на територији који овај рада анализира, Сарајевској регији.

Извод из пописа становништва БиХ 1991. гдине показује да је по народности било:

Муслимана 1.902.956 43,47%
Срба 1.366.104 31,21%
Хрвата 760.852 17,38%
Југословена 242.682 5,54%

Напомена прије читања карте: На овој карти недостају подаци о тадашњој општини Града Сарајава, Пала!

Резултати пописа становништва  из 1991. године су потврдиле стање из пописа становништва из 1971. по коме су Муслимани први пут постали већина у БиХ а и у Сарајевској регији.

То је посљедица тога што су Срби из Босне и Херцеговине, више од 350.000, у времену од 1961. до 1991. године из ње одселили, а у исто вријеме се у Босну и Херцеговину доселило стотине хиљада Муслимана.

Тај процес може да илуструју демографске промјена на мојој општини, гдје сам рођен и гдје и данас живим, федерална Илиџа.

Општина Илиџа-Федерација БиХ
Година пописа становништва Становништво према националности
Муслимани Срби
1971 12.462 18.627
1981 18.738 22.246
1991 28.973 25.061

Извод из пописа становништва БиХ 2013. године показује да је по народности било:

Бошњака 1.769.592 50,11%
Срба 1.086.733 30,78%
Хрвата 544.780 15,43%
Осталих 123.594 3,68%

Извод из пописа становништва БиХ 2013. године паказује да је у Кантону Сарајево по народности било:

Бошњака 356.575 83,80%
Хрвата 17.520 4,24%
Срба 13.300 3,22%
Осталих 36,325 8,74%

Напомена прије читања карте. На овој карти недостају подаци за двије општине Града Источног Сарајева, Пале и Соколац!

Претходно изнијети демографски подаци, и њихова анализа показује да се српски народ од већинског, крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека све до седамдесетих година, у Босни и Херцеговини и регији Сарајево, смањивао, као посљедица економских социјалних и националних миграција, током двадесетог вијека, које су комбиноване са етничким чишћењем у рату 1992.-1995. и послије рата, са  3,22% учешћа у структури становништва, 2013. године, постао занемарљива мањина у граду Сарајеву у коме је стотинама година био већина!

Град Сарајево, као самоуправна и посебна друштвено-политичка заједница, 1992. године, обједињује 10. удружених општина: Центар, Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново и Вогошћа.

Након рата, 1995. године, Град Сарајево добија статус јединице локалне самоуправе, обухватао је општине: Центар, Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Нови Град, Ново Сарајево, Стари Град и федерални дио општине Трново.

Град Сарајево, 2013. године се састоји од четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град.

Кантон Сарајево се састоји од девет општина: Центар, Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Нови Град, Ново Сарајево, Стари Град, Трново (ФБиХ), Вогошћа.

Мањи дио општине Пале се послије рата издваја и  постаје општина Пале-Прача и дио је Горажданско-подрињског кантона.

Град Источно Сарајево је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности над сљедећим општинама:Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Пале,Трново и Соколац.

Под термином Источно Сарајево у ужем смислу подразумјевају се оштине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Град Источно Сарајево (раније град Сарајево Републике Српске, па град Српско Сарајев0, а од 2006. носи данашње име) је јединица локалне самоуправе у Републици Српској.

Град Српско Сарајево се састојао од сљедећих градских и приградских општина. Градске: Српско Ново Сарајево, Српски Стари Град, Српски Центар, Српска Илиџа, Српска Вогошћа, Рајловац и приградске општине Пале, Соколац, Трново, Илијаш и Хаџићи.

Град Српско Сарајево, је конституисан на Палама, уз присуство Предсједника скупштина и извршних одбора српских општина Хаџићи, Илиџа, Вогошћа, Рајловац, Илијаш, Пале, Центар, Стари Град и Ново Сарајево.

Током самог рата град Српско Сарајево је захватао много већу територију од оне која му је припала по Детонском споразуму.Тада су се у граду поред данашњих дијелова налазили дијелови општина Града Сарајево:дијелови Илиџе, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Трнова, Новог Града, Новог Сарајева и Трнова.

Општина Центар

У општини Центар , по попису становноиштва из 1991. године,  живјело је  16.632 грађана, који су се изјашњавали као Срби. Кад се од тог броја 16.632 , одузме број Срба који по попису из 2013.године живе у општини Центар, а то је број  2.186 , добијемо број 14.446 који означава број Срба који су напустили општину Центар у периоду од 1992. до 2013. године.

Општина Хаџићи

Сарајевска Општина Хаџићи на почетку грађанског рата 1992. године подијељена је на два дијела.

  1. Мјесне заједнице Будмолићи, Дурановићи, Локве, Пазарић, Луке, Мокрине, Раштелица, Тарчин, Осеник су биле под контролом власти БиХ, укупно становника Срба: 2.196

(Локве-18, Сејдиновићи-0, Мокрине-0, Горња Раштелица-76, Доња Раштелица-123, Вуковићи-0, Корча-76, Оџак-95, Трзањ-6, Врбања-8, Смуцка-65, Дурановићи-2, До-90, Тарчин-246. Јапалаци-5, Чешће-129, Чичке-0, Доња Биоча-104, Будмолићи-0, Горња Биоча-68, Љубовчићи-1, Караосмановићи-0, Ферхатлије-48, Горњи Зовик-35, Дуб 16, Груде-0, Рамићи-62, Казина Бара-31, Бегановићи-2, Лиховци-0, Пазарић-185, Доњи Зовик-80, Градац-0, Дуповци-12, Ресник-55, Трнчићи-26, Драговићи-25, Дољани-106, Бутуровићи код Осеника-105, Луке-247, Урдук-49, Медвједица-0.)

2. Мјесне заједнице Бињежево, Доњи Хаџићи, Дрозгометва, Хаџићи, Жуновница су биле под контролом Републике Српске, укупно становника Срба: 4.195

(Жуновница-75, Баре-126, Бињежево-225, Бутуровићи код Дрозгометве-0, Црепљани-26, Деовићи-72, Доњи Хаџићи-35, Дрозгометва-364, Гривићи-43, Хаџићи-2.146, Јапалаци-5, Јелеч-0, Касатићи-128, Кошчан-0, Кучице-5, Љубовчићи-1, Мишевићи- 340, Ораховица-0, Осеник-105, Ушивак-285, Вранчићи-122.)

У општини Хаџићи по попису становништва из 2013. године живе 218 Срба. Када се од броја 6.391, број Срба који су живјели у Хаџићима, по попису из 1991. године одузме број 218, број Срба који живе у Хаџићима, добије се број Срба који су општину Хаџићи напустили у периоду од 1992. до 2013. године: 6.173.

Општина Илиџа

Општина Илиџа  1992, године као општина града Сарајева имала је 25.061  становника Срба , и подијељена је на три дјела.

  1. Илиџа Центар, Илиџа Нова, Блажуј, Лужани, Осијек, Раковица, Врело Босне, Вреоца и дијелова Отеса, Ступа I и Ступа II, власт Републике Српске, укупно становника Срба: 13.023
  2. Бутмир, Храсница I, Храсница II, Соколовићи, Stupsko Brdo  и дијелова Отеса, Ступа I и Ступа II, власт БиХ,  укупно становника Срба: 7.843
  3. Грлица, Касиндо, Которац, Крупац, Бојковићи, власт Република Српска,  укупно становника Срба: 4.195

Дејтонским споразумом 1996. године дошло је до реинтеграције подијељењих дијелова општине у рату, и тада је било укупно становника Срба: 20.866.

Федерална Илиџа по попису из 2.013 године имала је 1.600 становника  Срба, из тог произлази да је подручје Илиџе напустило у периоду од 1992. до 2013. године: 23.461 Срба.

Општина Илијаш

Општина Илијаш, дио града Сарајева, у ком је по попису из 1991.године живјело 11.339 грађана који су се изјашњавали да су Срби. Попис становништва из 2013. године, показао је да сада на територији општине Илијаш живи 421 Србин, кад се од 11.339, број Срба који живе у Илијашу 1991. године одузме број 421, број Срба које у Илијашу живе 2013.године, добије се број 10.918, број који показује колико је Срба напустило Илијаш у времену од 1992. до 2013. године.

Општина Нови Град

Општина Нови Град је општина у којој је живјело највише Срба 1991. године, 37.736. А на попис 2013. године, се појавило 4.367 Срба , и проста рачуница одузимања показује да је 33.369 Срба напустило територију општине Нови Град у времену од 1992. до 2013. године.

Дио грађана Срба, њих око 500 стотина општине Нови Град, iз Добриње I и III прешао је 1992. године у општину Источно Ново Сарајево, што је 1996. потврђено Деjтонским мировним споразумoм.

Општина Ново Сарајево

Општина Ново Сарајево, која је у рату била подјељена на два дјела, имала је по попису становништва из 1991.године 33.014 грађана који су се изјаснили као Срби. Попис из 2013.године, показао је да у том тренутку на територији тадашње општине Ново Сарајево живи 3.402  грађана који се изјашњавају као Срби. Упоређивањем бројева добијемо истину, да је општину Ново Сарајево у периоду од 1991. до 2013. године напустило на разне начине 29.612 грађана који се изјашњавају као Срби.

Општина Источно Ново Сарајево је са територијама старе општине Ново Сарајево преузела и 3.504 новосарајевских Срба.

Општина Стари Град

Општина Стари Град је била дио Града Сарајева, заједнице удружених  општина све до 1992. године, кад су се од ње одвојили дијелови општине настањени Србима, који су формирали општину Спски Стари Град.

По попису становништва из 1991.године овдје је живјело 5.178 Срба.

Попис становништва из 2013. године је показао да је тада број Срба пао на 467, и открио да је општину Стари Град напустило 4.711 Срба.

Општина Вогошћа

Општина Вогошћа је било дио Града Сарајева, заједнице удружених општина, а данас је једна од девет општина Кантона Сарајево.

По попису становништва из 1991.године овдје је живјело 8.843 Срба.

Попис становништва из 2013. године је показао да је тада број Срба пао на 220, и открио да је општину Вогошћа напустило 8.623 Срба.

Општина Пале – Прача

Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, највећи дио општине Пале са градом Палама, ушао је у састав Републике Српске. У састав Федерације БиХ ушла су насељена мјеста: Бројнићи-15, Чељадиновићи-0, Чемерница-7, Детељи-0, Комрани-10, Реновица-36 и Шаиновићи-49, те дјелови насељених мјеста: Брдарићи-10. Каменица-0, Прача-517, Средње-30 и Турковићи-19, односно подручја бивших паљанских мјесних заједница Прача и Реновица.

238 становника сарајевске-градске општине Пале, на територији која данас припада федералној општини Пале-Прача, на попису становништва из 1991.године изјашњавали су се као Срби.

33 становника општине Пале-Прача су се на попису становништва из 2013.године изјашњавали су се као Срби.

Трново (ФБиХ)

Општина Трново (ФБиХ) формирана је од сљедећих насељених мјеста сарајевске општине Трново: Дејчићи-35, Делијаш-128, Шабићи-О, Трново-108.

271 становника сарајевске општине Трново (ФБиХ) , на територији која данас припада општини Трново (ФБиХ) на попису становништва из 1991.године изјашњавали су се као Срби.

97 становника у општини Трново (ФБиХ) по попису становништва из 2013.године изјашњавали се као Срби.

Општина Источна Илиџа

Општина Источна Илиџа формирана је 1992.године од дијелова сарајевске-градске општине Илиџа: Грлица-Војковићи -2.690, Крупац-300, Которац-671, Касиндо-534.

4.195 становника сарајевске-градске општине Илиџа, на територији која данас припада општини Источна Илиџа, на попису становништва из 1991.године изјашњавали су се као Срби.

13.755 становника општине Источна Илиџа на попису становништва из 2013.године изјашњавали су се као Срби.

Општина Источни Стари Град

Општина Источни Стари Град је општина Града Источно Сарајево настала од дјелова сарајевске-градске општине Стари Град који је припао Дејтонским мировним споразумом Републици Српској, а то су дијелови мјесне заједница Булози-290, Хреша-956, Вучја Лука-196.

1.442 становника сарајевске-градске општине Стари Град, на територији која данас припада општини Источни Стари Град, на попису становништа из 1991.године изјашњавали су се као Срби.

1.071 становника општине Источни Стари Град на попису становништва из 2013. године изјашњавали су се као Срби.

Општина Источно Ново Сарајево

Општина Источно Ново Сарајево формирана је 1992. године од дјелова сарајевских општина Ново Сарајево: Лукавица-1.353, Павловац-0, Топлик-Тилава-494, дјелова мјесних заједница Враца-150 и Горњи Ковачићи-150, као урбана насеља и насеља на обронцима Требевића и Јахорине: Тврдимићи-47, Петровићи-230, Козаревићи-317, Клек-178, и Миљевићи-985; и дјелова општине Нови Град:  Добриња-500.

4.405 становника сарајевских-градских општина Ново Сарајево и Нови Град, на територији која данас припада општини Источно Ново Сарајево,

на попису становништва из 1991. године, изјашњавали су се као Срби.

10.248 становника општине Источно Ново Сарајево на попису становништва из 2013.године изјашњавали су се као Срби.

Општина Пале

Општина Пале је 1992.година припадала Граду Сарајево, заједници удружених општина, и по националном опредјељењу као Срби се изјаснило 11.269 грађана. Попис из 2013. године је показао да на општини Пале, која се сада припада Граду Источно Сарајево живи 20.451 становник који је изјашњава као Србин. Није тешко закључити на основу изнесених података да данас Пале имају 9.182 више становника српске националности, него што их је било на Палама 1991. године.

 Општина Трново (РС)

Општина Трново (РС) формирана је од сљедећих насељених мјеста сарајевске општине Трново: Козија Лука-0, Турови-0, Годиња-21, Миље-18, Грачаница-0, Рајски До-8, Тошићи-371, Башци-0, Бистрочај-25, Трново-939, Врбовник-50, Кијево-141, Доња Пресјеница-53, Богатићи-3, Јабланица-68, Кланац-3, Подивич-0, Улобићи-0, Граб-7, Иловице-14, Слављевићи-32, Говедовићи-0, Дивчићи-3, Бољановићи-0, Забојска-36.

1.792 становника сарајевске општине Трново , на територији која данас припада општини Трново (РС) на попису становништва из 1991.године изјашњавали су се као Срби.

1.178 становника у општини Трново (РС) на попису становништва из 2013.године изјашњавали су се као Срби.

Становништво Града Сарајева српске народности у подијељеном граду 1992.-1995.година-процјена
Општина БиХ Република Српска
Центар 15.000 1.632
Хаџићи 2.196 4.195
Илиџа 7.843 17.218
Илијаш 1,339 10.000
Нови Град 31.736 6.000
Ново Сарајево 18.014 15.000
Пале 238 11.031
Стари Град 3.836   1.342
Трново 271 1.792
Вогошћа 1.843 7.000
Укупно        157.526 82.316 75.210

Под контролом власти Републике Српске су били сљедећи територије града Сарајева.

  • Општина Центар:Нахорево, Мрковићи, и дјелови мјесних заједница Бетанија и Пионирска долина.
  • Општина Хаџићи:Биљежево, Доњи Хаџићи, Дрозгометва, Хаџићи, Жуновница.
  • Општина Илиџа: Илиџа Центар, Илиџа Нова, Блажуј, Лужани, Осијек, Раковица, Врело Босне, Вреоца и дјелова Отеса, Ступа I и Ступа II, Грлица, Касиндо, Которац, Крупац, Војковићи.
  • Општина Илијаш: Вечину мјесних заједница.
  • Општина Нови Град: Рајловац, Рељево, Доброшевићи, Миро Попара-Неђарићи, Росе Хаџивуковић-Аеродромско насеље, дјлови Добриње I и Добриње IV.
  • Општина Ново Сарајево: Топлик-Тилава, Миљевићи, Лукавица, Враца, Ковачићи, Горњи Ковачићи, Храсно Брдо.
  • Општина Пале: Вечину мјесних заједница.
  • Стари Град: Хреша, Булози, и дјелови мјесних заједница Васин Хан, Хрид-Јарчедоли.
  • Општина Трново: Дејчићи, Делијаш, Кијево, Пресјеница.
  • Општина Вогошћа: Благовац, Гора, Хотоњ, Семизовац, Свраке, Вогошћа I, Вогошћа I.
Општина Изјаснили се као Срби на попису 1991. Године Изјаснили се као Срби на попису 2013.године Одцјепљени Срби 1992.године Одсељени и протјерани Срби 1992/2013 године
Центар    16.632 2.186                   14.446
Хаџићи      6.391 218                     6.173
Илиџа     25.061 1.600 Srpska  4.195Илиџа                   19.266
Илијаш     11.339 421                   10.918
Нови Град     37.736 4.367 Српско Ново Сарајевo  500 32.869
Ново Сарајево     33.014 3.402 Српско  3.905                      Ново Сарајево 25.707
Пале          11.269 Pale Praча       33 Пале    11.031 205
Стари Град 5.278 467 Српски СтариГрад      1.442 3.429
Трново 2.063 Trnovo(FBiH       97 Трново(РС)       1.632 174
Вогошћа      8.843 542                     8.301
Сарајево       157.526 13.333                                                                 22.705 121.488
              Општина Становници општине који се изјашњавају као Срби Однос броја становника који се изјашњавају као Срби 1991/2013
1992 2013 1991 2013 2013
Српска Илиџа Источна Илиџа 4.195 13.755 +9.560
Српски Стари Град Источни Стари Град 1.442 1.071 -371
Српско Ново Сарајево Источно Ново Сарајево 4.405 10.248 +5.843
Трново Трново (РС) 1.632 1.178 -454
Пале Пале (РС) 11.031 20.451 +9420
Укупно Град Источно Сарајево без Сокоца 22.705 46.703 +23.998
Град Источно Сарајево Становници Града Источно Сарајево који су се изјашњавали као Срби Однос броја становника који се изјашњавају као Срби 1991/2013
1991 2013 1991 2013 2013
Српско Сарајево Град Источно Сарајево 32.886 57.953 +25.067
Општина Становници општине који се изјашњавају као Срби Однос броја становника који се изјашњавају као Срби 1991/2013
1991 2013 1991 2013 2013
Соколац Соколац 10.181 11.250 1.069

Из ове  три тебеле,  у којима су подаци о демографским промјенама у сруктури српског  становништва од 1992.до 2013. у граду  Источно Сарајево сазнајемо да се на ово подручје доселило и  живи 23.988 нових становника  српске националности, искључени су подаци за општину Соколац јер нису битни за анализу.

Прије сталног настањења на подручју града Источно Сарајево они су рођени и живјели су на подручју више општина Босне и  Херцеговине:

  • Града Сарајева који су биле у рату  под контролом власти  Републике Српске,
  • Града Сарајева који су биле у рату под контролом власти Босне и Херцеговине,
  • Зеница и сусједне општине,
  • Травник и сусједне општине.
  • Мостар и  околне општине.
  • Општине које су наслоњене на Град Источно Сарајево.

У  град  Источно Сарајево, доселили су, и живе Срби који су запослени у државним институцијама чија су сједиште у Федералном Сарајеву  и  Источном Сарајеву.

Статистичка анализа и обрада Пописнице П-1, попис становништва БиХ 2013. године, је најсигурнији начин да се одговори на питање колико 25.067 је грађана Града Источно Сарајево, ових новопридошлих у времену од 1992. до 2013.године, , који су се на попису становништва 2013. године изјаснили као Србин/Српкиња живјело на територији садашњег Града Источно Сарајево у вријеме пописа становништва 1991. године, а колико је њих живјело на другим мјестима Босне и Херцеговине!

А пошто то немамо, морамо се ослонити на информације из више извора, мање или више, поузданих и закључити:

– да је око 10.000 Срба живјело 1991.године у Граду Сарајеву под контролом власти Републике Српске,

-да је око 9.000 Срба живјело 1991.године у Граду Сарајеву који је био под контролом власти Босне и Херцеговине.

-да је око 6.057 Срба живјело 1991. на другим мјестима Босне и Херцеговине, односно ван територије које покрива данас Сарајево и град Источно Сарајево.

Хашки истражитељи, демографи и бошњачки истраживачи имају приближно исти број Срба 5.000, убијених, погинулих и несталих ,који су жртве рата у Сарајеву, (Сарајево и Источно Сарајево), са основним подацима о свакој жртви, док српски исстраживачи тврде да се број српских жртава у Сарајеву креће од 6.000 до 8.000, без прецизирања имена и структуре жртава.

У току рата на простору сарајевских општина које су биле у саставу Републике Српске боравили су и  расељени и избјегли Срби из Средње Босне , Зеничке регије и регије Мостар-Неретва, њих око 10.000 Срба, и вечина њих је  напустила ово подручје 1995/1996. године.

Основа за анализу егзодуса сарајевских Срба 1922. до 2013.године,  са тежиштем на егзодусу који се десио у периоду јануар-март 1996. године је број 195.000, до кога сам дошао збрајајући 157.526 грађана Сарајева који су се на попису становништва 1991.године изјаснили као Срби, и 28.000 грађана, пола од 56.048 који су се изјаснили као Југословени, и 10.000 грађана који су у току рата доселили и живјели на просторима Сарајева које је контролисала власт Републике  Српске.

Срби и (Југословени Срби ) у Сарајеви 1992-2013. година
Грађани Сарајева  који су се на попису становништва 1991. године изјаснили као Срби 157.526
Грађани Сарајева који су се на попису становништва 1991.изјаснили као Југословени Срби-процјена 28.000
Грађани из других мјеста БиХ који су у току рата дошли на подручја Сарајева  која су била под контролом власти Републике Српске српске националности 10.000
У К У П Н О   С А Р А Ј Е В О 195.526
Срби у Сарајеви 1992-2013. Година
Грађани Сарајева  који су се на попису становништва 1991. године изјаснили као Срби 157.526
Грађани из других мјеста БиХ који су у току рата дошли на подручја Сарајева  која су била под контролом власти Републике Српске српске националности-процјена 10.000
У К У П Н О   С А Р А Ј Е В О 167.526
Срби у Сарајеви 1992-2013. Година
Грађани Сарајева  који су се на попису становништва 1991. године изјаснили као Срби 157.526
У К У П Н О   С А Р А Ј Е В О 157.526

 

Анализом горе постављених и анализираних података, броја Срба по попису 1991. године, 157.526, и броја Срба по попису из 2013.године, 13.300 долазимо до податка да је Град Сарајево напустило или се преселило у Град Источно Сарајево 144.226 грађана Сарајева који се изјашњавају као Срби.

Већ смо анализирали структуру становништва Града Источно Сарајево из 2013. године, у вријеме пописа становништва, по мјесту боравка у вријеме пописа становништва 1991. године, и закључили смо да је овдје живјело 46.703 Србина који су имали  мјесто боравка у Граду Сарајеву, 1991.

Кад од укупног броја Срба који су напустили Сарајево, 144.226 одузмемо 7.000 Срба који су жртава рата, добијао број 137.226, и кад од њега одузмемо број сарајевских Срба који су преселили у Град Источно Сарајево, а то је 46.703, добијемо да је из Града Сарајева са његове предратне територије трајно одселило 96.419 грађана који су се изјашњавали као Срби.

Ако утврђеном броју трајно одсељених Срба из Сарајева 96.419 додамо и пола од 56.048 оних који су се изјашњавали као Југословени,на попису становништва из 1991. године, а то је  28.024,  добијемо податак да је Сарајево трајно напустилио, у периоду 1992-2013. године, 124.443 Срба и Југослована-Срба.

На почетку ратног сукоба, април-јуни 1992. године, велики број Срба, дсетине хиљада је је трајно напустило Сарајево, неки због страха од могућег ратног сукоба, а неки што су знали да ће до сукоба доћи, у мотиве првих сам сигуран, а за ове друге још сумњам, негдје сам на средини, не прихватам али и не одбацујем њихове мотиве за одлазак.

У току ратног сукоба десетине хиљада Срба је напустило територију подјељеног града Сарајева.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума, почетком 1996. године, по мојој процјени напустило је током догађаја који се назива Егзодус сарајевских Срба, јануар-март 1996. године око 60.000 Срба (50.000 који су имали мјесто боравка у Сарајеву 1991. године и 10.000 Срба који су имали мјесто боравка у другим градовима из којих су протјерани у времену од 1992. до 1995. године.

Егзодус Срба из Сарајева је резултат више фактора:

-страха Срба из Сарајева од проблема који се могу појавити као посљедица ратног сукоба, живота са онима са којима се до јуче ратовало,

-пропаганде и конкретних радњи тадашњег руководства српског народа,

-пропаганде и конкретних радњи тадашњег руководства бошњачког народа,

-лопова и разних бадита из реда оба народа, и

-неозбиљне и неодговорне међународне заједнице, која није разумјела, вријеме послије рата и лоше планираних рјешења на свим нивоима.

Текст није писан са намјером аутора да  безрезервно стане и подржи један од ова два урбана мита, први да се у Сарајеву није десило етничког чишћења српског народа, и другог да се у Сарајеву десило етничко чишћење српског народа.

Ипак, морам бити искрен, да послије сакупљања и анализе доступних података,  послије дугогодишњег размишљања и писања овог текста, да сам ближи овом другом миту, да има више аргумената да овај мит постане истина о етничком чишћењу Срба из Сарајева!

Добронамјерним читаоцима нудим текст са подацима, чињеницама,  мојим коментарима и закључцима. Не  претендујем да су моји коментари и закључци, ставови апсоплутно тачни.

Жеља ми је да овај мој текст послужи као снова и подстицај свима онима који ће кроз јавну полемику, дијалог у коме ће се користити чињенице и искрено и логично размишљање, без паушалних оцјена, без увреда личности и нације учесника полемике, цијене вјеродостојност података, чињеница и мојих коментара, оцјена.

Пише Душан Шеховац

Поделите:

10 COMMENTS

  1. Од 1945, а апсолутно од 1974. тече перфидни прогон Срба изван уже Србије. Српски крајеви намерно су лишавани развоја – путева, водовода, индустрије, школства, здравства: четнички „за казнУ“, партизански „стрпите се, имате пеМзије, дајте да одобровољимо угрожене нације“. Српске општине цепане су и припајане уз више несрпских.

    Све време траје спорт изругивања Србима: Срби су непоуздани комунисти – склони краљу, Енглезима, Русима; Срби су тупави задрти комунисти, стаљинисти, голооточани; Срби су неспособни, лењи, глупи, грамзиви..

    Сви нивои власти, па и страна помоћ, организовани су тако да се Срби не питају – налазе им ту и тамо неке тупаве и послушне „представнике“ који имају разумевања тренутни застој српских права.

    Уствари биле су дошле године када је просто неукусно било бити Србин – тиме си вређао танану душу својих крвника, који су памтили неке митске српске грехе, хегемонизам и унитаризам.

    И српски крајеви су се убрзано осипали: паметна деца завршавала су школе у Београду и новом Саду, неки и ближе, али не више у српским општинама. У Србији и Војводини стварала се база за брже досељавање.

    • Hm,hmm..malo se informisi,kako su SKOJ-ORA,postavljali,bandere pored puteva, a cetnici su, “ za kaznu“..nocu,sekli i obarali bandere,,,a,decu nisu slali “ u njine komunisticke skole“..tragovamima i danas,par stotina hiljada,bez zavrsene i zapocete osnovne skole.

    • Hm,hmm..ili,mozda, perfidno tece, sporazum Milan Stojadinovic (AV)-Ante Pavelic..“ Banda crvena“..pa,ko se zatekao “ na tudjoj teritoriji“ 1954. Godine,sas sve narod, popovi ili hodze“..“ bamije ili sljive“ ..tradicionalno „SIKTER KUCE U CAKSIRE“..?

  2. Hm,hmm…imam,nesto roda i danas u Sarajevu…u Hrvatskoj vise ne..a,dosle su neke godine,da je “ ukusno biti balija,ustasa,cetnik“…a ko, nije tog ukusa,,,prelazi u nadleznost.. “ Petra Zivkovica i Petra Maljevica“, i slicnih likova “ s’one strane duge“.. Pa,hebiga na kojoj strani sedis sa “ dvogledom ili dalekozorom“….

  3. Hm,hmm…terali ih komunisti,da od prvog razreda recituju “ marko kraljevic i musa kesedzija“, pa je,svaka strana,imala pravo “ na svoje misljenje“, “ manu sabljom,od prilipa marko“.. Pa, u komsiluku..“ Sta se ono na dinari sjaji“… prvi YU BRACA PO MATERI,,,

  4. Hm,hmm..nije li malo cudna “ transformacija svesti“..AV, apel, da saperemo rdju sa kasika,koje nam je nekada podelio..“ zivelo bratstvo i jedinstvo“..“ Milana Stojadinovica i Ante Pavelica“…sjedinjeno, u srBskim,traktorskim prikolicama..“ trci ( u srbiju) i ne okreci se sine „. ..n
    Hebes Jasenovac cuvaj zdravlje “ u sigurnoj kuci“…http://youtube-nema-te-vise-alija-druze-moj. “ dok mirisu jorgovani“…?

  5. Da smo nestali to je jasno!

    Ko je Dusan Sehovac?
    Dusan Sehovac je poznati srpski nacionalista, sovinista, bio i ostao ratni huskac, proganjao muslimane i hrvate gdje god je to moga, poznati CETNIK, zlotvor nad zlotvorima. Pogledajte mu samo lice: tipicno srpsko, lukavo, podmuklo- tipicno lice zlikovca. Naravno, nemoze bez brade jer je cetnik! A ruke? Kamera ih ne slika, kama cetnicka je u desnici, zardjala da bi jos vece zlo nanio onom koga njome dokusuri- razne bakterije, virusi…, da mu i zarazu nanese…

    Muslimani? hrvati? Ma JOK! OVAKO- I MNOGO GRDJE!- IMA DA zbori specifican soj koji sam sebe- kao NESOJ- ne smatra srpskim, no mu uporno Srbi lijepe etiketu da je srpskim.
    „Na tragu“ ovoga bolnog istrazivanja, Dusanu jedno pitanje ( nadam se da se nece ljutiti), a na koje se, razumljivo, ne odgovara: sta misli koliko ce za dvadesetak godina biti Srba u Srbiji?
    Pozdrav Dusanu!
    .

  6. Hm,hmm..a da je Arsenik III Carnojevic,prvi poceo (spc),jeste,a da ih od madjara i folksdojcera,pardon “ podunavskih svaba“ spasao Broz i to je tacno.Medjutim, kad tih 80% Srba ,vecinskog naroda AP Vojvodine,neki aktivisti, pocnu da kukaju za svabama, a beze od “ matice“..u kojoj,jos uvek vazi “ bez kralja ne valja“..stvar,je neiskreno komplikovana,bez,makar “ okruglog stola“..“ U stvari sta to hoce Srbijica“…zovu je “ centraljna Srbija“..oko, 390.000 stanovnika..sas sve udruzenje,starosedelaca srbije,bombasto stampanim “ pamfletom“ u 1.200.000 primeraka. Nema ljutis, “ okupatori „..odlaze,treba da se slavi,a ne bogoradi…ili, “ bez fice ne valja“..

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here